Haziri: Priznanje pod prijetnjom smrću

Albanac Haki Haziri, jedan od optuženih u slučaju peterostrukog ubistva kod Smilkovskog jezera u blizini Skoplja, poručio je u četvrtak pred skopskim Osnovnim sudom da je ranije svjedočio pod pritiskom i u strahu za život, javila je agencija Srna. 

Na ročištu koje je trajalo sedam sati, Haki Haziri je rekao da je 11. aprila navečer bio kod rođaka Dževata Azirija, gdje je sa drugim rođacima ostao cijelu noć, da bi sutradan otišli u džamiju. 

Poruka

“Od danas, ako mi se nešto desi, želim da svi znate,  može mi se desiti samo od države jer sam im postao rizičan.

Nikada neću učiniti samoubistvo, ali imam pritiske. Reko sam vam šta mi se desilo kada su me uhapsili.

Policijski inspektor mi je rekao da će mi smjestiti metak u čelo, pa se zato bojim da mi ne namontiraju nešto i da posle kažu da sam učinio samoubistvo.

Bojim se da me ne egzekutiraju“, rekao je Haziri, a objavila TV Alsat u Skoplju.

 

Prema njegovim riječima, na dan masakra nije imao nikakve kontakte sa optuženima. 

“Kad su me uhapsili inspektori prijetili su mi kaznom od 20 godina zatvora ili da me neće ostaviti živog, ukoliko ne priznam da je Alil Demiri izvršio peterostruko ubistvo kraj Smilkovskog jezera. Izjavu koju sam dao na saslušanju nisam dao svojevoljno”, rekao je Haziri.

„Nisam kriminalac, ni monstrum, ni separatista ni terorista, već Albanac musliman koji se stara o svojoj familiji.“ 

Istup advokata

Njegov advokat Asmir Alispajić je rekao da postoji kontradiktornost u tome što je napisano i u tome što je Haziri rekao u istrazi, ali da je sve što je rekao bilo pod pritiskom.

On je ranije izjavio da se 11. aprila uveče, neposredno prije masakra, telefonom dogovorio da se sutradan nađe sa rođakom Alilom Demirijem, koji je optužen za terorizam, nakon čega su otišli u stan Afrima Ismailovića, koji je optužen za peterostruko ubistvo. 

U sudnici su se, prvi put nakon tragedije, pojavili roditelji ubijenih Makedonaca, a njihovo svjedočenje zakazano je za 15. januar. 

Prvo ročište u slučaju “Monstrum” održano je 20. decembra prošle godine, a na optuženičkoj klupi našla su se četvorica od šestorice optuženih Albanaca. 

Od direktnih optuženih počinilaca ubistva, koje je navelo Tužilaštvo, na ročištu je bio prisutan samo Agim Ismailović, dok su Afrim Ismailović i Alil Demiri pobjegli na Kosovo dvije sedmice nakon zločina i njima se sudi u odsustvu. 

Ostala trojica učesnika ubistva terete se za pružanje logističke podrške. 

U zločinu kod Smiljkovskog jezera ubijena su četiri mladića starosti između 18 i 22 godine – Aleksandar Nakjovski, Cvetančo Acevski, Kire Tričkovski i Filip Slavkovski, kao i lokalni ribar, 45-godišnji Borče Stevkovski, koji se slučajno zatekao na mjestu zločina. 

U akciji “Monstrum” prvo je uhapšeno 20 Albanaca, a 15 ih je potom pušteno, pri čemu su pojedini optužili makedonsku policiju da ih je tukla tokom privođenja, iako se nisu opirali.

Makedonska policija objavila je kako su ubice pripadnici „radikalnog islama“, što je odmah izazvalo reakciju muslimana, prevashodno Albanaca, koji su pokrenuli val demonstracija.

Osuđujući ubistvo osudili su i istup makedonske policije koja je okrivila „islamski radikalizam“.

Oružje kojim je počinjeno ubistvo nije nađeno.

Albanska opozicija, prije svega Demokratska partija Albanaca (DPA), optužila je makedonsku policiju da traži žrtvenu janjad zato što ne može rasvijetliti peterostruko ubistvo i kazala da se sudi potpuno nevinim ljudima.

Nekoliko hiljada Albanaca je protestiralo ulicama Skoplja tražeći da se optuženi puste iz pritvora, tvrdeći da su to sasvim nevini ljudi.

Ono što je dopunski ispolitiziralo slučaj je bilo saopćenje policije da su počinioci ubistva muslimanski radikali koji su se borili u Pakistanu i Afganistanu i da je njihov motiv bio destabilizacija Makedonije.

Muslimani iz Makedonije, prije svega albanske nacionalnosti, tvrdili su da se protiv njih vodi hajka i da se radi o montiranom slučaju koji će pogoršati međuetničke i međunacionalne odnose.

I u oktobru, na dan kada je Tužilaštvo i zvanično podiglo optužnicu, u makedonskoj Skupštini se vodila polemika između poslanice Meril Ferati iz stranke DPA, koja je uputila poslaničko pitanje predsjedniku Vlade Nikoli Gruevskom, “kako je moguće da su berber, zemljoradnik, stolar, šofer kamiona, prodavač knjiga i domaćica teroristi”?

Ona je optužila Vladu da se radi o montiranom procesu, uporedivši akciju “Monstrum” sa slučajem “Raštanska lozja”.

Raštanska lozja

“Akcija makedonske policije je bila u saglasnosti sa evropskim standardima. Ne smijemo zaboraviti da je ubijeno petoro mladih ljudi bez ikakve krivnje. I oni imaju porodice. Kada pitate kako je porodicama uhapšenih trebate se zapitati i kako je porodicama ubijenih. Ne smiju se politizirati ovakvi slučaji zato što se u budućnosti mogu ohrabriti kriminalci, nadajući se da će ih zaštititi njihova vjera ili nacionalnost”, izjavio je Gruevski.

U slučaju „Raštanska lozja“ 2002. godine, makedonski specijalci ubili su sedam pakistanskih imigranata, predstavljajući ih kao teroriste koji su spremali napad na ambasade zapadnih zemalja u Skoplju.

Policija je, u tom slučaju, tvrdila da ima dokaze protiv ubijenih, ali ih nije predstavila. Dvije godine kasnije, Ministarstvo unutrašnjih poslova je priznalo namještaljku.

Izvori: Al Jazeera i agencije