Revolucija kanabisa: Sa crnog tržišta do globalne industrije

Do sada je više od 30 država legaliziralo proizvodnju konoplje i njenu preradu u medicinske svrhe (EPA)

Dečiji lekar bio je veoma iskren sa Hannom Deacon, majkom britanskog dečaka Alfija Dingleya, kada joj je rekao da će veoma teško dobiti recept za lek na bazi tetrahidrokanabinola (THC-a), psihoaktivnog sastojka kanabisa, a koji je bio neophodan za lečenje veoma teškog oblika epilepsije od koje je bolovao tada šestogodišnji Alfi.

Očajna žena, posle različitih terapija i višegodišnjeg davanja prepisanog leka na bazi kortikosteroida svome sinu, a od kojeg je istom bivalo sve lošije, nekoliko puta je odlazila u Holandiju po lek Bedrolit, tj medicinsko CBD ulje industrijske konoplje tj. kanabisa, koje sadrži manji procenat THC-a, oko jedan odsto, a koji je u toj zemlji legalan.

„Posle tretmana ovim lekom, epileptični napadi, a od kojih je svaki rizik po život moga sina, gotovo i da ne postoje”, izjavila je tada gospođa Deacon za BBC, a kada je i čvrsto odlučila da se izbori za legalno korišćenje istog leka i u svojoj zemlji. Iako tada nije imala podršku, pa ni mnogih lekara, a kamoli britanske vlade koja je u februaru 2018. godine potvrdila da upotreba kanabisa u medicinske svrhe nema nikakvu vrednost, ova hrabra žena, je pokrenula kampanju “End Our Pain”. 

Posle višemesečne borbe i odlučujućeg susreta sa bivšom britanskom premijerkom Theresom May, u novembru 2018. godine, njenom sinu konačno je prepisan lek na bazi THC-a, a Velika Britanija zvanično je licencirala isti.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ubrzo potom, za manje od godinu dana, i Evropska unija dozvolila je upotrebu kanabisa u iste namene. Međutim, u nekim evropskim zemljama, iako doktori sada mogu da prepišu ovaj lek,  ipak ga ne preporučuju tako lako, jer kako se naglašava, još uvek zvanično ne postoje dokazi o dugoročnoj efikasnosti.

Efekti ideoloških ograničenja

Iako je skoro svaki drugi adolescent u Evropi barem jednom probao marihuanu u svom životu, ova biljka koja se nalazi u srcu ilegalne trgovine, a koja u isto vreme kontrolisanim konzumiranjem donosi neograničene benefite za određene zdravstvene probleme, još uvek je predmet nejasnih stavova, ograničenog istraživanja i nedovoljno efikasne zakonske politike.

Poznati italijanski onkolog Umberto Veronesi i nekadašnji direktor Evropskog Instituta za onkologiju, još pre skoro tri decenije, a kada je bio ministar zdravstva u Italiji, odobrio je mogućnost korišćenja određenih opijata tj. kanabisa protiv bolova, a kada je zapravo naišao na ideološki zid u italijanskom parlamentu, uglavnom poslanika pripadnika ultra desno orijentisanih političkih stranaka.

„Zabranjivati korišćenje marihuane, koja nikada nikog nije ubila, a besramno profitirati od prodaje legalnih droga kao što su alkohol i cigarete, a od kojih godišnje umre više od milion ljudi, jeste apsurdnost modernog društva u kojem živimo”, smatrao je čuveni doktor. A i sama  Svetska zdravstvena organizacija, više puta je pozvala vlade da dekriminalizuju upotrebu kanabisa, tj. da imaju manje restriktivni tretman prema ovoj biljci, a koja je oduvek bila interesantna zbog svog halucinogenog, ali i lekovitog dejstva.

Od tradicionalne biljke do ilegalnog preparata

Upotreba kanabisa, odnosno indijske konoplje (lat. Canabis Sativa), kako se još naziva, datira hiljadama godina unazad. Najpre se koristila za izradu užadi, potom u tekstilnoj industriji, zatim za prehranu ljudi i životinja, posebno u azijskim zemljama, odakle i potiče, kao i u lečenju mnogih bolesti.

Međutim početak dvadesetog veka bio je posebno alarmantan kada je reč o upotrebi droga, pa tako i za upotrebu problematičnog dela kanabisa, osušenog lišća ove biljke ili marihuane koja se puši, a koja najviše sadrži psihoaktivnu supstancu THC. A kada se 1924. godine organizacija Liga Naroda sastala kako bi diskutovala o dejstvu i upotrebi određenih narkotika, kao što su opijum i heroin, tada je i ugledni britanski doktor John Warnock, a koji je tada živeo u Egiptu, javno potvrdio da razlog mentalnih oboljenja u toj zemlji, kao i sve veći broj krivičnih prekršaja, potiču upravo iz razloga konzumiranja marihuane. Od tog događaja, u mnogim zemljama ova azijska biljka počinje da dobija status sve sličniji statusu ostalih opasnih narkotika.

Formiranjem internacionalnog sistema za kontrolu narkotika i donošenjem jedinstvene konvencije o opojnim drogama, 1961. godine od strane Ujedinjenih nacija, kanabisu se staje konačno na put, a njegova primena u medicini, tada se apsolutno ignoriše, te samim tim je zaustavljeno bilo kakvo istraživanje u tom smeru. S druge strane, upravo u to vreme, kanabis postaje biljka, ilegalna droga koja se najviše uzgaja i koristi na svetu.

Aktivne supstance najkontraverznije biljke

Do sada, otkriveno je 144 različitih kanabinoida, aktivnih supstanci kanabisa, a od kojih su najznačajniji, problematični tetrahidrokanabinol (THC), i kanabidiol (CBD), a koji se pre svega koristi kao dodatak prehrani.

Giuseppe Cannazza, italijanski naučnik i profesor pri Univerzitetu u Modeni, nedavno je otkrio još dva nova kanabinoida, takozvani Thcp i Cbdp, a od kojih prvi ima 33 puta veće dejstvo od THC-a.

“Problem sa kanabisom je taj, što ova biljka sadrži različite aktivne supstance i varijetet je ogroman, za razliku od opijuma koji sadrži samo jednu psihoaktivnu supstancu. Na žalost, kanabis se veoma često vezuje za samo jedan njegov sastojak, tj. THC”, kaže doktor Cannazza.

Kako dalje objašnjava ovaj doktor, korišćenje kanabisa, isključivo dela biljke u kojoj dominira THC, ne isključuje određene rizike. Međutim, predoziranje je praktično nemoguće, dok jedan od deset korisnika razvije zavisnost. Dugoročno korišćenje, kao i visoke doze, mogu izazvati psihozu, a kod adolescenata i zastoj u razvoju mozga.

S druge strane, prema statistikama iz izveštaja “World Drug Report” Ujedinjenih nacija, količina kanabisa koji se puši procentualno, u odnosu na štetu koju može prouzrokovati kod korisnika, je izuzetno mala. Takođe, u jednoj američkoj studiji Univerziteta u Kaliforniji, naglašava se da male doze THC-a potpomažu obnavljanje ćelija i zaustavljanje procesa starenja istih.

A prema podacima u zemljama koje su do sada potpuno legalizovale marihuanu, korišćenje iste opada. Upravo, suprotna tendencija u odnosu na cvetanje biznisa kada je reč o proizvodnji i gajenju industrijske konoplje, tj. kanabisa koji sadrži manje od 0,2 odsto THC-a, a koji se najviše koristi u tekstilnoj, prehrambenoj i sve više u farmaceutskoj industriji.

Sigurna i perspektivna investicija

Do sada više od 30 zemalja legalizovalo je proizvodnju konoplje i njenu preradu u medicinske svrhe. Čak i zemlje poput Tajlanda ili Severne Koreje, menjaju svoje zakone. A prema pisanju The Guardiana, od proizvodnje industrijske konoplje zaradi se više od 500 milijardi dolara na svetskom nivou.

Ovaj biznis sve više privlači multinacionalne kompanije, a posebno otkada je Kanada 2018. godine legalizovala medicinski kanabis, kao i njegovo korišćenje za ličnu upotrebu. Pa tako kompanija Constellation Brands u čijem je vlasništvu pivo Corona, drži 35 odsto vlasništva u kanadskoj firmi “Canopy Growth”. Takođe, i grupa Altria, inače vlasnica Marlboro-a, investirala je 1,8 milijardi dolara u kanadskog proizvođača kanabisa “Cronos Group”. A kako tvrde analitičari, samo evropsko tržište kanabisa do 2028. vredeće oko 123 milijarde evra.

Najveći svetski proizvođači danas su Kina, Rusija, Kanada, Francuska, Nemačka, Austrija i  Španija. A iako je bivša Jugoslavija bila jedna od vodećih zemalja u Evropi, u kojoj se na više od 40 000 hektara gajila konoplja, danas jedino Hrvatska i Slovenija, uspele su da se izbore za svoj deo kolača. Dok u ostalim zemljama regije, ova biljka, poznatija i kao “usev od milijardu dolara”, još uvek ostaje birokratska tabu tema.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO