AI stalno prati čovjeka, uskoro i ravan njegovoj inteligenciji

Tehnološka zajednica gotovo jednoglasno smatra da će Open AI stvoriti vještačku inteligenciju ravnu čovjekovoj, pravi ‘digitalni mozak’, koji će razmišljati poput čovjeka, ali hiljadama puta brže.

Razvoj vještačke inteligencije neraskidivo je vezan i za razvoj AI hardvera, naprednih čipova koji omogućuju da sistemi koji ih koriste 'samostalno donose odluke' (Getty Images)

Softveri i uređaji koji koriste veštačku inteligenciju (Artificial Intelligence, AI) su proteklih godina stigli do džepova i radnih stolova većine ljudi. Praktično svaki novi smartfon proizveden u poslednje tri godine ima neku ili više AI opcija, obično vezanih za kameru, multimediju ili digitalnog pomoćnika.

Veštačka inteligencija nije više ni neki „naučni“ termin kojeg koriste samo stručnjaci – svi već koristimo AI algoritme kada pretražujemo Google, obrađujemo fotografije na Instagramu ili dodajemo video na TikToku. Društvene mreže su možda i najočiglednije svakodnevno korišćenje AI tehnologija, ali će one u narednom periodu biti daleko više prisutnije.

Stvaranje ‘digitalnog mozga’

Nedavno su američki Wall Street i poslovni krugovi sa velikom pažnjom pratili previranja unutar kompanije Open AI, koja se smatra „novim Googleom“, a koja stoji iza najkorišćenije AI usluge na internetu – ChatGPT-a. Iako ljudima nije bilo jasno zbog čega su američki i svetski mediji iz sata u sat izveštavali o sukobima unutra tadašnjeg upravnog odbora Open AI-ja, te pokušaju da se iz kompanije udalji jedan od njenih osnivača, Sam Altman, cela priča je uskoro dobila i svoj epilog: Altman je za manje od nedelju dana vraćen na čelo svetskog AI lidera.

Previranja unutar kompanije su ubrzo „zainteresirala“ i federalne službe, koje su najavile da će pratiti dalja dešavanja. Naravno, ne radi se o nikakvom altruizmu nadležnih u SAD-u, niti brizi za tehnološke gigante u Silicijumskoj dolini, već o mnogo „opipljivijim“ tehnologijama. Tehnološka zajednica gotovo jednoglasno smatra da će Open AI za godinu ili najdalje dve uspeti da stvori veštačku inteligenciju koja je ravna čovekovoj – neće se više raditi o chatbotovima (tekstualnoj chat aplikaciji), već pravom „digitalnom mozgu“, koji će razmišljati poput čoveka, ali hiljadama puta brže.

Iako se do pre samo deceniju smatralo da je „General AI“ tehnologija daleko najmanje nekoliko decenija, izuzetno brzi razvoj čipova za „neuralno paralelno procesiranje“ te nove generacije memorijskih čipova su omogućile da se ovakav AI-model ubrza najmanje stotinu puta.

Uključena i država

Naravno, kada su u pitanju ovako napredne tehnologije, koje mnogi naučnici porede i sa pronalaskom parne mašine, te dvosmerne električne energije, u priču se (uvek) uključuje i država. Ovog puta, interes SAD-a i njegovih zapadnih saveznika se ogleda u tome da se do „General“ veštačke inteligencije dođe pre globalnih konkurenata, na prvom mestu Kine i Rusije.

Kina je još 2017. godine donela „nacionalni AI plan“, koji je zacrtao da ona postane dominantni svetski lider na ovom polju najkasnije do 2030. Ovo se ne odnosi na samo na informatički sektor – Kina želi da AI algoritme uključi u sve sfere društvenog života, poput transporta, obrazovanja i zdravstva. Posebno se napominje i razvoj vojnih AI sistema, koji bi Pekingu omogućili dominaciju u Aziji, te mesto globalne supersile.

Razvoj veštačke inteligencije neraskidivo je vezan i za razvoj AI hardvera, naprednih čipova koji omogućuju da sistemi koji ih koriste „samostalno donose odluke“. SAD sa svojim saveznicima je, za sada, lider na tom polju, naročito kada je u pitanju dizajn samih čipova (low-level core design). Ipak, ova prednost u odnosu na Kinu se sve više smanjuje, a stručnjaci očekuju da će do 2025. ona sustići ili čak prestići SAD i njenu Silicijumsku dolinu.

Američki embargo na izvoz dizajna čipova

U želji da što više smanji napredak Kine na ovom polju, administracija Josepha Bidena (kao i njegovog prethodnika Donalda Trumpa) uvela je niz ograničenja i sankcija za američke tehnološke kompanije, te uvela embargo na „izvoz dizajna čipova“. Američko Ministarstvo trgovine je takođe zabranilo izvoz određenih čipova, poput A800 i H800 kompanije Nvidia, koji su jedni od najkorišćenijih u razvoju AI algoritama. Nvidia je najavila „posebne“ čipove za kinesko tržište (modele H20, L20 i L2), ali je i njihov izvoz sada odložen.

Kina se, u međuvremenu, oslanja na „domaću pamet“, pre svega svoje tehnološke gigante poput Tencenta, Baidua, Huaweia i SMIC-a. Kompanija Baidu je još 2015. godine razvila svoj sopstveni AI za prepoznavanje jezika (Natural Language Processing, NLP), gotovo godinu dana pre američkog Microsofta. Ovaj AI je danas prerastao u „Ernie Bot“, AI softver koji se smatra „kineskom verzijom ChatGPT-a“ i koji ne zaostaje po mogućnostima u odnosu na svog „američkog rođaka“.

Ne treba posebno napominjati ni da je najbrže rastuća društvena mreža na svetu – TikTok, proizvod kineske kompanije ByteDance iz Hong Konga, te da je gotovo u potpunosti zasnovana na AI algoritmima. Predlaganje novih sadržaja i klipova za gledanje, obrada video snimaka i fotografija, te nalaženje novih muzičkih numera unutar TikToka je u potpunosti bazirano na veštačkoj inteligenciji.

Kina razvija i mnogo „ozbiljnije“ AI modele (Large Language Model, LLM). „ZidongtAichu 2.0“ se razvija unutar Kineske akademije nauka i može da koristi „modularne upite“. To u praksi znači da za razliku od ChatGPT-a i sličnih AI modela, koji prevashodno koriste tekst, „ZidongtAichu“ može kao upit da „razume“ i video fajlove, zvuk, slike, pa čak i 3D grafičke modele. Model je razvijan na „domaćoj“ arhitekturi čipova „Huawei Ascend 310“, koji imaju izuzeto malu potrošnju energije. Kompanija Huawei je uspela da razvije i sopstvenu „Da Vinci AI“ arhitekturu čipova, koji su blizu zapadnim dizajnima, a u nekim slučajevima čak i bolji.

Ne vjerujte vašim očima

Koliko je veštačka inteligencija postala „neprimetna“, pogotovo na društvenim mrežama, svedoči i primer „najbolje fotografije sa beogradskog protesta“. Naime, proteklih dana se na društvenim mrežama u regionu masovno delila „fotografija“ sa studentskih protesta u Beogradu, na kojoj se vide mladi ljudi kako „kampuju“ nasred ulice, dok jedna devojka svira gitaru. Naravno, „fotografija“ je u potpunosti lažna, generisana AI softverom, najverovatnije uz pomoć Midjourneya ili Stable Diffusiona. Mnogi korisnici su sliku delili, da bi tek kasnije u komentarima saznali da je slika zapravo – lažna.

Instagram, Snapchat i TikTok su već godinama prepuni fotografija korisnika obrađenih AI softverom i AI filterima, koji „skidaju godine“ i „ulepšavaju“. Novina su i u potpunosti veštački generisani AI „modeli i manekenke“. Ovakvi profili „virtuelnih osoba“ sadrže u potpunosti AI-generisane fotografije „prelepih devojaka“, koje reklamiraju prave proizvode, najčešće suplemente za mršavljenje i fitness opremu.

Da su ovakve „virtuelne influenserke“ dobra ideja marketinških agencija, pokazuje i to što mnoge od njih imaju veći broj pratilaca od pravih, živih manekenki, glumica ili pevačica. Da sve bude još neverovatnije, budući da (očekivano) nigde na profilu nije navedeno da se radi o „virtuelnoj devojci“ iza koje stoji AI, u komentarima im se često dele komplimenti o njihovom izgledu, te im se nudi i – izlazak u provod.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada