Vlast i tabloidi ugrožavaju medije u Srbiji: Nekažnjive prijetnje i zlostavljanje

Atmosferu linča u kojoj rade profesionalni mediji u Srbiji poslednjih dana obeležile su pretnje predsednici Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ani Lalić Hegediš, mail poruke u kojima počinioci najavljuju da će je “zaklati usred Novog Sada”. Neke od pretnji i uvreda sa nacionalističkim predznakom ona je podelila sa publikom na tribini pod naslovom “Kupi mi, mama, jedan mali rat”, održanoj u Dubrovniku, nakon čega su usledile afektivne reakcije srbijanskih tabloida.

I u ovom slučaju reč je o nekažnjenim nasrtajima tabloida i nasilnika koji prete na društvenim mrežama (lociran je jedan od osumnjičenih za pretnje Ani Lalić Hegediš).

U analizi Fondacije Slavko Ćuruvija konstatuje se da tabloidi napadaju nerežimske medije zbog sadržaja objavljenih napisa i priloga, ali i zbog izbora sagovornika. Tabloidi su vređali i pisali neistine i falsifikate i o Al Jazeeri, agenciji Beta, Insajderu, Peščaniku, NIN-u, KRIK-u, BIRN-u, Kossevu i Cenzolovki, te novinarskim udruženjima NUNS i UNS. Novinarima se, zaključak je analize, preti, vređaju se na društvenim mrežama, a često im se zabranjuje prisustvo nekim događajima.

Profesionalni mediji vređaju se i napadaju sa vrha vlasti, čiji eksponenti odbijaju da im daju izjave, pripisuju im sklonost lažima, nazivaju “tajkunskim” ili izdajničkim, a obeležavaju ga i tabloidi besomučnim uvredama. Tako je stvoren javni prostor u kojem novinari nisu bezbedni, a istinite informacije tretiraju se kao antisrpski falsifikati.

Profesionalni mediji ‘mrze sve što je srpsko’

U analizi Fondacije ističe se da je na portalima Informera, Srpskog telegrafa, Aloa, Večernjih novosti i Kurira tokom 2023. objavljeno najmanje 628 tekstova koji negativno predstavljaju kritičke medije ili novinare. Kako piše portal ove fondacije Cenzolovka, novinari ili mediji koji izveštavaju kritički o vladajućem režimu bili su na meti napada čak 884 puta, najčešće oni iz United Media grupe, televizija i portal N1 (225 puta), Nova portal (220 puta) i dnevni list Danas (178 puta).

Nerežimske medije, nalaz je iz analize Fondacije, najviše su napadali oni koji su, prema izveštaju Saveta za štampu, najviše kršili Kodeks novinara Srbije.

“Uočena su četiri narativa koje tabloidi koriste u napadačkim tekstovima. U mnogim tekstovima se prepliću dva ili više narativa: odbrana kulta ličnosti Aleksandra Vučića; demonizacija i dehumanizacija novinara; etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika i diskreditacija i širenje nepoverenja prema mediju.

“Kritički mediji najčešće su bili na meti tabloida zbog svoje uređivačke politike, ali i zbog izbora sagovornika, gostiju ili kolumnista, ponašanja njihovih novinara, pa čak i – objava sa društvenih mreža tih novinara”, ističe se u analizi.

Raditi pod prijetnjama

I SafeJournalists mreža i srbijanska Koalicija za slobodu medija uputile su nadležnim organima zahtev da se hitno rešavaju svi učestali slučajevi pretnji. Mreža i Koalicija beleže da “više novinara u Srbiji poslednjih nekoliko dana kontinuirano trpi uvrede, upućuju im se pretnje uživo, putem telefona ili preko poruka na društvenim mrežama, a neki su na meti zastrašivanja od strane policije”.

“SafeJournalists mreža i Koalicija za slobodu medija zabrinuti su jer iskustvo pokazuje da nereagovanje institucija rezultira intenzivnijim pritiscima, pa čak i fizičkim napadima na novinare. Zato zahtevamo da svi slučajevi budu rešeni u što kraćem roku”, ističe se u njihovom obraćanju javnosti.

Na meti ogavnih uvreda i zastrašivanja poslednjih dana bili su novinarka N1 Ksenija Pavkov iz Novog Sada, nakon izveštaja sa građanskog protesta ispred Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Zbog izveštavanja sa sportskog događaja prećeno je novinarima Sport kluba Nikoli Stameniću, Nikoli Jankoviću i Branku Spasojeviću, a u slučaju istraživačkog novinara Milivoja Pantovića kome je oštećen laptop od strane nepoznatih provalnika, postoji ozbiljna sumnja da je računar uništen sa namerom da se novinar opomene ili omete njegov istraživački rad.”

Režimski napadi na ‘ološ’

Policijski službenici maltretirali su i novinara portala FAR iz Dimitrovgrada Slavišu Milanova, a Safe Jouranalists i Koalicija podsećaju i na slučaj fizičkog nasilja nad novinarkom lokalnog portala In Medija iz Inđije, Vericom Marinčić, koju je radnik obezbeđenja doslovno na silu izgurao iz prostorija lokalne samouprave i onemogućio je u obavljanju njenog novinarskog posla. Ovaj incidenta zabeležen je kamerom i izazvao je zgražavanje javnosti iskazanim nasiljem.

Nema sumnje da su napadi dirigovani iz vrha vlasti, ili da režim, svojim odnosom prema predstavnicima medija, direktno učestvuje u stvaranju klime nekažnjivosti napada na novinare. Političari koji su tokom prošle godine najviše napadali medije i novinare su Ana Brnabić (77), Aleksandar Vučić (37) i Goran Vesić (14 puta).

Osim uobičajene poštapalice “tajkunski mediji“, koju je javnost često slušala u izjavama doskorašnje predsednice Vlade, javni prostor bombardovan je tabloidnim sintagmama “mrziteljski nastrojeni”, ili „plaćenički mediji”, koji se karakterišu i kao “hejterski” ili “kanalizacioni”.

Za Informer su nerežimski mediji “ološi” koji “izjednačavaju dželate i žrtve, opravdavajući ranjenu srpsku decu”, “relativizuju zločine nad nedužnim Srbima na Kosovu”, “u brutalnoj kampanji i hibridnom ratu protiv svoje zemlje ne prezaju ni od čega – prizivaju građanski rat u Srbiji, udaraju na sve institucije koje imaju prefiks ’srpsko’…”, Republika (portal Srpskog telegrafa) tvrdi da im “ništa nije sveto”, a Kurir ih naziva “nezavisnim sejačima mržnje”.

Prikrivene i upakovane prijetnje

U sklopu projekta “Izgradnja sistema prevencije i hitnog reagovanja u slučajevima pretnji i napada na novinare u Srbiji“ koji Asocijacija nezavisnih medija sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji ovih dana otpočela je kampanja “Pretnja je pretnja”, usmerena ka sistemu prevencije i zaštite novinara i novinarki.

U saopštenju ANEM-a ističe se da je cilj kampanje da ukaže na to da već dugi niz godina brojni medijski radnici i radnice širom Srbije dobijaju pretnje, isključivo zbog toga što profesionalno, objektivno i nepristrasno rade svoj posao.

“Najveći broj pomenutih pretnji su tako formulisane i ‘spakovane’ da Krivični zakonik ne može da ih prepozna, usled čega ne mogu ni da budu procesuirane. Kampanja ‘Pretnja je pretnja’ ukazuje na to da je neophodno izmeniti i dopuniti Krivični zakonik čime bi se olakšala pravna kvalifikacija pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinara koje se često odbacuju zbog pravne neutemeljenosti”, ističe se u saopštenju.

ANEM je sačinio i “Leksikon pretnji” koji sadrži pretnje koje su novinari i novinarke iz Srbije primili različitim putem. Leksikon će biti distribuiran putem dnevnih i nedeljnih novina, digitalnih medijskih platformi i društvenih mreža. U saradnji sa autorom Veljkom Golubovićem i agencijom New moment urađen je i spot koji je deo je medijske kampanje.

Ovaj projekat obuhvata i aktivnosti Stalne radne grupe za bezbednost novinara i koordinaciju SOS sigurne linije za prijavljivanje pretnji ili drugih slučajeva koje novinari osećaju kao ugrožavanje.

SOS sigurna linija otvorena je 24 časa, sedam dana nedeljno sa operaterima koji su članovi SRG, ali i advokatima koji se bave zastupanjem novinara i redakcija uz pružanje besplatne pravne pomoći novinarima koji smatraju da im je ugrožena bezbednost.

Samo devet osuđujućih presuda

Pravnu pomoć novinarima, od saveta do advokata koji može da ih zastupa pred sudovima pruža i Nezavisno udruženje novinara Srbije kojem ugroženi novinari mogu da se jave 24 sata.

Pretnje i drugi vidovi napada na novinare uglavnom ostaju nekažnjeni – prošle godine bilo je 75 otvorenih predmeta za dela koja su učinjena na štetu novinara, doneto je devet osuđujućih presuda, a ostatak je u proceduri ili je odbačeno.

“Struktura tih pretnji je u 98 odsto slučajeva ugrožavanje bezbednosti novinara, a radi se o uvredama, lakšim telesnim povredama, zlostavljanju, proganjanju i nasilničkom ponašanju. Polovina pretnji od ovih 75 otvorenih predmeta je došlo putem interneta i to se potpuno usadilo kao fenomen i samo raste taj procenat“, rekao je predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić televiziji Insajder.

On je kazao da najveći broj slučaja napada na novinare, pogotovo pretnji, “ostaje u sivoj zoni nekažnjivosti, upravo izbog manjkavosti krivičnog zakona, koji ne obuhvata na pravi način sve ono što zaista ugrožava bezbednost novinara“.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.