Smartfoni nas ‘čitaju’ kao otvorenu knjigu

Devetog januara 2007. godine osnivač i tadašnji CEO kompanije Apple Steve Jobs predstavio je prvi mobilni telefon ove kompanije – iPhone. Samo ime uređaja je bio nastavak serije drugih Apple uređaja – muzičkog plejera iPod, ličnog računara iMac i laptopa iBook. Prvi telefon sa znakom jabuke će na tržište doneti pravu revoluciju – ekran visoke rezolucije osetljiv na dodir, kameru koja se lako koristi te ugrađenu navigaciju  i mape.

Sigurno je da iPhone nije bio prvi ovakav uređaj, jer su godinama pre njega postojali PDA uređaji (Personal digital assistant, lični digitalni pomoćnik), poput onih kompanija Palm, HP i Casio. Tu je bila i čitava klasa mini-računara, poput onih kompanije Psion, koji su bili male veličine, a koristili su oslabljene verzije “velikih” operativnih sistema, poput Windows CE. Kompanija Palm je bila lider na PDA tržištu, a pre Applea su predstavili svoj Treo pametni telefon (smartfon). Takođe, postojala je čitava “armada” uređaja iz Motorole, Qteka i Samsunga koji su koristili Windows i bili preteča današnjih smartfona. Ipak, nijedan od njih se nije lako i jednostavno koristio kao iPhone.

Aktivno 2,8 milijardi Android uređaja

iPhone je od početka stekao status prestižnog uređaja (koji ima i danas), kao što je to slučaj i sa nekim drugim uređajima ove kompanije, naročito laptop računarima. Apple je neprikosnoven kada je korisnička podrška u pitanju – čak i stariji modeli, poput iPhone 6S i iPhone 7, u potpunosti su podržani i danas. Android uređaji u proseku imaju dve do tri godine podrške, što najviše zavisi od modela i proizvođača. Sledeći istu formulu, Apple je nešto kasnije predstavio i svoj tablet računar iPad, koji koristi isti operativni sistem iOS.

Stručnjaci procenjuju da trenutno ima nešto manje od milijardu aktivnih iPhone uređaja, a kada se na to dodaju korisnici tableta iPad i iPod Touch plejera (iPod Touch je poput iPhonea, ali bez SIM kartice) ta brojka prelazi milijardu. Sa druge strane, širom sveta ima oko 2,8 milijardi aktivnih Android uređaja, ali se ovaj operativni sistem koristi u čitavom nizu uređaja – smartfonima, tabletima, pametnim ekranima, automobilima, SBC računarima…

Korisnici iPhonea koriste svoje smartfone dosta duže od Android korisnika. Po nekim istraživanjima, većina korisnika svoj iPhone koristi 3,7 godina, a većina analitičara smatra da je taj period i duži – 4,3 godine. Sa druge strane, Android smartfoni se u proseku koriste 2,5 godina, a kada su noviji smartfoni u pitanju (naročito oni iz Huaweija, Xiaomija i LGa) taj period korišćenja je još kraći – od 15 do 18 meseci.

Dejan Tomić, IT stručnjak, kaže da je  smartfon danas, pre svega, statusni simbol.

Zabrinjava najava novog sistema iz Applea

“Za 200 eura imate odlične smartfon uređaje, koji mogu da vam kvalitetno posluže za 98 odsto zadataka. E sad, u onih dva odsto se nalaze vrhunske kamere, 4K i čak 8K video snimanje, ogromni prostor za skladištenje podataka i slično. Realno, te opcije su potrebne jako malom krugu ljudi, koji snimaju YouTube klipove svakog dana, koriste telefon kao zamenu za profesionalni foto aparat te koji čuvaju desetine hiljada slika. Društvene mreže još uvek ne podržavaju slike tako visoke rezolucije, niti tako velike video fajlove – sem YouTubea. Tako da, u praksi, najnoviji ‘giga mega’ telefoni uglavnom imaju funkciju statusnog simbola, kako za korisnike koji ih kupuju, tako i za kompanije koje ih proizvode i koje to koriste u svrhu marketinga za svoj brend”, objašnjava Tomić.

Zbog ovolike popularnosti, sa velikom zabrinutušću je dočekana najava novog sistema iz Applea. Kompanija će koristiti veštačku inteligenciju i poseban softver, nazvan Neural matching function (Neuralna mreža za prepoznavnje), kako bi skenirala fotografije na iPhone uređajima sa iCloud skladištenjem. Apple kaže da je ovo neophodno kako bi se kompanija borila protiv nedozvoljenog sadržaja (nasilja, pornografskog sadržaja te sadržaja koji obuhvata oružje i potencijalne terorističke aktivnosti). U praksi, softver sa Ai algoritmom će upoređivati slike korisnika sa “hash” slikama u bazi podataka i na osnovu toga označavati sadržaj kao prikladan ili neprikladan.

Iako je nepobitno da su smartfoni i uopšte pametni uređaji često korišćeni u nelegalne svrhe, ipak najveći broj korisnika nema nikakve ilegalne sadržaje na svojim uređajima. Još jedan problem je, navode stručnjaci, da se ovakvi algoritmi predstavljaju kao “nepogrešivi”, što, naravno, nije slučaj.

Nekoliko velikih skandala proteklih godina

Mnogo veći problem je gubitak poverenja u tehnološke kompanije. I Apple i Google, uz društvene mreže Facebook i Instagram, već godinama uveravaju svoje korisnike da su njihovi podaci u potpunosti zaštićeni, i to korišćenjem takozvane end-to-end enkripcije. Ovo znači da su (barem u teoriji) vaši podaci šifrovani od vašeg uređaja do uređaja primaoca te da ni sami serveri u kompanijama gde se ti podaci čuvaju “ne znaju šta je u njima”.

Opet, to je tako samo u teoriji. Nekoliko velikih skandala proteklih godina, poput onog sa kompanijom Cambridge Analytica, kada su “procureli” podaci stotina miliona Facebook korisnika, pokazuju da ipak treće strane imaju pristup (barem) jednom delu vaših podataka.

Moderni smartfoni uglavnom koriste šifrovanje veze ka internetu (AES enkripcija), a i same aplikacije na telefonu imaju svoju posebnu enkripciju. Takođe, popularne aplikacije za privatno dopisivanje – WhatsApp, Telegram i Signal, koriste takozvanu end-to-end enkripciju saobraćaja, pa ju je veoma teško dešifrovati bez korišćenja izuzetno skupih super-računara ili vrlo naprednih tehnologija kao što je izraelska Cellebrite. Dolazeća 5G tehnogija smartfona koristi potpuno nove protokole za obavljanje poziva i internet komunikaciju, za koje još ne postoji metod dešifrovanja.

Američki ‘udar’ na kineski Huawei

Zbog ovoga je prisutna i velika zabrinutost zapadnih zemalja oko korišćenja 5G opreme kineskih kompanija Huawei i ZTE. Sjedinjene Američke Džave su zato otišle korak dalje – zakonom su zabranile korišćenje Huawei 5G opreme od mobilnih operatera, a vrše i stalni diplomatski pritisak na svoje saveznike da učine isto. Do sada su Huawei 5G tehnologiju zabranile Francuska, Italija i Velika Britanija, a delimično i Nemačka i Švedska.

Većina stručnjaka se slaže da je ovakva odluka Applea veliki presedan u industriji te da će se vrlo brzo i drugi tehnološki giganti odlučiti na slične korake. Aktivisti za ljudska prava pak kažu da je u pitanju davanje “zelenog svetla” bezbednosnim kompanijama i državnim agencijama da “kopaju” po privatnim podacima korisnika.

Takođe, mnogi eksperti kažu da NMF tehnologija i algoritmi nisu ni blizu tako dobri u prepoznavanju spornih sadržaja te da im je uspešnost tek 80 odsto – daleko od idealnog. Takođe, postoji zabrinutost da će se slična tehnologija koristiti za skeniranje privatnih poruka u raznim aplikacijama, kao što su iMessage i WhatsApp.

I Jamal Khashoggi je bio praćen

Nije ni tajna da velike sile poput Kine i Rusije već imaju softverske alate i hardverske mogućnosti za praćenje komukacija u porukama za bezbedno dopisivanje, kao što su Telegram i Signal. Još krajem 2019. godine Kineske vlasti su imale način za praćenje komunikacije u aplikaciji Signal za vreme velikih građanskih protesta u Hong Kongu. I slučaj poznatog novinara i aktiviste Jamala Khashoggija pokazuje da privatne poruke nisu sasvim privatne. On je duže vreme bio praćen preko specijalnog špijunskog softvera, koji je mogao da dešifruje poruke u aplikaciji WhatsApp. Khashoggi je ubijen u saudijskom konzulatu u Istanbulu u oktobru 2018. godine.

Sa više od četiri milijarde dnevno aktivnih korisnika smartfona u svetu (a taj broj će uskoro preći i pet milijardi), jasno je da se velike tehnološke kompanije, kao ni državne službe i agencije širom sveta, neće tek tako odreći “zlatnog rudnika” koji predstavljaju podaci korisnika. Gde prestaje pravo na privatnost, a gde počinju ljudska prava i građanske slobode kada je onlajn svet u pitanju? Na ovo pitanje ne postoji tačan odgovor, a čini se da se postepeno i sama definicija ljudskih prava i sloboda te kome će biti dostupni menja.