Jutro je bilo sveže, mirisalo je na kišu. Livingstone, mali grad sa zambijske strane Viktorijinih vodopada, bio je neobično tih. Jedino su komarci užurbano leteli oko mreže iznad kreveta. Kad bi se umorili i utihnuli, mogla sam da čujem zvuk najlepših vodopada.
Mosi-oa-Tunia („Dim koji grmi“ na lokalnom jeziku), najveća je zavesa padajuće vode na svetu. Do 500 miliona litara vode u sekundi sjuri se niz stene magmatskog porekla širine gotovo dva kilometra.
Kažu da je David Livingstone, britanski lekar, istraživač i misionar, prvi Evropljanin koji je 1855. godine video vodopade. Opijen njihovom lepotom i snagom, egzaltirano je uzviknuo: „U čast kraljice Viktorije“. Od tada, veruje se, ovi vodopadi nose i to ime: Viktorijini vodopadi.
Zdravko Pečar je u svojoj knjizi Afrika napisao da je Livingstone zaslužan za otkriće prirodnih lepota i ljudi istočne Afrike. Pečar kaže da su ga domoroci, zbog njegovog velikog znanja, smatrali bogom i objašnjava da je Livingstone umro u Africi razočaran i umoran od Evrope, odbivši da se sa Stanleyem vrati u svoju rodnu zemlju.
Pečar je zapisao da mu je u glavi ostala misao Livingstonea po kojoj nema smisla otkrivati nove krajeve ako glavni zadatak nije preduzimanje napora za podizanje života tih ljudi, a tada je to značilo da se bar prekine trgovina robljem.
Endemske vrste biljaka i životinja
„Požuri, propustićeš dugu“, osmehnula se devojčica u šarenoj kabanici i otrčala niz stepenice. Svakim korakom bila sam im sve bliža. Ovaj krhki ekosistem od osam klisura magmatskog porekla, dom je mnogim endemskim vrstama biljaka i životinja, od kojih je jedna čuveni crni orao, simbol nade i slobode, koji graciozno i karakterističnim sporim tempom leti širokim afričkim nebom.
Kao i gotovo svi afrički parkovi, nacionalni park Victoria Falls je dom najrazličitijim životinjama. Tu su antilope, nežne impale i zebre, kojih ima mnogo zbog karakterističnog udruživanja u velika stada. Kritično su ugrožene tri vrste lešinara, kojima je ovaj park dom.
Razne vrste gekona takođe žive u regionu, uključujući Zambezi debeloprstog gekona, Okavango patuljastog i Transvaal gekona. Park čuva i zmije, mnoge neotrovne vrste, kao što je zmija Cape House, ali i otrovne vrste. No, nesumnjivo je kralj nacionalnog parka nilski krokodil. Jedan od najvećih krokodila na svetu, nilski dostiže dužinu iznad četiri metara i težinu do gotovo pola tone. Hrane se ribom, beskičmenjacima, ali i velikim kopitarima.
Park krasi afrička ebanovina, sa svojim tamnom korom od koje se prave čarobno izrezbareni suveniri i neobična manja afrička maslina. Stena vulkanskog porekla, bazalt drevnog toka lave, kalaharski peščari i kalcedon od kojih su načinjeni kameni artefakti Homo Habilisa, stari tri miliona godina, ukazuju da je ovo područje oduvek bilo naseljeno.
Ne treba raditi na svoju štetu
„Ujedinjene nacije su nas obavestile da ćemo da izgubimo svoj status nasleđa ako se izgrade elektrana, veliki hotel i teren za golf koji bi ugrozio kretanje slonova“, objasnio mi je mladi Albert, nekadašnji pripadnik vojske Zambije. Radi kao čuvar parka nakon što je zadobio teške povrede u borbi.
„Ranjen sam. Nedostaje mi ponekad vojnički poziv, ali sam srećan ovde. Živ sam i radim i dalje. Stavljam hranu na sto uživajući u ovom raju“.
No, Albert razočarano pita šta će se dogoditi ako se nastavi gradnja u zaštićenom području parka.
„Da li treba da dođe Radisson ili bilo koji drugi lanac hotela, a da zauzvrat izgubimo zaštitu UNESCO-a? Zašto bismo to dozvolili? Ni mi, ni Zimbabve ne bismo smeli da radimo na sopstvenu štetu“.
Snažna, vanvremenska grmljavina
Rečna šuma Victoria Falls nacionalnog parka je krhki ekosistem, koji zavisi od održavanja visoke vlažnosti. Vlažnost je rezultat oblaka prskanja na maksimalnoj visini od 500-ak metara. Taj oblak se može može videti sa udaljenosti od 50 kilometara, ali i 30 kilometara od puteva Bulavajo i Lusaka. Direktan pogled na vodopade je moguć i iz Zambije i iz Zimbabvea.
Moje duboke čizme su već bile pune vode, skinula sam kabanicu i zatvorila oči. Zapljusnuo me je oblak sitnih, svežih kapljica. Ta snažna, vanvremenska grmljavina, zvuk udaranja vode o stene me je preplavio. Tu i u tom trenutku sve je baš bilo onako kako treba da bude.
Vodopad godišnje privuče veliki broj turista. Suočava sa sve većim pretnjama zbog brojnih dešavanja unutar zaštićenog područja. Ako razvoj bude napredovao, poseban status ove oblasti „mogao bi se smatrati ugroženim u bliskoj budućnosti“, izjavila je delegacija UNESCO-a.
Albert je oduševljeno pričao o kupanju u Devil's Poolu. Kazao da je to najuzbudljiviji bazen na svetu.
„A kako i ne bi bio kad postoji mogućnost da sklizneš preko ivice vodopada“, smeje se. „Treba sledeći put da dođeš kad zasija pun Mesec. Obasjaće te mesečeva duga. Ta duga se javlja baš ovde i samo na još jednom mestu na svetu“.
Erozivne sile vode nastavljaju da vajaju ove tvrde stene čineći Viktorijine vodopade živim umetničkim delom majke prirode.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.