Mikrofonija Republike Srpske

Piše: Dragan Bursać

Trenutno stanje u Republici Srspkoj može se opisati kao totalna mikrofonija. Mikrofonija od čijeg piska se niti čuje, a bogme niti nazire tračak političkog razuma.

Naime, Skupština RS-a promptno je usvojila budžet za 2014. godinu, što bi se moglo okarakterisati kao dobra stvar. Moglo bi, ali nije. Vidite, ta i takva Skupština RS-a je jedna vrlo specifična družina persona koje se deklarišu kao političari.

Prvo i osnovno, skupštinska većina (čitaj pozicija) usvojila je jedan klimav i nategnut budžet, a bez da je razgovarala o ekonomskoj politici. To vam je, podjednostavljeno rečeno, kao kada bi kupili avionsku kartu za Rio, rezervisali hotelsku sobu na Kopakabani, a onda u našoj bestragiji krenuli tražiti posao da preživite i da platite izamašni brazilski luksuz. Ludo, zar ne? Ludo, ali kod nas radi, rekao bi crtani junak.

Rekao bi on, ali ne bi rekla premijerka RS-a Željka Cvijanović, koja ne vidi ništa sporno u ovoj ekonomskoj pretumbaciji.

Budžet je navrat-nanos donesen, e da bi se što prije potpisale nove monetarne infuzije sa MMF-om, od kojih suštinski RS živi.

Cvijanović je napomenula da je opravdano slanje ovih dokumenata u parlamentarnu proceduru po hitnom postupku, zbog rokova u vezi sa stendbaj-aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom.

“Naravno da je neuobičajeno da prvo razmatrate budžet, a nakon toga ekonomsku politiku, ali da li je to suštinsko pitanje? Ili je suštinsko pitanje šta je suština ovih dokumenata?”, upitala je Cvijanović.

Pa, gospođo premijerko, nije na stvari suštinsko pitanje, nego suštinski odgovor! A on je tako jednostavan.

Budžet je navrat-nanos donesen, e da bi se što prije potpisale nove monetarne infuzije sa MMF-om ,od kojih suštinski RS živi. Nikome nije bilo do rasprave o ekonomskoj politici, iz straha da će MMF povući novce koji kupuju ekonomski (i ne samo ekonomski) mir u RS-u.

Ajmo samo ovlaš pogledati brojke za 2014. godinu. Budžet RS-a za 2014. je milijardu i 15 miliona eura, ali to nije sve. Republika Srpska se zadužila za još 53 miliona konvertabilnih maraka (26,5 miliona eura) u trezorskim zapisima. To je najnovije zaduženje, jer je, podsjećanja radi, Ministarstvo finansija dosad izvršilo ukupno dvanaest emisija trezorskih zapisa RS-a, po četiri emisije u toku 2011, 2012. i 2013. godine.

Samo u prvom šestomjesečnom periodu ove godine RS se zadužila u visini od 218 miliona KM (114. miliona eura), što je 20 odsto više od plana. Trezorski zapisi su, inače, klasični kredit, samo što tremaroši i “patriote” koriste ovaj izraz ne bi li se narodu kako zamazale oči.

Po svemu rečenom, RS je zadužena preko guše, a kada tome dodamo da će vajnom MMF-u u 2014. godini biti vraćeno preko rata i kamata čak 200 miliona KM (100 miliona eura) više nego prije tri godine, situacija je posve jasna svakome živom. Katastrofa!

Ali, vidite, premijerka to tako ne vidi. Ona navuče neke ružičaste naočare i sanja.

Tako usnula Željka Cvijanović “poje” izmaštanu ekonomsku mantru, u kojoj RS ne samo da je “bolji dio Bosne i Hercegovine”, nego je iiihaaj, bolja i od dosta evropskih zemalja kada je stopa zaduženost u pitanju.

“Pravili smo analize kako stoji stanje zaduženosti ili duga kada su u pitanju Srpska i zemlje okruženja. Bolje smo pozicionirani nego zemlje okruženja, uključujući čak i dvije zemlje koje su članice Evropske uniuje – Sloveniju i Hrvatsku. Bolje stojimo i kada je riječ o čitavom nizu ili jednom broju zemalja koje su u EU-u”, napomenula je Cvijanović.

Naravno da je suludo uopšte i objašnjavati i dovoditi u komparaciju zemlje EU-a sa RS-om, a ova vrsta demagogije služi isključivo za vrijeđanje zdravog razuma. Ukoliko ga je išta ostalo.

Opoziciono piiiiip

I taman kada se ponadate da opozicija o svemu rečenom i taksativno pobrojanom ima šta reći, dočeka vas veliko ništa. Zapravo, dočeka vas jedna najordinarnija glupost. Opozicionari, na cjelokupno ekonomsko stanje u RS-u, počupaše mikrofone, predadoše ih predsjedniku Skupštine RS-a Igoru Radojičiću i napustiše zdanje? Muk i tajac. Šta uradiše?

Opet, neki bi dobronamjereni, baš dobronamjerni, čovjek pokušao da pronađe razlog ovog budalastog, nazovimo ga, “performansa”. Možda bi neko pomislio da opozicija čupa mikrofone zato što se buni protiv katastrofalne i neracionalne ekonomske politike manjeg bh. entiteta, ali jok, naivni čovječe.

Pazite sad: opozicione velmože su napustile Skupštinu samo zato što pozicija nije ispoštovala “džentlmenski sporazum” o direktnom TV prenosu zasijedanja. Ma da li je moguće da se, poslije višegodišnjeg bojkota Radio-televizije RS-a i nepojavljivanja prvih opozicionih ljudi na ovom servisu Dodikove stranke, opozicija u decembru 2013. godine sjetila da bojkotuje Skupštinu zbog zbog toga što nije bilo televizijskog prenosa.

Neće biti, gospodo opozicionari, da je to razlog. To do sada nikada nije bio razlog!

Zapravo, pravi i jedini razlog zašto su opozicionari zadali probleme toncima, koji će morati reinstalirati mikrofone, jeste taj što isti NEMAJU bogzna šta reći na temu ekonomske politike. Još preciznije, ljudi iz opozicije ne žele da se pretjerano petljaju u svoj posao. Godinama već opozicija u RS-u, osim što je sama sebi svrha, ništa ne radi. S vremena na vrijeme izađe sa nekim saopštenjem, kakvom platformom o “zajedničkom djelovanju” i sičnol. Tu i tamo pokoji drčniji opozicionar, poput Dragana Čavića, priprijeti sudskom tužbom, koja će nekad, jednog dana, u futuru trećem, stići na adresu “tamo nekoga iz vladajuće garniture”. Pretpostavljate, u realnosti se ništa ne dešava.

Ostaje da se vidi da li će biološka glad, koja već kola manjim bh. entitetom, pokrenuti na bilo kakvu akciju grogirane i uspavane građane, ili će preovladati ‘stara dobra’ sociopatologija ćutanja i trpnje.

I zaista, sa ovakvom opozicijom i njenim “performansima” Milorad Dodik i njegov matični Savez nezavisnih socijaldemokrata mogu mirno čekati naredne izbore. Predsjednik RS-a se čak i ne trudi pretjerano da ulazi u rasprave i polemike sa opozicionim liderima. To je prepustio premijerki Željki Cvijanović i prvom čovjeku Skupštine Igoru Radojičiću, kojima verbalno cipelarenje i sprdnja na račun opozicije, koja malo-malo pa sama sebi zada autogol, idu sasvim dobro. Dodik vrlo dobro anticipira realnost, barem na lokalnom nivou, i zna da će mu najveća prijetnja biti unutarstranački “mladi lavovi”, a ne ova i ovakva opozicija.

Godina gladnih

Iz svega rečenog jasno je kao dan da će političku, ekonomsku i socijalnu realnost oblikovati dubina džepa običnog čovjeka, a ne “konstruktivna politika” vlasti, pogotovo opozicije.

Jer, ne zaboravite, taj i takav običan čovjek će plaćati rate, sve sa kamatama, MMF-u i političkoj oligarhiji u RS-u, koja živi od narodnih (porez na dodanu vrijednost) para i kredita.

Ostaje da se vidi da li će biološka glad, koja već kola manjim bh. entitetom, pokrenuti na bilo kakvu akciju grogirane i uspavane građane, ili će preovladati “stara dobra” sociopatologija ćutanja i trpnje.

Trenutno od mikrofonije paralizovan puk zaleđeno gleda kovače svoje sudbine. Jedni se do besvijesti zadužuju, a drugi čupaju mikrofone. “Fina” neka budućnost je pred nama.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera