BiH dužna 6,7 milijardi eura – Republika Srpska zaduženija od Federacije BiH

Javni dug Bosne i Hercegovine na dan 30. juna ove godine dosegao je gotovo 13 milijardi konvertibilnih maraka (6,7 milijardi eura). Brojke su zabrinjavajuće i pokazuju da duguje država, kantoni, općine, entiteti, a ponajviše entitet Republika Srpska. Navodi se to u podacima Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine, piše Anadolija.

“Stanje javne zaduženosti BiH 30. juna 2021. godine iznosi 12.822,72 miliona konvertibilnih maraka, od čega je vanjski dug 9.316,11 miliona konvertibilnih maraka ili 72,65 posto, dok je unutrašnji dug 3.506,61 miliona konvertibilnih maraka ili 27,35 posto ukupne javne zaduženosti. U odnosu na 31. decembar prošle godine javni dug se na dan 30. juna povećao za 629,74 miliona konvertibilnih maraka ili 5,16 posto, s tim da se vanjski dug povećao za 617,85 miliona konvertibilnih maraka ili 7,10 posto, a unutrašnji dug za 0,34 posto ili 11,89 miliona konvertibilnih maraka”, navodi se u podacima Ministarstva finansija BiH.

U ukupnom stanju javne zaduženosti Republika Srpska učestvuje sa 49,82 posto i duguje 6.388,53 miliona konvertibilnih maraka, Federacija BiH sa 49,29 posto ili 6.319,98 miliona konvertibilnih maraka, institucije države sa 0,50 posto i dužne su 64,63 miliona konvertibilnih maraka, a Distrikt Brčko BiH sa 0,39 posto, odnosno 49,58 miliona konvertibilnih maraka.

Ono čega se bh. građani plaše, ali i kreditori, jeste ko će servisirati ovaj dug. Prošle sedmice predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a) na sedam adresa nadležnima u Bosni i Hercegovini uputili su pismo u kojem izražavaju zabrinutost zbog urušavanja rada Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO). Od ranije je poznato kako Vlasti Republike Srpske namjeravaju sa državnog nivoa prebaciti na nivo ovog entiteta skoro 128 zakona i drugih podzakonskih akata. Tako Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a, jasno je kazao da želi UIO, ali i svoju vojsku, policiju, RAK, CiK i sve ostale agencije koje su na nivou države.

RS duguje duplo više od FBiH po stanovniku

Ono što je sigurno jeste da po podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, RS duguje duplo više od Federacije BiH po glavi stanovnika.

Prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo finansija i trezora BiH, unutrašnji dug BiH na dan 30. juna iznosio je 3.506,61 milion konvertibilnih maraka i povećan je za 11,89 miliona konvertibilnih maraka ili 0,34 posto u odnosu na stanje na dan 31. decembar prošle godine. U ukupnom iznosu unutrašnje zaduženosti na dan 30. juna ove godine, Federacija BiH učestvuje sa 33,90 posto i duguje 1.188,54 miliona konvertibilnih maraka, RS sa 66,06 posto koja se zadužila 2.316,58 miliona konvertibilnih maraka, te Distrikt Brčko BiH sa 0,04 posto, odnosno 1,39 miliona konvertibilnih maraka.

”U periodu januar – juni 2021. godine Vlada RS-a emitovala je obveznice u iznosu od 44,86 miliona konvertibilnih maraka, a Vlada Federacije BiH 90 miliona konvertibilnih maraka. U istom periodu Vlada RS-a imala je četiri aukcije trezorskih zapisa u iznosu od 115,32 miliona konvertibilnih maraka, a Vlada Federaciji BiH dvije aukcije trezorskih zapisa u iznosu 100 miliona konvertibilnih maraka. U posmatranom periodu vlade entiteta i Distrikta nisu se zaduživale po osnovu dugoročnih kredita u zemlji. U periodu januar – juni 2021. godine vlade entiteta i Distrikta su servisirale obaveze po osnovu unutrašnjeg duga BiH u iznosu od 324,84 miliona konvertibilnih maraka i to po osnovu glavnice 289,74 miliona konvertibilnih maraka, a po osnovu kamate 35,10 miliona konvertibilnih maraka. Federacija BiH je platila 175,58 miliona konvertibilnih maraka po osnovu glavnice i osam miliona konvertibilnih maraka po osnovu kamate, Republika Srpska 113,80 miliona konvertibilnih maraka po osnovu glavnice i 27,07 miliona konvertibilnih maraka po osnovu kamate i drugih troškova, a Distrikt 0,36 miliona konvertibilnih maraka po osnovu glavnice i 0,03 miliona konvertibilnih maraka po osnovu kamata”, navodi se u podacima Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine.

Vanjski dug 8,2 milijarde konvertibilnih maraka

Kada je riječ i o vanjskom dugu Bosne i Hercegovine je na dan 30. juna iznosio 9.316,11 miliona konvertibilnih maraka, a isti obuhvata vanjski državni dug u iznosu od 8.279,50 miliona konvertibilnih maraka, koji je alociran na Federaciju BiH u iznosu od 5.131,34 miliona konvertibilnih maraka, dug Republike Srpske iznosi 4.071,95 miliona konvertibilnih maraka, Brčko Distrikt BiH dužan je 48,19 miliona konvertibilnih maraka i institucije države Bosne i Hercegovine 64,63 miliona konvertibilnih maraka.

U stanju vanjskog duga Bosne i Hercegovine najveće učešće imaju Svjetska banka – IDA i IBRD sa 29,11 posto, Evropska investiciona banka sa 21,84 posto, Evroobveznicе RS-a sa 9,83 posto, Međunarodni monetarni fond sa 9,74 posto, Evropska banka za obnovu i razvoj sa 7,09 posto, Pariški klub sa 5,61 posto, a što predstavlja 83,22 posto ukupnog stanja vanjskog duga.

Servis vanjskog duga Bosne i Hercegovine u prvoj polovini 2021. godine iznosio je 402,48 miliona konvertibilnih maraka, od čega se na glavnicu odnosi 337,06 miliona konvertibilnih maraka ili 83,75 posto, a na kamatu 65,42 miliona konvertibilnih maraka ili 16,25 posto. U ukupnom iznosu servisa vanjskog duga BiH, Federacija BiH učestvuje sa 65,70 posto, Republika Srpska sa 32,50 posto, dok institucije BiH i Distrikt Brčko BiH učestvuju sa 0,92 posto, odnosno 0,88 posto. Učešće javnog duga Bosne i Hercegovine u bruto društvenom proizvodu (BDP) iznosi 36,01 posto.

U ukupnom stanju vanjske zaduženosti na dan 30. juna ove godine, po osnovu novih kredita, 53,69 posto odnosi se na kredite usmjerene za realizaciju infrastrukturnih projekata, 34,17 posto na kredite namijenjene javnom sektoru, dok je 12,14 posto angažovano za privredne djelatnosti.

“U periodu od 01. 01. do 30. 06. 2021. godine angažovano je 924,93 miliona konvertibilnih maraka kreditnih sredstava. Od ukupnog iznosa povučenih kreditnih sredstava 63,44 posto se odnosi na Euroobveznicu RS-a, 11,33 posto na EBRD, 10,41 posto na WBIBRD, potom 7,22 posto na kredite EIB-a, dok se na ostale kreditore odnosi 7,60 posto (KfW, OPEC, Saudijski fond, Vlada Japana, CEB, IFAD i WBIDA). Od ukupno povučenih sredstava u periodu januar – juni 2021. godine, 68,78 posto se odnosi na projekte usmjerene na javni sektor, 28,28 posto se odnosi na infrastrukturne projekte, te 2,94 posto na privredne djelatnosti”, piše u podacima Ministarstva finansija Bosne i Hercegovine.