Kinesko-američki valutni rat i Soroševe prijetnje

Piše: Goran Stanković

Džordž Soroš koji važi za jednog od najvećih berzanskih špekulanata i trgovaca devizama, objavio je ‘rat’ juanu, iznoseći sumnje u vrednost ove valute i tako najavio nova trvenja između dve najveće svetske ekonomije savremenog doba. On je takođe izjavio da će Kina imati sve veće usporavanje privrednog rasta ii da će neminovno  zapasti u ekonomske nevolje.

Da li je ovo stvarna borba između dve ekonomije koje su se po mnogim stvarima gotovo sjedinile, ili je to valutni rat, koji se odavno vodi u svetu, a u kojem se neki berzanski špekulanti odlično snalaze?

MMF je doneo odluku da će juan od 1. oktobra. 2016. godine ući u korpu svetskih valuta.

Ruganje Sorošu

Podsetimo se da je Kina najveći američki poverilac, i da trenutno drži oko 1,3 biliona dolara američkog duga. Može se zaključiti da Kina poseduje ogromne količine američkog novca, ali emisiju dolara i kamatne stope kontroliše upravo američka vlada, pa se iz ovoga može videti da je vrlo diskutabilno ko je ovde u povlašćenom položaju. Znači da su se tradicionalni odnosi dužnika i poverilaca odavno promenili i dobili moderne oblike.

Kineski državni mediji su se u nekim člancima narugali upravo Sorošu, rekavši da su njegove pretnje prazna priča. Ovakvi navodi kineskih medija su najviše bili objavljivani u kineskim izdanjima na engleskom jeziku.

Međutim Soroš se više puta pokazao kao uspešan prognozer i tako zaradio velike količine novca.Ovaj trgovac valutama je znatno profitirao na engleskoj funti 1992. godine a smatra se i odgovornim za valutnu krizu u Aziji koja se dogodila 1997. godine.

Kineska ekonomija kao proizvodno i izvozno orjentisana, doživela je svojevrsni vrhunac i kao takva mora da se okrene uslugama, kao i sve zahtevnijem domaćem tržištu.

Sada se Kini događaju stvari koje su do skoro bile nezamislive. Mnoge stvari podsećaju na druge razvijene države koje su se posle munjevitog ekonomskog razvitka našle u problemu. Gotovo identične stvari  događale su se i Japanu, Južnoj Koreji ili Nemačkoj u svoje vreme.

Teško je zamisliti da se Kina kao država koja je do ne tako davno, morala zakonski da ograniči broj novorođene dece, našla u situaciji da joj nedostaje stručna radna snaga, i da joj briga o starijoj populaciji predstavlja problem, baš kao i zemljama EU.

Mislim da su dosadašnje teorije o velikim razlikama u mentalitetu i osobinama raznih naroda, prilično izgubile na važnosti, a da ponašanje običnih ljudi u najvećoj meri zavisi od okolnosti u kojima su se našli.

Ovo izuzetno dobro vide ljudi poput Soroša, koji imaju veliko iskustvo i to su proživeli više puta u svom životu.

Tako sada vidimo sve veću potrebu Kine za rešavanjem problema zagađenosti, ali takođe i sve više sredstava koja su opredeljena za vojnu industriju. Kina takođe planira izgradnju svog drugog nosača aviona.

Velike svetske sile odavno pored vojnog prisustva koriste i svoje valute u težnji za dominacijom. Kineska privreda je trenutno i zvanično najveća svetska ekonomija, a njen BDP je više od 17 biliona dolara.

Međutim kako stvari stvarno stoje,  govori i podatak da će juan kao svetska rezervna valuta biti za sada zastupljena  u iznosu od oko 10 odsto u odnosu na ostale svetske valute.

Ovaj američko kineski valutni klinč je utoliko zanimljiviji, kada se zna da je upravo Kina bila presudan faktor u trenutku kada je kupovala američke obveznice, a koje su upotrebljene za državni intervencionizam kod propalih privatnih banaka.

Novčani tokovi savremenog sveta su zapravo povezani u jedinstveni sistem, baš onako kako su i povezane svetske vode u zajedničkom ekosistemu.
Vodene tokove ljudi odavno koriste i skreću ih onako kako im potrebe nalažu.

I o izbjeglicama

Džordž Soroš kao čovek od iskustva u trgovini valutama, verovatno takođe skreće tokove novca onako kako bi njemu bilo od koristi.

Interesantno je da pored čiste trgovine valutama, on takođe učestvuje u raznim drugim oblastima javnog života. Pored ostalog on je iznosio izjave o problemu izbeglica, i davao savete kako bi se ovaj problem trebao rešiti. Ovakve izjave najverovatnije prave određeni ambijent za nekoliko koraka unapred.

Međusobna konkurencija između svetskih valuta je konstantno prisutna. Sada pored dolara, evra, funte i jena dobijamo novu valutu, a to je juan.
Juan je ipak i dalje na samom početku svoga razvoja u svetsku valutu, što pokazuje i podatak da Kina od 3,4 biliona dolara svojih deviznih rezervi, većinu poseduje upravo u američkim dolarima.

Trenutno Kineska Narodna banka fluktuacije u vrednosti juana rešava klasičnim intervenisanjem na valutnom tržištu.

Kada bude dozvoljena slobodna trgovina juanom kao valutom, zašta se zalažu svetski trgovci devizama, videćemo koliki uticaj mogu da ostvare trgovci poput Soroša.

Izvor: Al Jazeera