Jedanaest milijardi dolara za jedan dan

Vlasnik male mlekare u Ohaju J. J. Lawson 1939. godine došao je na do tad neviđenu ideju. Često bi mu se mleko pokvarilo dok bi čekao kupce, a budući da su tada frižideri bili retkost, a uz to su bili i vrlo neefikasni, Lawson je odlučio da otvori sopstvenu prodavnicu. Vremenom, Lawson je dodavao razne druge prehrambene proizvode te otvorio još nekoliko prodavnica. Pedesetih i šezdesetih Lawson prodavnice su se nalazile širom Ohaja i bile su omiljeno mesto za kupovinu osnovnih namirnica – jaja, mleka, mesnih prerađevina i sokova. Sedamdesetih će se Lawson preseliti i preko okeana, na Japansko tržište, gde je i danas veoma popularan.

Nakon Drugog svetskog rata širom SAD su počele da niču “Deli” prodavnice (od nemačkog delikatessen – vrhunski proizvod). Veliki broj imigranata i doseljenika iz Italije, Nemačke, Španije i sa Kariba počeo je da prodaje proizvode koje su nabavljaji iz svojih domovina – sireve, mesne prerađevine, voće i povrće. Brzo rastuća srednja klasa je sa oduševljenjem prihvatila ovakve radnje, koje su često bile i vrlo jeftine. Kako su u takvim radnjama često radile cele imigrantske porodice, one su ubrzo dobile i ime “Mom and Pop Store” – porodične radnje. Takođe, u ovakvim radnjama su obično pripremani gotovi obroci, a mnoge od njih su danas postale i lanci restorana.

Ipak, ovakve male radnje i marketi, pa čak i male lokalne pijace, ubrzo dobijaju konkurenciju. Velika količina industrijski proizvedene hrane, proizvoda za domaćinstvo i malih kućnih aparata zahtevala je novi način prodaje. Taj novi način je bio otvaranje velikih supermarketa, koji su prodavali sve – hranu, odeću, tehniku, a neki čak i automobile. Amerikanci su odmah prihvatili ovakav način kupovine, a početkom sedamdesetih ovaj trend stiže i u Evropu, kao i u tadašnju SFRJ (gde je koncept malo izmenjen u “Robne kuće”).

Sve se ‘okrenulo’ 5. jula 1994. godine

Dolaskom devedesetih bilo je jasno da će računari i umrežavanje korisnika igrati važnu ulogu u transformaciji trgovine i navika potrošača. Godine 1993. je skovan novi termin “e-Commerce” – elektronska trgovina. Do tog trenutka većina prodavnica i trgovaca je već bilo usvojilo korišćenje računara u vođenju kompanija, ali je pitanje bilo – kako privući krajnjeg potrošača da kupuje putem interneta? Prvi pokušaji su obuhvatali štampane oglase u časopisima ili katalozima – kupac bi poslao elektronsku poštu (e-mail) trgovcu sa šifrom proizvoda i za par dana bi on stigao na kućnu adresu. Neki od većih trgovinskih lanaca su u svojim radnjama delili besplatne elektronske kataloge na CD-ROM medijima. Kod kuće bi kupac ubacio disk u svoj računar, sa par klikova obeležio željene proizvode i, nakon spajanja na internet, softver bi porudžbinu sam prosledio prodavcu. Iako je ovaj sistem bio revolucionaran sredinom devedesetih, on je i dalje podsećao na naručivanje telefonom.

Prava revolucija će uslediti povećanjem internet brzina (ISDN i ADSL pristup), kao i pojavom jedne male onlajn knjižare. Petog jula 1994. godine preduzetnik Jeff Bezos registrovao je  Amazon, kao jednu od prvih “online marketplace” internet prodavnica u SAD-u, ali i u svetu. Internet je u to vreme bio retkost i u razvijenim zemljama, bazirao se uglavnom na tekst, uz poneku sliku. Amazon je prvih godina prodavao knjige, muziku, softver, video-igre, a nešto kasnije i nameštaj i igračke. Amazon se kao kompanija prvi put pojavio na berzi u New Yorku 1997. godine i od tada kreće njegov brzi uspon.

Godine 2002. Amazon predstavlja svoj proizvod AWS (Amazon Web Services) i na taj način postaje tehnološka kompanija. AWS je u početku bio sistem za prikupljanje statistika o web sajtovima, ali je kasnije postao i veliki Cloud hosting podataka. Danas Amazon nudi i EC2 sistem – kompanije mogu da iznajme deo računarske snage velikih super računara, u kombinaciji sa S3 sistemom za čuvanje podataka.

Sto miliona jedinstvenih posjeta sajtu

Ono što Amazon čini najvećom internet prodavnicom su proizvodi. Zapravo, toliko proizvoda i proizvođača da ni sama kompanija nije sigurna u njihov tačan broj. Procene su da na ovoj internetskoj “robnoj kući” ima više od 185.000 prodavaca i kompanija, koji nude više od 12 miliona proizvoda. Kada se u to uračunaju i proizvodi koji su dostupni određeno vreme ili sezonski, taj broj raste na preko 53 miliona. Zanimljivo je da u ovolikoj ponudi čak trećinu čine odeća i obuća, 20 odsto alati za domaćinstvo, a veoma su popularni i proizvodi za kuhinju.

Milan Dimitrijević, IT stručnjak, kaže da su prodavnice poput Amazona budućnost prodaje i kod nas.

“Pogledajte koliko onlajn trgovina ima na Balkanu, koji ipak i dalje važi za region sa relativno slabom kupovnom moći – u odnosu na zemlje Evropske unije – kao i na region gde i dalje dominiraju ‘fizičke’ prodavnice i marketi. Amazon je i jedna od najbogatijih kompanija na svetu, a uz to nudi i sopstvene proizvode iz linija Amazon Basics, Home Basics i Kindle. Mi već imamo i kod nas da su mnogi proizvodi specifično brendirani za prodaju u onlajn prodavnicama. Uz to, sve češće u regionu možete da nađete odeću i obuću, a naročito računare i opremu, po daleko nižim cenama u onlajn prodavnicama negi u redovnoj prodaji. Mislim da će upravo ova ograničena kupovna moć u bliskoj budućnosti ‘primorati’ klasične radnje i onlajn trgovine da se bore bukvalno za svakog kupca”, objašnjava Dimitrijević.

Amazon je ove godine oborio sve rekorde prodaje. Za svoj tradicionalni “Prime Day” dan kupovine, koji je održan 21. i 22. juna, Amazon je “obrnuo” neverovatnih 11 milijardi dolara. U prvih deset sati je već bilo prodato robe u vrednosti od 5.6 milijardi dolara, da bi do kraja bilo prodato proizvoda za još 5.4 milijard dolara. Takođe, zaradile su i druge trgovine, budući da je cela onlajn prodaja porasla za čak 5,3 odsto u jednom danu. Zabeleženo je i više od 100 miliona jedinstvenih poseta ovom sajtu.

De Blasio: Kupujte lokalno i podržite male preduzetnike

Prošlogodišnji “Prime Day” je zabeležio prodaju u vrednosti od 10.4 milijardi dolara. Takođe celokupna onlajn prodaja u SAD-u, Kanadi, Meksiku, kao i Brazilu i Argentini beleži stalni trend rasta još od 2016. godine. Jeff Bezos je danas najbogatiji čovek na svetu, sa procenjeni ličnim bogatstvom od ok 190 milijardi dolara. Bezos, takođe, ulaže u druge oblasti – vlasnik je novina Washington Post, kao i kompanije za svemirska istraživanja Blue Origin.

Ipak, nisu svi “oduševljeni” ovakvim razvojem situacije. Gradonačelnik New Yorka Bill de Blasio pozvao je da se ove godine manje kupuje za “Prime Day”. “Ne kupujte na Amazonu – umesto toga, kupujte lokalno i podržite male preduzetnike”, poručio je De Blasio stanovnicima New Yorka. Takođe je najavio projekat pomoći malim radnjama i preduzetnicima u vrednosti od 11 miliona dolara.

Ipak, čini se da je prelazak na onlajn trgovinu globalni fenomen te da su se i veliki proizvođači i veliki trgovci iz gotovo  svih delatnosti već opredelili za “digitalne kupce”.

Kina je najveći uvoznik i najveći potrošač na svetu. Zanimljivo je da su najveći pojedinačni izvoznik u Kinu Sjedinjene Američke Države, a kolektivno Evropska unija. Kina najviše uvozi teške i lake metale, legure, sirovu naftu, automobile i delove za elektronsku industriju. Kina je, takođe, najveći svetski uvoznik žitarica, mesa i flaširane vode.

Male skupe trgovine se još drže

Sa ovolikim “apetitom” kineske ekonomije i tržišta, potpuno je očekivano da postoji veliki broj onlajn trgovina. Prodavnice kao što su Ali Baba, Dang Dang, VMall i Pin Duo Duo su samo neke od velikih e-trgovina koje prodaju sve, “od igle do lokomotive”. Tu je i tehnološki gigant Tencent, koji nudi ogroman broj tehnoloških i internet usluga, zabavnih sadržaja, video igara i softvera. Slične proizvode nudi još jedan kineski gigant – BaiDu. Ove kompanije su odavno prevazišle okvire Kine, pa mnoge imaju podružnice širom Azije, a neke, poput Ali Babe, su ušle i na tržište SAD-a.

Sa globalnom ponudom i potražnjom te onlajn trgovinom čini se da u budućnosti nema mesta za male, tradicionalne radnje i trgovine. Ipak, mnoge od njih su se uspešno transformisale za 21.vek. Tako prodavnice markirane odeće, nakita i satova beleže povećanje poseta, jer su u pitanju proizvodi koje kupci ipak žele da lično probaju. Iako onlajn možete kupiti bilo koji elektronski uređaj, HiFi i muzički uređaji (naročito oni iz skuplje kategorije) se i dalje moraju “čuti” lično. Jedina kategorija radnji na koju onlajn transformacije, čini se, ne utiče je prodaja automobila. Iako brojni web sajtovi i onlajn trgovine imaju veliku vrednost pri odabiru automobila, najveći broj kupaca i dalje želi da auto pre kupovine provoza, što preko interneta ipak nije moguće.