Službe bezbjednosti krše privatnost građana
Podatak ko, s kim, gdje i kada je razgovarao telefonom bio je lako dostupan službama bezbjednosti u Srbiji. I bez naloga Suda, policija, Bezbjednosno informativna agencija (BIA) i vojno bezbjednosna agencija mogli su da dobiju podatke o korisnicima fiksne i mobilne telefonije.
Ustavni sud je sada proglasio neustavnim tu odredbu Zakona o elektronskoj komunikaciji, poslije čega će, kako tvrde regulatorne agencije, bezbjednosnim službama biti teže da prate građane Srbije.
Sužen prostor
Bazna stanica mobilnog operatera je aparat kojem su službe bezbjednosti do sada lako imale pristup. Zbog odredbi Zakona o elektronskim komunikacijama, samo korišćenjem softvera mogli su da imaju uvid u listinge telefonskih razgovora građana Srbije. Ustavni sud je dio tog Zakona proglasio neustavnim, zbog čega sada više niko bez odluke Suda ne može da prati građane.
„Ovom odlukom suda sužen je prostor za zloupotrebe, uvedena je jača sudska kontrola zadiranja u komunikaciju građana. Preostalo je da se to uradi i sa četvrtim zakonom koji smo zahtevali da se i zakonik o krivicnom postupku usaglasi sa ustavom i da se onemogući pribavljanuje podataka o komunikaciji građana bez odluke Suda“, kaže Saša Janković, zaštitnik građana.
Ustavni sud Srbije zaključio je da operatori mobilne i fiksne telefonije ne smiju da zadržavaju podatke korisnika i da ih dostavljaju bezbjednosnim službama. Tajne službe te zemlje više ne mogu mimo odluke Suda da presreću elektronsku komunikaciju niti da imaju pristup podacima operatora.
U policiji negiraju da su to ikada radili.
„Mi nikog ne možemo slušati, odnosno u sklopu određenih obrada gde je potrebno vršiti nadzor bez naredbe Suda, a da bi Sud doneo naredbu mora ići predlog tužioca. I sve to što se radi podložno je proveri. Sve naše mere do sada išle su preko BIA. Prema tome, mi smo uvek podložni kontroli i nikakvih problema nema. Sve van toga nije istina“, ističe Milorad Veljović, direktor policije.
U Upravi kriminalističke policije tvrde da ne prisluškuju građane, da nemaju mogućnosti za to i da svaki nadzor vrše uz pomoć Bezbednosno informativne agencije. Monitoring komunikacije, ipak, postoji zbog, kako kažu, borbe protiv kriminala.
„Vi imate recimo likvidaciju u Beogradu, a kompletan sadržaj bazne stanice se vadi da vidimo da li imamo specijale itd i to po pravilima ulazi u broj kontrolisanih telefona. Razumete me. To nije slušanje. I to povećava broj telefonskih brojeva u koje smo vršli uvid u komunikaciji“, ukazuje Rodoljub Milović, načelnik uprave kriminalističke policije.
Vanredna kontrola
Regulatorna tijela su utvrdila da bezbjednosne službe krše privatnost građana Srbije.
„Samo tokom prošle godine bezbednosne službe imale su uvid u milion listinga mobilnih operatera u Srbiji. To su podaci ombudsmana i poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. Oni su u vanrednoj kontroli ustanovili da su bezbednosne službe bez naloga Suda, korišćenjem softvera, ulazile u baze podataka i skidale listinge njihovih korisnika“, javlja reporter Al Jazeere Marko Subotić.
U Bezbednosno informativnoj agenciji navode da je od početka godine obavljen uvid u više od 1.300 telefonskih linija i internetskih adresa, te da će javnosti do kraja godine predstaviti podatke o praćenju sumnjivih osoba.
Izvor: Al Jazeera