Srbiji će nedostajati 350 miliona eura
Kontrola rasta plata i penzija u Srbiji i smanjenje rashoda koje je Vlada predvidjela rebalansom budžeta ipak nisu dovoljni za održive javne finansije. To je ocjena Fiskalnog savjeta, nezavisnog tijela koje je predložilo da razmotri i dodatno oporezivanje zarada i penzija u Srbiji.
Na stolovima ispred poslanika Skupštine Srbije papiri sa brojevima, ali i podsjetnik da već četvrti dan raspravljaju o rebalansu budžeta. Njime se uvodi štednja kako bi državna kasa mogla izdržati do kraja godine.
Za kontrolore budžeta Fiskalni savet će 2014. godine biti nešto drugo ukoliko ne bude uvedena još veća štednja. Smanjenje rashoda predviđeno rebalansom ipak, prema njihovom mišljenju, nije dovoljno za održive finansije, izvještava iz Beograda reporter Al Jazeere Marko Subotić..
“Teško je očekivati da će u ovoj godini ove mere dati veći efekat i da će pomeriti prihode ka onome što se rebalansom očekuje”, kaže Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.
Porez na plate i penzije
Kontrola plata i penzija doprinijet će smanjenju deficita za jedan posto, ali će, zbog visine javnog duga, koji je dostigao 62 posto bruto društvenog proizvoda (BDP), biti umanjen efekat mjera štednje.
“Procenjujemo da će 2014. godina za kamate da se plati skoro milijardu evra… Za poljioprivredu ukupni budžet je 400 miliona evra, za odbranu 500 miliona… Ako saberete poljoprivredu i odbranu, toliko kamata ćemo sledeće godine platiti”, rekao je Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta.
Zbog toga će, kako procjenjuju, Srbiji ponovo nedostajati više od 350 miliona eura.
Fiskalni savet preporučuje uvođenje takozvanog solidarnog poreza za sve zaposlene u javnom sektoru i penzionere čija su primanja veća od prosječne plate, odnosno od 350 eura. Porez bi se plaćao mjesečno i progresivno bi rastao u odnosu na primanja.
U junu najniži deficit
„To bi donelo 0,6 posto uštede BDP-a i sa dodatnim uštedama to bi obezbedilo smanjenje deficita u sledećoj godini i zaustavljanje rasta javnog duga“, smatra Pavlović.
U Vladi još ne razmišljaju o uvođenju ovakve vrste poreza, ali ističu da su mjere za stabilizaciju državnog budžeta već počele davati efekte. U junu je ostvaren najniži deficit od početka godine. Opoziciju, koja je jednoglasno ustala protiv rebalansa budžeta, ovakvu ocjenu Ministarstva finansija smatra birokratskom računicom.
“U junu, o kome govore, neporeski prihodi su bili veći i zbog toga je deficit manji. Vlada je predvidela da do kraja godine svakog meseca mora da prikupi 69 milijardi [dinara] od poreza; ovog meseca su prikupili 62, znači još fali sedam milijardi. Do kraja godine situacija će biti mnogo gora, sasvim sigurno”, ocjenjuje Bojan Đurić iz Liberalno demokratske partije (LDP).
Fiskalni savet zatražio je od Vlade da ne odustane od procesa restrukturiranja javnih preduzeća jer na njihovo održavanje godišnje potroši milijardu eura, dok stotine miliona eura ode na kredite koje nelikvidna preduzeća podignu, a država ih, zato što ih ne mogu vratiti, preuzme na sebe.
Izvor: Al Jazeera