Složna braća su Dersanova tvrđava

Dersan je privatna kompanija braće Derdemez iz Tutina, registrovana  kao društvo sa ograničenom odgovornošću, koje se bavi proizvodnjom, trgovinom, obrazovanjem i uslužnim delatnostima.

U ‘ličnoj karti’ Dersana piše da su 28 stalno zaposlenih radnika i dva do tri puta više povremeno ili privremeno angažovanih saradnika deo  sandžačke tranzicione inicijative, koji je poslednjih decenija, iskoristio šansu u porodičnom biznisu i po ko zna koji put dokazao da sreća pomaže nekad, a rad uvek.

Sandžačka originalnost dobročinitelja Dersana počiva na tome što braća Safet, Ismet i Izet, nisu nastavili tamo gde je stao njihov otac Šefkija, bivši portir TK Raška ili majka, domaćica Hasna, nego su okrenuli list i više od četvrt veka, tačnije od dramatične 1990. godine, bez sponzora i podrške lokalne zajednice samoinicijativno krčili put ka vrhu.

Protiv Alajbegove slame

Život je u priči o porodičnoj hrabrosti, časti i  poštenju, Derdemeze od malih nogu naučio aritmetiku. Najpre da dele sa tri, ali kad su bez ostatka i dodatka prihvatili posao, ne kao poziv, već kao životni stil, onda su gotovo preko noći počeli da množe sa tri.

“Pragmatično i promišljeno, ušli smo u životni ring, ali nismo nikad spustili gard”. Tako govori Safet Derdemez (54), najstariji od trojice braće, diplomirani filozof Skopskog univerziteta, godinama upravljajući iz prvog sedišta porodične manifakture, u kojoj je na startu bilo najvažnije da “niko ne udara akontaciju, na sekiraciju”.

Porodica, biznis, vlasništvo

Prema mišljenju Izeta Derdemeza, koncept porodičnih preduzeća, iako je osetljiv na ekonomsku krizu, upravo omogućava dugoročniju stabilnost u poslovanju: “U pitanju je fenomen koji u svojoj osnovi ima tri elementa – porodica, biznis, vlasništvo. Porodično preduzeće treba da ima vlasnika u najmanje dve generacije i da je upravljanje firmom je podređeno interesima porodice. Ova preduzeća odlikuje dugoročna stabilnost, uspešnost u poslovanju  i veći stepen otpornosti u uslovima krize”.
 

Jer, svaki početak je težak. Naročito, na bivšoj tromeđi bez međa, gde je politika od administrativnih prelaza napravila međudržavne granice.

“Ne, niko ne treba da me podseća nezaboravnih početaka. Naša prva i dosad jedina Omladinska zadruga, bila je, neka vrsta mladalačke avangarde. Istovremeno, imala je prednosti i mana. U njoj smo videli odskočnu dasku, po uzoru na istomišljenike u drugim sredinama, iako smo tek hvatali zalet, u  borbi protiv Alajbegove slame.”

Kratkoročni  ishod je rešio glavne dileme. U sudaru sa tradicijom, koja u Sandžaku ima snagu zakona, braća Derdemez su rođacima i komšijama, u teskobnoj varoši ispod Graca, dokazala da “ono što nema vlasnika, ničemu ne vodi”.    

Bitka protiv Alajbegove slame je dobijena, ali jedna uspešna borba, nije značila dobijen rat.

Ono što je odvajkada postojalo u svesti, kao u andergraundu, trebalo je snagom entuzijazma i transformisati u životnu egzistenciju. U poželjni mejnstrim, za rođake, komšije  i sugrađane, najmanje svojom krivicom,  naviknute da tapkaju u mestu, da se vrpolje s noge na nogu, ne znajući, ni gde će, ni šta će, ni s kim će, dok stotine mladića  svakog meseca pakuju kofere i odlaze u pečalbu.

Tamo i ovde, uviđalo se: “Rad je privilegija,  a ne pravo”.

Merenje ‘stomačnog’ vakta

Braća Derdemez  su utuvili da u Sandžaku, u zavisnosti od ekonomskog statusa,  svako ima svoj kalendar i neobično  merenje vakta  hranom. Od doručka do ručka i od ručka do večere, poznato je kao stomačni vakat  nasleđeno iz čuvenog hudog – “gladnog” kalendara, koji počinje  najvažnijim pitanjem – šta ćemo sutra za ručak ?

Zatim,  Ismet Derdemez (51), doktor mašinskih nauka,  umesto objašnjenja Dersanove uzlazne  linije, ovako definiše izostanak praznog hoda: “Zar treba podsećati da je svaki uspeh, dete smelosti”.

Porodične firme kao sociološki fenomeni

Govoreći o preprekama bržeg razvoja porodičnih firmi, u Dersanu apostrofiraju „i nedovoljnu zastupljenost koncepta porodičnih preduzeća na visokoškolskim ustanovama i stranačkim programima“.

„Mislimo da bi osnovni koraci u podsticanju porodičnog biznisa trebalo da budu usmereni na izgradnju institucionalnog okvira, donošenje zakonske regulative u vezi sa porodičnim preduzećima, uvođenje statističkog praćenja i obrade podataka o porodičnim kompanijama, promena percepcije u javnosti o tim firmama . Trenutno, porodične firme se više percipiraju kao sociološki fenomeni, a ne kao pravne kategorije“, ocenio je Ismet Derdemez.

Naravno, u tranziciji, sporadični dobitnik gordo zvuči. Poslovni usponi, bazirani na posvećenosti, preduzimljivosti i snalažljivosti, Derdemezima su dali krila. Ne samo zbog neizbežnih muftača tuđih hizmeta, čija se mladost i snovi nikad ne vraćaju, mada u začuđujuće mirnoj atmosferi  dugo odzvanjaju.

Kao da je izlazak iz neizvesne tranzicije, u neki viši ekonomski stadijum,  na vidiku. Međutim, za braću Derdemez, nema suvišnih pitanja ni ishitrenih predubeđenja, u poslovnoj orijentaciji koja ne trpi lamentiranje nad prosutim mlekom.

“Idemo dalje. Pod tim geslom, prihvatamo selekciju i eliminaciju kandidata, u svim delatnostima”,  obelodanio je Ismet, najnovije izazove u aktuelnom obrazovanju budućih akademskih građana na studijama ekonomije, prava, socijalnog rada, saobraćaja i mašinstva, što je još jedno u nizu Dersanovih  aktivnosti.

Imao se rašta i roditi

Ako je suditi po unutrašnjem, bolje reći porodičnom miru, Izet Derdemez (48), pristalica modernizacije, tipični je primer koji  ilustruje  oslonac na mlađe generacije. Stasao uz iskusniju braću, imao se kaže “rašta i roditi. Uz pružene bratske ruke, iz  trajnog predosećaja  da se snalažljivost lako pretvori u suprotnost”.

Zato izbegava improvizaciju, kao najvećeg neprijatelja, Ubeđen  da  je ”lakše  promeniti kuvara, nego jelovnik”, što u štavičkoj geografiji, znači da “svako ima svoju stazu i slobodno njome gazi”.

Međutim, Izet je kao glavne prepreke za razvoj porodičnog biznisa u Sandžaku prepoznao  “specifičnost mentaliteta, redukciju preduzetničkog duha, nedovoljno ekspertske podrške, otežan pristup povoljnim izvorima finansiranja, manje iskustva iz oblasti budžetiranja, izrade biznis planova i  proizvodne dokumentacije”.

I naglasio “da privatnici, zasenjivanjem ćeifa, najveću bitku biju sami sa sobom”.

Prirodno je onda, što Safet, Ismet i Izet, bezmalo u jedan glas uvek (po)misle: “Naš biznis, ima smisla”!

Zato svakodnevno i danas, kao nekad, oni iskreno vole to što rade. Blizu tri decenije. Složno i snažno. Tako se kalio sandžački Dersan.

Iz  jedne memljive i poluosvetljene  kancelarije. Tri sa tri. Nikla je porodična imperija. 

U tutinskom sokaku, za dunja-mal…

Izvor: Al Jazeera