Odustaje li Trump od palestinske države

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu se posle posle osam godina razlaza sa Barackom Obamom iz posete Washingtonu vratio noseći u prtljagu diplomatski dragulj: najavljenu spremnost američkog predsednika Donalda Trumpa da ne insistira na formiranju nezavisne Palestine.

Ni Trump, ni Netanyahu nisu na konferenciji za štampu posle njihovog prvog zvaničnog susreta ni jednom eksplicitno podržali nezavisnu palestinsku državu, rešenja koje je decenijama imalo podršku UN-a, Evropske unije, Arapske lige, Rusije i, do sada, Sjedinjenih Država.

Trump je, istina, od Netanyahua zatražio da pokaže više fleksibilnosti kako bi dokazao da zaista želi mir sa Palestincima i apelovao na suzdržavanje u gradnji jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama, ali to što više ne insistira na rešenju izraelsko-palestinskog konflikta po principu dve države moglo bi ozbiljno da blokira bilo kakvo trajno rešenje.

“Gledam na dve države i jednu državu. I dopadaće mi se ona koja odgovara obema stranama. Veoma sam srećan sa onom koju žele obe strane”, rekao je Trump dodajući da je na Izraelcima i Palestincima da postignu mirovni sporazum.

‘Veliki’ mirovni sporazum

Trump nije razjasnio svoju poziciju oko rešenja konflikta po formuli dve države, već je samo obećao “veliki” mirovni sporazum, pod uslovom da se Izraelci i Palestinci saglase. On je na neki način uskratio američku podršku ovoj formuli, ali se distancirao od jasne pozicije. Može jedna država, može dve države. Zvuči pomalo nihilistički.

Netanyahu je tako dobio priliku da izbegne da potvrdi posvećenost rešenju dve države koje je, mnogi smatraju nevoljno i uz uslovljavanja, prvi put prihvatio u govoru na univerzitetu Bar Ilan 2009. Upitan u Washingtonu šta misli o tom rešenju, premijer je samo rekao da želi da se fokusira na “suštinu”, a ne na “etikete”. Ideju nije odbacio, ali je sve učinio da ona zvuči gotovo nemoguće.

“Šta Abu Mazen podrazumeva pod dve države? Državu koja je priznaje jevrejsku državu?”, glasilo je jedno pitanje u kome se koristi nom de guerre palestinskog predsednika Mahmouda Abbasa. Netanyahu je precizirao da Izrael zahteva “priznavanje… i bezbednosnu kontrolu nad čitavim područjem. U suprotnom, dobili bi još jednu terorističku državu”.

Trump je rekao da će SAD ohrabrivati mir, ali da je na dvema stranama da postignu sporazum u direktnim pregovorima. “Obe strane moraće da prave kompromise, Vi to svakako znate?”, rekao je američki predsednik okrećući se izraelskom premijeru.

Uznemirenje Palestinaca

Mnogo nedoumica je ostalo. Da li bi Amerikanci nastavili da budu brokeri mirovnih pregovora prekinutih pre gotovo tri godine? Kakve su šanse da dve strane najdužeg savremenog konflikta prihvate da žive u istoj državi? Kako bi ta država izgledala? Da li je to udaljavanje ili približavanje mirovnom sporazumu?

Da bi nova administracija mogla da odustane od politike koju su decenijama podržavale i demokrate i republikanci naslutilo se dan uoči susreta Trumpa i Netanyahua. Jedan neimenovani zvaničnik Bele kuće izjavio je da mir ne podrazumeva palestinsku državnost i da američki predsednik ne želi da “diktira” rešenja.

Trump je Palestincima poručio da treba da se “oslobode mržnje kojoj se uče od rane mladosti” i da priznaju Izrael. “Mislim da će na to takođe biti spremni”. Palestinci su međutim razumljivo uznemireni.

“Ukoliko Trumpova administracija odbaci ovu politiku (dve države), to bi uništilo šanse za mir i potkopalo američke interese, poziciju i kredibilitet u svetu”, smatra Hanan Ashrawi, uticajni član Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).

Eventualno američko odustajanje od podrške palestinskoj državnosti može da obraduje neke Netanyahuove saveznike u Izraelu, ali alternativa je malo i svaka preti novim komplikacijama, uključujući i Izrael.

Snažna logika dvodržavnog rješenja

Ideja dve države, jevrejskog Izraela i arapske Palestine, ima svoju snažnu logiku: tu su dva otprilike podjednako brojna, ali različita semitska naroda stisnuta na uskom prostoru između Sredozemlja i reke Jordan, a svaki od njih želi sopstvenu nacionalnu državu i pokazuje odlučnost da je sačuva, odnosno dobije.

Da bi se projekat ostvario, Izrael bi morao da se odrekne najvećeg dela teritorija koju je uzeo u junskom ratu 1967. godine, čime je kompletirano preuzimanje zemlje koju su britanski kolonijalisti napustili 1948. To podrazumeva Zapadnu obalu – gde sada postoje ostrva palestinske autonomije, razbacana jevrejska naselja i sveprisutna izraelska armija, Istočni Jerusalim – koji je Izrael anektirao i pripojio svojoj “večnoj i nedeljivoj” prestonici, kao i Pojas Gaze – iz koga su se Izraelci evakuisali 2005. godine, a sada je pod kontrolom palestinskog Hamasa.

Rešenje jedne države takođe nije novo. Godinama je bilo cilj PLO, a i danas je prihvatljiva opcija mnogim Palestincima: jedinstvena demokratska država na prostoru čitave bivše britanske mandatne teritorije Palestine koja se ne bi definisala ni kao jevrejska, ni kao arapska.

Generalni sekretar PLO i glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat potvrio je ovo mišljenje: jedina alternativa rešenju dve države je jedna država sa podjednakim demokratskim pravima svih, ali je na konferenciji u Jerihonu rekao da u to ne veruje jer Netanyahu ima za cilj “aparthejd”.

Problem je što su u Izraelu sasvim retki spremni da Palestincima daju sva prava, a njihovo uključivanje u zajedničku državu predstavljalo bi demografsku bombu jer bi sada, isključujući Gazu, već predstavljali polovinu stanovništva. Bio bi to kraj cionističkog sna o jevrejskoj državi. Upravo zato Izrael nije anektirao Zapadnu obalu – promućurni nacionalisti predlažu podelu.

Trump daleko od osmišljene politike

Ukoliko bi Palestinci odustali od rešenja dve države i formalno zatražili da budu uključeni u Izrael, onda bi Izrael dospeo u neugodnu poziciju da odbija aneksiju teritorija na kojima je decenijama naseljavao Jevreje.

Reklo bi se da je Trump daleko od konzistentne i dugoročno osmišljene politike na Bliskom istoku. Pružio je priliku Netanyahuu da se raduje što Palestincima neće morati da prepusti državu, ali je istovremeno odustao od svog prethodnog neprotivljenja jevrejskoj kolonizaciji Zapadne obale.

Nema sumnje da je gosta neprijatno iznenadio kada je rekao da bi voleo da vidi da barem “za malo” prikoči gradnju jevrejskih naselja na okupiranim palestinskim teritorijama. Bio je to melem pristalica mirovnog sporazuma sa Palestincima.

Lider izraelske desnice sukobljavao se na tu temu sa Obamom, pa je, kada je dobio priliku da odgovori, insistirao da jevrejska naselja nisu “srž konflikta” i nije se obavezao da će smanjiti ilegalnu gradnju. Više od 600.000 Jevreja živi u naseljima koje je Izrael od rata 1967. podigao na Zapadnoj obali i po Istočnom Jerusalimu – zemlji na kojoj Palestinci žele buduću državu.

Trump je u prvim izjavama faktički dao zeleno svetlo nastavku kolonizacije koja je, otkako se uselio u Belu kuću, uzela maha odlukom izraelske vlade da odobri gradnju još 6.000 stambenih jedinica na Zapadnoj obali. Netanyahu je zato preskočio Trumpovu preporuku.

Štete zbog naseljavanja Zapadne obale

Trump jeste nepredvidljiv, ali ukoliko su njegove poslednje izjave neka indikacija, onda bi to moglo da znači da je šef Bele kuće spreman da ponovo razmisli koliko je po mirovni proces štetan projekat jevrejskog naseljavanja Zapadne obale, ilegalan sa stanovišta međunarodnog prava.

Slično se poneo i povodom prebacivanja američke ambasade iz Tel Aviva za Jerusalim. Trump je još tokom kampanje zadobio sve simpatije Netanyahua i čitave izraelske desnice obećanjem da će prekinuti još jednu decenijsku praksu svojih prethodnika i da će preseliti američku ambasadu.

Na konferenciji za štampu u Washingtonu ponovio je da jedva čeka da se to dogodi, rekao da se na tome pažljivo radi, ali nije ništa dalje precizirao – što je moguće rezultat upozorenja koje je dobio da bi takav korak ozbiljno ugrozio mirovne pregovore, status Amerikanaca kao posrednika, izolovao SAD prema svetu i sutra moguće doveo u opasnost živote američkih diplomata u Jerusalimu.

Trumpova ćerka je prešla u judaizam, a njegov zet Jared Kushner mu je bliskoistočni savetnik, ali nije prošlo nezapaženo da je izbegao da odgovori na pitanje o rastućem antisemitizmu po svetu, pa je Netanyahu uskočio izjavivši da jevrejska država nema boljeg prijatelja od Donalda Trumpa. Videće se.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera