Kumanovo: Plaćenici, teroristi ili dimna bomba

Ugroženi su bili životi velikog broja civila, a pričinjena je i ogromna materijalna šteta (Arhiva)

Piše: Risto Popovski

Događaji u Kumanovu, i posle gotovo dva meseca, ostaju kontroverzna i nerazjašnjena operacija u koju je, očigledno, bilo uključeno više aktera, svako sa svojim ciljevima i interesima. Utisak je da je planirana operacija – ili zbog nekoordiniranosti – ili zbog pokušaja da se akteri međusobno nadmudre – izmakla kontroli, ali je i brzo zaustavljena.

Dvodnevno žestoko puškaranje u Divo Naselju, predgrađu Kumanova, početkom maja bilo je, sudeći po svemu, smišljena političko-obaveštajna operacija i opasno igranje vatrom. Poginulo je osam policajaca, a 38 je bilo ranjeno. Na strani plaćenika bilo je deset poginulih, a nema podataka o broju ranjenih. Ugroženi su bili životi velikog broja civila, a pričinjena je i ogromna materijalna šteta.

Utisak je da je planirana operacija izmakla kontroli, ali je i brzo zaustavljena.

Događaji u Divo Naselju bili su divlja, opasna i neljudska igra sa ljudskim životima, a imali su i širu, regionalnu dimenziju. Ne samo zbog toga što je najveći broj učesnika bio sa Kosova, već i zato što su obaveštajne službe susednih, ali sigurno i drugih država, znale za ovu operaciju. Neke su o njenom organizovanju obavestile vlasti u Makedoniji.

Kontroverzne događaje u Kumanovu od prvog dana prati veliki broj nepoznanica i dilema. Još nema dovoljno informacija, ali zato ima sijaset poluistina i dezinformacija iz raznih izvora te je teško sagledati pravu sliku. Istraga, koju vodi Tužilaštvo Makedonije, obavijena je velom tajnosti.

Projekat vlasti?

Brojni predlozi da se u istragu uključe i strani eksperti – ne samo zbog regionalne dimenzije, već i zbog ozbiljnih primedbi na nezavisnost makedonskog pravosuđa – nisu prihvaćeni. Vlasti u Skopju su kratko saopštile da zvaničnih predloga za međunarodnom istragom nije bilo, ne precizirajući da li bi je i prihvatile. To je dodatno podgrejalo spekulacije i nagađanja.

Iza događaja u Kumanovu stoji aktuelna vladajuća struktura. Ovu ocenu, koju je izneo analitičar Stevo Pendarovski, treba uzeti sa rezervom, budući da je na izborima za predsednika države prošle godine bio kandidat opozicije. Ni sam Pendarovski nije do kraja kategoričan u oceni jer, kaže, da nema dovoljno informacija.

Pendarovski, koji je ekspert za pitanja bezbednosti, ocenu da je vlast umešana u događaje u Kumanovu objašnjava njenom potrebom da zataška posledice afere prisluškivanja, a zasniva na činjenici da su pripadnici makedonskih obaveštajnih službi imali kontakte sa vođama grupe plaćenika. Postavlja se pitanje kakvi su bili ti kontakti, ko ih je naredio ili odobrio, kaže Pendarovski.

Obaveštajna agencija Makedonije niti je potvrdila, niti demantovala da je njen pripadnik bio u kontaktu sa vođama plaćenika.

Informacije o kontaktima obaveštajaca i plaćenika dolaze iz različitih neimenovanih izvora, što izaziva rezerve o njihovoj verodostojnosti. Podaci o navodnim kontaktima, koji pretežno dolaze sa Kosova, delimično su demantovani. Obaveštajna agencija Makedonije niti je potvrdila, niti demantovala da je njen pripadnik, čiji je identitet delimično otkriven javnosti, bio u kontaktu sa vođama plaćenika.

Na osnovu protivrečnih informacija, pa i dezinformacija, iz različitih anonimnih izvora ne može se tvrditi da iza događaja u Kumanovu stoji aktuelna vladajuća struktura u Makedoniji. Sigurno je, međutim, da je vlast imala informacije o ovoj naoružanoj grupi, koje je ili potcenila ili joj je situacija izmakla kontroli, što je dovelo do pogibije policajaca i ogromne materijalne štete.

Indikativne ostavke

Na takav zaključak upućuju ostavke čelnika makedonske policije samo nekoliko dana posle događaja u Kumanovu. Ostavke su podneli ministarka policije Gordana Jankulovska i načelnik Uprave za bezbednost i kontraobaveštajni rad Sašo Mijalkov. Oboje su bili bliski saradnici premijera Nikole Gruevskog, posebno Mijalkov koji je njegov rođak, a smatra i najuticajnijom figurom u senci.

Ukoliko su ove ostavke povezane sa Kumanovom, ostaje utisak da su Jankulovska i Mijalkov žrtvovani za Gruevskog. Nemoguće je da on nije bio upoznat sa onim što je prethodilo događajima u Divo Naselju. Javnost jedva da je poverovala u zvanično objašnjenje da su iznenadne ostavke povezane sa aktuelnom političkom krizom. Tim pre što je, prema ocenama eksperata, policijski vrh odgovoran za loše planiranje i vođenje akcije u Kumanovu.

Zašto je Vlada razmatrala mogućnost da angažuje skupu stranu PR agencije, da novcem građana popravlja svoj imidž pred građanima?

No, na kraju i afera o saradnji vlasti u Skopju sa poznatom PR agencijom “Public” iz Franuske posredno se dovodi u vezu sa događajima u Kumanovu. Prema istraživanju nedeljnika Fokus,  predstavnici vlasti su sa uticajnom PR agencijom, koja je vodila i kampanje za izbor predsednika Francuske, razgovarali o projektu pod indikativnim kodnim imenom “Mali rat”.

Nedeljnik Fokus, pozivajući se na anonimne izvore, navodi da je sa francuskom PR agencijom u Skoplju razgovarano na razradi scenarija za Kumanovo. Afera je dobila publicitet i u Francuskoj, gdje je vlasnik agencije kategorično demantovao povezanost sa Kumanovom. Tvrdi da je u Skoplju bio samo zbog komercijalne prezentacije svoje agencije i da daljih kontakata i saradnje sa Vladom nije bilo.

Ukoliko je to istina, ostaje dilema zašto je Makedonska vlada razmatrala mogućnost da angažuje, očigledno skupu, stranu PR agenciju, da novcem građana popravlja svoj imidž pred građanima Makedonije? I zašto bi Vlada Gruevskog trošila budžetski novac na samoreklamiranje i imidž, umesto da radi svoj posao i tako obezbedi poverenje građana?

Kriminalci, teroristi, organizatori

Razgovori sa francuskom PR agencijom vođeni su februaru ove godine. Tada je, prema nepotvrđenim informacijama, počelo angažovanje i okupljanje grupe plaćenika koja je, na kraju, završila u Kumanovu.

Krajnje su protivrečne i nejasne informacije i podaci o tome ko su napadači. Kakvi su bili njihovi ciljevi? Nejasno je da li je to bila grupa kriminalaca ili terorista. U oba slučaja, to su bili plaćenici koje je neko organizovao i finansirao sa određenim, očigledno prljavim i zlonamernim ciljevima.

Istraga, koja je, svakako s razlogom, zatvorena za javnost, treba da odgovori na ova i na brojna druga pitanja. Tužilaštvo, koje vodi istragu, ima u rukama počinioce, ali teško da će otkriti i dopreti do organizatora i finansijera. Oni su u senci, visoko i daleko.

Tužilaštvo, koje vodi istragu, ima u rukama počinioce, ali teško da će otkriti i dopreti do organizatora i finansijera.

Ukoliko su Kumanovsku grupu sačinjavali kriminalci koje je neko platio da odrađuju prljave ciljeve, oni su u tome videli priliku da dobro zarade sa malo rizika. Pokazalo se da nije baš tako. Ili su potcenili rizike i opasnost ili ih je neko prevario i iskoristio tako da su, na kraju, završili kao “topovsko meso”.

Pokaže li se tačnom pretpostavka da su grupu sačinjavali teroristi koji imaju političke ciljeve, nisu ni oni sami otišli u planine, neko ih je organizovao i finansirao. Navodno je jedan od uhapšenih u istrazi izjavio da je njihov cilj bio da imaju svog predstavnika u vlasti. To zvuči nejasno, budući da je većina od 40-ak članova grupe bila sa Kosova.

U sjenci krize

Nejasan je i zahtev koji su prethodno, prilikom zauzimanja policijske karaule Gošince, na granici sa Kosovom, postavili napadači. Predstavili su se kao pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova i zarobljenim policajcima saopštili da hoće svoju državu i da ne priznaju Ohridski dogovor, kojim je okončan međunacionalni oružani sukob u Makedoniji 2001. godine.

Organizatori i finansijeri napada u Gošincima i Kumanovu, bilo ko da stoji iza toga, imali su očigledno nameru pa političku krizu koja mesecima potresa Makedoniju iskoriste za svoje ciljeve. Namera je bila da se za to zloupotrebe međunacionalni odnosi, izazove i zaoštri netrpeljivost između Makedonaca i Albanaca.

Prošlo je vreme kada se za svaku sitnicu mogla potezati pretnja zaoštravanjem međunacionalnih odnosa.

Podle i prljave namere organizatora se nisu ostvarile, a jedan od glavnih razloga je što su odnosi između Makedonaca i Albanaca daleko od 2001. godine. Prošlo je vreme kada se za svaku sitnicu mogla potezati pretnja zaoštravanjem međunacionalnih odnosa. Danas su Makedonce i Albance ujedinile rastuće socijalne tenzije, zajedno izlaze na ulice, protestuju protiv siromaštva i samovolje vlasti, traže ostavku Vlade…

Ukoliko se, na kraju, ipak, potvrde ocene da su događaji u Kumanovu trebali da zasene aktutelnu političku krizu izazvanu aferom prisluškivanja, koja je otkrila korupciju, kriminal i izborne prevare vlasti, dogodilo se obratno. Oružani sukob u predgrađu Kumanova ostao je u senci aktuelne političke krize, koja se bliži kulminaciji, a nesigurne pozicije vlasti su dodatno i temeljito poljuljane.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO