Pripreme za Vučićev kontramiting: Pritisci, ucjene, iznude, prijetnje i podmićivanje

Mehanizam prisile kojim se služi rukovodstvo Srpske napredne stranke odavno je poznat, sada je samo Vučićeva tehnologija vlasti ogoljena do kraja.

Pitanje je da li se ti Vučićevi zborovi naprednog naroda uopšte mogu nazvati mitinzima, političkim skupovima, demonstracijama i sličnim imenima (Tanjug)

Pripreme za veliki miting Aleksandra Vučića koji je zakazan za 26. maj u Beogradu uveliko su u toku. Doduše, već sada je jasno da je osnovna namera vrhovnog naprednjaka propala. Hteo je da napravi najveći politički skup ikad, da pokaže kako naprednjaka ima više od građana koji su nezadovoljni njegovom vlašću, ali posle trećeg protesta “Srbija protiv nasilja”, održanog u petak, 19. maja, to je nemoguća misija. Nezadovoljni građani održali su veličanstven skup, okupio se neverovatan broj ljudi, u takvoj masi nisam bio još od 5. oktobra 2000. godine. Nepregledna kolona demonstranata satima je šetala od Narodne skupštine do mosta “Gazela”, nije joj se video ni početak ni kraj.

Uzalud se Vučić upinje da nadmaši protivnike njegovog nenarodnog, osionog režima. Postoji ogromna razlika između građanskih protesta i skupova koje organizuju naprednjaci. Na proteste dolaze slobodni ljudi, dobrovoljno, jer su tako sami odlučili, a Vučićevi mitinzi su skupovi tužnih, ojađenih, ucenjenih i potkupljenih individua. Na građanske proteste dolaze uspravni ljudi, o svom trošku, a Vučić svoje takozvane pristalice okuplja po Srbiji, prevozi autobusima kao pakete, a sve na račun svih građana ove zemlje, uključujući i one koji su njegovi zakleti protivnici.

Izlet dobrovoljnih robova

Pitanje je da li se ti Vučićevi zborovi naprednog naroda uopšte mogu nazvati mitinzima, političkim skupovima, demonstracijama i sličnim imenima. Sudeći po brojnim svedočanstvima koja su isplivala u javnost, pre bi se moglo govoriti o zatvorskoj šetnji ili o vođenju na izlet dobrovoljnih robova. O tome govore silna svedočenja ljudi koje lokalne naprednjačke kabadahije primoravaju da idu na Vučićev kontramiting. Radi se mahom o onima koji su zaposleni na određeno vreme u javnim preduzećima ili im posao zavisi od Srpske napredne stranke. Pretnje otkazima, neprodužavanjem ugovora, revizije bolovanja, prisiljavanje da prekinu godišnji odmor – to su sredstva kojima lokalni funkcioneri Srpske napredne stranke pritiskaju “pristalice” da 26. maja uđu u autobus i otputuju za Beograd kako bi podržali svog voljenog predsednika.

Svaki lokalni odbor SNS-a ima određenu kvotu ljudi koje mora da dovede na miting. Oni prave spiskove, pozivaju nesrećnike, prebrojavaju ih, traže od njih da im dostave lične podatke, pa čak i da se fotografišu, i to celu figuru. To je već ustaljena praksa vladajuće partije, posle to ljudsko meso strpano u autobus štikliraju, ponovo fotografišu, da imaju dokaz ko je sve bio na skupu, da su ispunili zadatu kvotu. Jedan radnik niškog “Vodovoda” govorio je za “Južne vesti” kako ceo taj mučni proces izgleda. Evo jednog tipičnog dijaloga funkcionerke SNS-a i vatrenog pristalice predsednika Vučića i njegove politike: “Funkcionerka: Ćao, čuo si verovatno za ovaj skup 26. maja u Beogradu? Zaposleni: Jesam, ali daleko je to, a i radim, mislim da mi je baš tad smena. Funkcionerka: Pa, dobro, zameni se, ipak si ti na ugovoru na određeno, razmisli”.

U javnost je isplivala i prepiska direktora Doma zdravlja „Dr Đorđe Kovačević“ u Lazarevcu, Jovana Milojevića, koji u porukama zaposlenima kaže da će svakom ko dođe na miting 26. maja biti „zakonski regulisano odsustvo sa posla”. Iz naprednog mutljaga isplivala je i poruka koju je poslao trener jednog kragujevačkog sportskog kluba. U poruci trener kaže kako “niko nije oduševljen“ time što se mora na miting, ali da moraju da se pojave i „predaju spisak“. U nastavku objašnjava i zašto: “Shvatite to kao klupsku obavezu jer, nažalost, to je u interesu našeg tima, da bi mogli da zahtevamo nešto u budućnosti i da nam ne bi ukinuli i ovo malo sredstava što nam daju”. Ipak, tu je i olakšavajuća okolnost, takoreći podsticaj: “Klub daje preko svega i 2.000 dinara, odvezete se za BG busom, samo se raspitajte kad je povratak i idite negde, izblejite dok traje miting, i nazad kući”.

Nasilje kao tehnologija vlasti

Mehanizam prisile kojim se služi rukovodstvo Srpske napredne stranke odavno je poznat, sada je samo Vučićeva tehnologija vlasti ogoljena do kraja. Pritisci, ucene, iznude, pretnje i podmićivanje – tako izgledaju pripreme za Vučićev miting nad mitinzima. Na stranu potpuna skarednost tog okupljanja, jer ga naprednjaci organizuju kao reakciju na proteste “Srbija protiv nasilja”, pitanje je zašto će uopšte ljudi biti prisilno dovoženi u Beograd 26. maja. Da kažu kako se ne treba boriti protiv nasilja koje Vučićev režim generiše više od deset godina? Da poruče kako ne treba burno reagovati na dva masovna ubistva i na bahatu, okrutnu, beskrupuloznu vlast koja građanima u trenucima posle tragedije nema da ponudi ništa osim dodatne represije? Da razglase kako sistem nije zakazao, sistem koji vode nesposobni, nekompetentni, oblaporni, do srži korumpirani partijski kadrovi?

Vučić i njegova partijska oligarhija vladaju tako što udaraju na najslabije članove društva, pritiskaju ih, ucenjuju, ponižavaju. Njihov zadatak je da pronađu najranjivije, one koji najlakše pokleknu, i da ih prisile da se povinuju partijskoj disciplini. Naprednjački funkcioneri uvek se obraćaju slabosti, nemoći, neznanju, potkupljivosti, a nikada ne igraju na ljudsku plemenitost, poštenje, čast ili principijelnost – potonje osobine su njihovi najljući neprijatelji. Nikoga Vučić & co. ne mrze tako kao slobodne i nepotkupljive ljude. Zato njima ne odgovara razvijeno društvo sa ekonomski nezavisnim pojedincima, jer njime ne bi mogli nikako da upravljaju.

S druge strane, naprednjački model vlasti podstiče one nesposobne a alave, nestručne a ambiciozne, neuke ali okrutne i beskrupulozne. Takvi postaju partijski, državni i lokalni funkcioneri, takvi dobijaju direktorska i upravljačka mesta, od takve sorte se stvara nova elita. Takav soj Vučiću služi za sve prljave poslove, od slanja batinaša na demonstrante preko kupovine glasova do primoravanja da se ide na SNS-skupove. Manjina onih koji glasaju za SNS i održavaju bulumentu na pozicijama moći su iskrene Vučićeve pristalice, većinu čine oni koji nisu u stanju da se odupru pritiscima i ucenama.

Radikalsko-naprednjački virus

Naprednjaci igraju na najgore osobine našeg društva, koriste sve mane i slabosti kako bi se održali na vlasti i pretvorili čitavu zemlju u sopstvenu kasicu-prasicu. Aleksandar Vučić je devedesetih godina bio deo političke mašinerije koja je uništila Srbiju, gurnula građane u siromaštvo, ratove, zločin, bedu, hiperinflaciju, sankcije, izolaciju od sveta. Prvo su Vučić i njegovi radikalsko-socijalistički saborci razorili društvo, a onda su u svojoj naprednjačkoj inkarnaciji nastavili da parazitiraju na posledicama sopstvenih destruktivnih aktivnosti. Gaženje, ponižavanje, zlostavljanje, ucenjivanje, omalovažavanje, pritiskanje – to je jedino što naprednjaci umeju da rade. Vučićeva tehnologija vlasti svodi se na jednu jedinu reč – nasilje. Njegova piramida moći zasniva se na tome što on dobro zna da postoji ogroman broj ljudi koji nemaju snage da se usprotive nasilnicima i moćnicima, da je moralna slabost široko rasprostranjena boljka.

Lepo je Zoran Đinđić objasnio suštinu Srpske radikalne stranke, njegove reči važe i za SNS kao naslednicu Šešeljeve organizacije. Ovako je govorio Đinđić: “Oni nivo javnog i političkog života spuštaju na takvu dubinu da pristojni ljudi iz te politike beže. I onda ćete imati politiku na najnižem mogućem civilizacijskom nivou, gde se razlika, granica između časti i beščašća, između istine i laži, između činjenica i klevete, između onoga što je sramotno i onoga što je pristojno u potpunosti briše, onda ste do grla u blatu i onda kažu: Dođite da raspravljamo. Dođite da diskutujemo na našem terenu – u blatu do grla. To je Srpska radikalna stranka na našoj političkoj sceni, u našoj istoriji, u našoj sudbini, ona nije politički protivnik ni meni, ni bilo kom od ljudi koji se pristojno bave politikom. Ona je virus. Kao što za jedan organizam virus nije protivnik, tako i Srpska radikalna stranka nije politički protivnik, ali je problem, ali je bolest”.

Srbija u zatvoru

Virus mutira, prilagođava se novim uslovima i novom vremenu, menja imena i ideološku agendu, ali suština njegovog delovanja ostaje ista: razaranje društvenog tkiva, iscrpljivanje organizma do krajnjih granica. Srbija izgleda kao država kojom je nekim čudom zavladala mafijaška banda i sad podstiče sve najgore u njoj da bi je na kraju uništila. Celu zemlju su pretvorili u zatvor, a svakog ko odbija da bude robijaš, svakog ko se ponaša kao slobodan čovek – proglašavaju hijenom, lešinarom, neprijateljem, plaćenikom i crtaju mu metu na čelu.

Na šta liči Vučićeva Srbija videlo se i na naprednjačkom mitingu u Pančevu, održanom u vreme beogradskih protesta. Gospodar je u 70 autobusa potrpao ljude sa raznih strana i dovukao ih u Pančevo, pa je to još pojačao ucenjenim Pančevcima, i opet ih nije bilo bogzna koliko. A oni koji su pokušali da napuste skup naleteli su na obruč sačinjen od naprednjaka u belim prslucima, na kojima je pisalo “Aleksandar Vučić”. Nema izlaska, nema slobode kretanja, nego svi u tor, kao ovce. To zaista nije miting, nego zatvorska šetnja. A “Aleksandar Vučić” nije ni političar, ni predsednik stranke, ni predsednik partije – to je brend uniforme za zatvorske čuvare.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera