Tvitovi vrijedni milione dolara
Da li bi bili spremni da platite nekoliko miliona dolara za jedan tvit, sliku na internetu ili neki virtuelni, digitalni objekat?
Iako postoji već duže vreme, NFT tehnologija poslednjih par godina dobija na popularnosti, kako na internetu, tako i u sferi digitalnih transkacija. Skraćenica od ‘Non Fungible Token’, odnosno ‘Jedinstveni digitalni otisak’, NFT se u digitalnom svetu može koristiti baš kao i otisak prsta u stvarnom svetu. Iako postoje mnoge metode i tehnologije za digitalnu autentifikaciju, NFT je tehnički najbolja, budući da se zasniva na Blokchain sistemu, koji se već koristi u bankarstvu, digitalnim valutama kao i novoj generaciji baza podataka.
Kopija digitalne kopije
Od samog početka masovnijeg korišćenja računara, a nakon toga i računarskih mreža i interneta, javila se potreba za kontrolom kopiranja digitalnih podataka. Naravno, svako ko ima pristup nekom digitalnom fajlu (bio on slika, dokument, video ili audio zapis, baza podataka) može da napravi njegovu kopiju, koja će biti u potpunosti identična svom originalu. Sve veća dostupnost jeftinih memorijskih uređaja velikog kapaciteta i internet veza velike brzine (kao i mobilnih 4G, te najnovijih 5G mreža) stvaraju mogućnost kopiranja fajlova od nekoliko stotina gigabajta za vrlo kratko vreme. Nikada nije bilo lakše imati čitave kolekcije muzike, filmova ili na hiljade digitalnih knjiga, u uređaju veličine upaljača koji staje u džep. Sve su popularnije i tzv. ‘Cloud storage’ usluge (eng. Cloud – oblak) gde sve naše fajlove držimo na udaljenom serveru, a oni su nam trenutno dostupni na svim našim računarima ili mobilnim uređajima.
Zbog ovoga, muzička i filmska industrija već dve decenije vode ‘bitku’ sa internet kompanijama, ali i državama širom sveta, zahtevajući da se nelegalno deljenje komercijalno dostupnih sadržaja zaustavi ili smanji na najmanju moguću meru – i to bez većeg uspeha. Iako postoje tehnologije poput DHCP, DRM ili HIDL, sve one su već ‘hakovane’ ili se mogu zaobići. Na primer, sve konzole za igrice poput PlayStationa, XBoxa ili Nintendo Wii su imale razne tehnologije koje su dozvoljavale igranje samo originalnih igara. ‘Imale su’, jer su ubrzo razne kompanije (većinom iz Kine) počele da proizvode jeftine čipove koje je i sam korisnik mogao da ugradi, a koji su ‘otključavali’ razne nove opcije na konzolama.
Sprečavanje kopiranja ima i svoju bezbednosnu stranu: kako zaštititi razne važne ili poverljive dokumente, audio ili video snimke čija sadržina nije namenjena javnosti? Ispostavilo se da je jedan od najboljih načina da nešto bude tajno – da istovremeno bude i javno dostupno. Tako možete poverljive dokumente prebaciti na Google Drive skladište podataka, ali sa opcijom da budu dostupni samo osobama koje imaju određeni link ka dokumentima ili šifru. Video možete postaviti na YouTube, ali ga zaključati (opcija ‘private video’) te ga mogu videti samo osobe kojima je to odobreno.
NAS tehnologija (Network attached storage) vam omogućava da na relativno jeftin način napravite sopstveni server za podatke. Na NAS uređaju možete čuvati sve vaše fajlove, a oni su vam putem interneta dostupni bilo gde. Naravno, NAS omogućava da fajlovi budu šifrovani, pa čak i enkriptovani tzv. AES 256 enkripcijom (AES je algoritam koji koriste i Vlada SAD i mnoge bezbednosne agencije).
Miljan Stanojević, IT stručnjak, kaže da bezbednost digitalnih podataka nikada nije bila bitnija:
“Svedoci smo da ne prođe nedelja, a da ne čujemo o nekom ugrožavanju privatnosti. U vreme kada gotovo svaki naš ukućanin ima neki nalog na internetu, a mnogi i po nekoliko njih, čuvanje privatnih poruka, fajlova i dokumenata je izuzetno važno. Za ovo postoje mnoga dobra i besplatna rešenja, ali ona ništa ne vrede ako nemamo tzv. ‘bezbednosnu kulturu’ i navike. Nije potrebno posebno napominjati da u vreme kada bukvalno svi imaju nalog na nekoj društvenoj mreži, moramo obratiti pažnju kome i kakve sadržaje šaljemo, a to se naročito odnosi na fotografije, ali i dokumente, posebno one sa posla. Ranije je bilo dovoljno samo staviti šifru na računar, međutim, današnji smartfoni, tableti i sve veći broj kućnih uređaja poput tv-a, pametnih zvučnika i raznih kamera su konstantno povezani na internet”, objašnjava Stanojević.
Tvit od milion dolara
NFT tehnologija, kao najnovija u svetu digitalne zaštite, može se koristiti za sve vrste fajlova, poput digitalne umetnosti – slika, videa, muzike, ali i tzv. ‘digitalne predmete’ – objave na društvenim mrežama, predmete koji se sakupljaju u video igrama, razne podatke koje generišu AR uređaji… Iako se i dalje mogu praviti kopije tih fajlova, samo oni koje imaju NFT ‘token’ su originalni i jedinstveni. Tako su ‘NFT tokeni’ za kratko vreme postali veoma cenjena roba.
Početkom godine, osnivač i CEO društvene mreže Twitter Jack Dorsey je svoj prvi tvit (i prvi tvit na Twitteru uopšte) zaštitio NFTom, i ponudio na prodaju, nadajući se da će prikupiti nekoliko desetina hiljada dolara u humanitarne svrhe. Nakon mesec dana nadmetanja, tvit je prodat za neverovatnih 2.5 miliona dolara. Iako ovaj tvit i dalje ostaje gde je bio do sada, novi vlasnik će imati ‘pravo na njega’, tj. NFT token. Najčešće se NFTi kupuju u digitalnoj valuti, poput popularnog Bitcoina.
Poznati digitalni umetnik Mike Vinkelman, koji stvara pod imenom ‘Beeple’, uspeo je da u februaru proda svoje delo pod nazivom ‘Everydays: The First 5000 Days’ proda kao sliku sa NFT tokenom za čitavih 69.3 miliona dolara. Ovo delo je zapravo kolaž sačinjen od 5000 manjih slika, a izrada je trajala punih 12 godina.
Mizičar i umetnik Grimes je takođe prodao svoju kolekciju digitalnih umetničkih dela, zaštićenih NFTom, za 6.3 miliona dolara, dok je autor popularnog internet ‘mima’ Nyan Cat uspeo da zaradi ‘samo’ 600 hiljada dolara. U svim ovim slučajevima, NFT token je neka vrsta ‘digitalnog potpisa’ koji, baš kao i na umetničkim delima u stvarnom svetu, garantuje da je delo originalno i autentično.
Bratislav Dejanović, kolumnista, kaže da će ‘digitalne stvari’ u budućnosti imati sve veću vrednost:
“Vi već imate slučajeve da stare video igre, poput onih za Sega ili Nintendo konzole iz 80-ih koštaju na hiljade dolara na aukcijama. Sve ono što je retko ima svog kupca, tako je oduvek bilo. U vreme kada je sve digitalno i digitalizovano, očekivano je da i podaci imaju sve veću cenu. Sa druge strane, zamislite koliko razne vrste baza podataka vrede kompanijama, ili čak državi. Dakle, podaci jesu nova ‘nafta’, a ja bih rekao i da su već vredniji od zlata”, smatra Dejanović.
Patike koje ne možete da nosite
Ipak, NFT tehnologija ima i druge primene. Američka agencija NASA planira da koristi NFT u procesu proizvodnje delova za svemirske letilice, kako bi se osigurao maksimalan kvalitet i najmanje komponente. Američka agencija DHS (Department of homeland security) već koristi Blockchain i NFT kako bi osigurala autentičnost i bezbednost komunikacija.
Najnoviji primer korišćenja NFTa stiže iz sveta mode. Poznata modna kompanija Gucci, zajedno sa startap kompanijom Wanna, ponudila je patike koje su – virtuelne. Ove ‘digitalne patike’ se nalaze unutar aplikacije koja je slična kameri, i koja ‘projektuje’ ovu obuću na stopala vlasnika. Broj ovih digitalnih patika je veoma ograničen i koštaju 12 dolara.
U trenutku pisanja ovog teksta, ‘Gucci x Wanna AR sneakers ‘ su kompletno rasprodate.