Srbija: Inicijativa za priznavanje genocida u Srebrenici
Dvadesetjednu godinu od zločina, Parlament Srbije bi se konačno trebao jasno odrediti prema genocidu u Srebrenici. Taj poziv najvišem predstavničkom tijelu uputile su Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Kuća ljudskih prava.
Zastupnike pozivaju da donesu deklaraciju kojom će osuditi genocid na način na koji je to urađeno rezolucijom Evropskog parlamenta.
S jedne strane ruka pomirenja, s druge negiranje istine. Iako je premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao prošlogodišnjoj komemoraciji, nevladine organizacije upozoravaju da zvanični Beograd zločin u Srebrenici i dalje ne zove pravim imenom.
„To nije dovoljno da se radi u Potočarima, odgovornost leži u Beogradu, logističkoj podršci za srebrenički genocid. Nije Srbija samo puki posmatrač, već centar moći koji je Beograd bio. Moram da kažem da je najvažnije u ovom trenutku nazivati stvari pravim imenom“, rekla je Anita Mitić iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Uoči obilježavanja 21. godišnjice od genocida u Srebrenici, od poslanika Skupštine Srbije očekuju da stave tačku na politiku negiranja prošlosti.
„Naš osnovni zahtev je prvenstveno da poslanici i poslanice iniciraju i održe jednu komemorativnu sednicu 11. jula koju će početi minutom ćutanja. Na taj način simbolično će se podsetiti žrtava srebreničkog genocida. Drugi zahtev je da usvoje deklaraciju po ugledu na Deklaraciju u evropskom parlamentu“, kazala je Anita Mitić.
Skupština Srbije je prije šest godina donijela Deklaraciju kojom osuđuje zločin u Srebrenici. Taj dokument poziva se na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je jula 1995. u Srebrenici izvršen genocid. Iako se na presudu pozivaju, Deklaracija genocid ne pominje.
„Nije istina da bi prihvatanjem te kvalifikacije genocid srpski narod bio genocidan, naprotiv, odbacivanjem sudski utvrđenih činjenica i nalaza sudova sve vlasti održavaju kontinuitet sa ratnim rukovodstvom devedesetih“, rekao je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.
Slab odziv na inicijativu
Na pozive nevladinih organizacija odazvali su se jedino Liga socijaldemokrata Vojvodine i Liberalno demokratska partija.
„Srbiju želimo što pre da vidimo u Evropskoj uniji, stoga je i neminovno, pa neka bude što pre i prihvatiti evropsku rezoluciju kojom se na vrlo jasan način, bez osude srpskog naroda, govori o Srebrenici kao genocidu i oko toga ne može biti licitiranja“, navodi Čedomir Jovanović iz LDP-a.
Dok je premijer Srbije u Potočarima prošle godine slao poruke kako se zločin u Srebrenici ne smije zaboraviti, istovremeno u Beogradu je zabranjen komemorativni skup posvećen žrtvama genocida.
„Plan je bio da 7.000 ljudi legne ispred Skupštine u znak saosećanja sa žrtvama Srebrenice. Tu akciju nije odobrila policija uz obrazloženje da državne institucije ne mogu da osiguraju bezbednost na skupu“, javlja reporterka Al Jazeere Jelena Milutinović.
Građani su ipak te večeri, uz provokacije radikala i desničarskih organizacija, upalili svijeće u znak sjećanja na žrtve. Aktivisti nevladinog sektora nadaju se da će obilježavanje 21. godišnjice 11. jula proteći dostojanstveno.
Izvor: Al Jazeera