Prijeti li Srbiji pendrek-revolucija?

Piše: Ratko Femić

Kada je davne 1966. godine posle Brionskog plenuma Josip Broz Tito napravio čistku u Državnoj bezbednosti zbog navodnog prisluškivanja, odletelo je mnoštvo funkcionera, a u istoriju je otišao drugi najmoćniji čovek toga vremena Aleksandar Ranković.

Šta god bilo u pozadini, tada je država demonstrirala moć, a sada kao da je u interesu da se pokaže nemoć. Dok s jedne strane vrh države šalje poruke kako je zemlja spremna za EU, lider u ovome i onome, bezbedna za investicije i investitore, glavna vest je da je život premijera Aleksandra Vučića ugrožen.

Pitanje je kako da se osećaju obični građani zemlje u kojoj premijer nije siguran i gde ministri jedan za drugim ponavljaju da su zabrinuti za njegovu bezbednost. Za nju je zabrinut čak i ministar odbrane, u čijem resoru je jedinica zadužena za čuvanje premijera.

Povod za to bio je incident u kojem je pretučen premijerov brat Andrej Vučić. On je na dan održavanja Parade ponosa pokušao da sa obezbeđenjem predsednika Vlade, koga čuva elitna vojna jedinica Kobre, prođe kroz kordon Žandarmerije. Šta je bio povod brutalnog batinanja – kratak fitilj žandarma ili bahatost Kobri – još nije poznato, istraga još traje, ali pitanje je da li je to stvarno razlog da državni vrh u medijima strahuje za život premijera i tako stavlja pod znak pitanja moć države i sposobnost celog sektora bezbednosti.

Stvarno, ima li zemlje danas u kojoj najviši državni funkcioneri ovako javno sumnjaju u institucije za čije su funkcionisanje odgovorni?

Ili je u pitanju nesposobnost ili medijski spin, jer, ako je premijer stvarno ugrožen, onda je ovakav potupak potpuni diletantizam. Ako je premijer zaista ugrožen onda imamo posla sa slabom državom, klimavim institucijama i korumpiranim sistemom.

Udarac na brata – udarac na državu

Premijer se ne obezbeđuje tabloidnim naslovima, a službe zadužene za njegovu bezbednost sigurno nisu oduševljene ovolikom histerijom koja se pravi iz dana u dan. Ako postoji pretnja, odgovor treba da bude odlučan, diskretan i efikasan, a ne da više od dve godine skoro svakog meseca imamo novu zaveru.

Premijera obezbeđuju Kobre, elitna jedinica Vojske Srbije, a njegovog brata tog dana oni nisu obezbeđivali, već su mu bili pratnja. Nije šija, nego vrat. Ako postoji procena da je Andreju Vučiću ugrožena bezbednost, on treba da dobije obezbeđenje, ali to ne može da bude ono koje štiti predsednika Vlade.

Brutalnu upotrebu sile zabeležila je televizijska kamera, ali teško da bi tako nešto moglo da se desi bez povoda, bez obzira na to što je nekoliko pripadnika baš tog niškog odreda Žandarmerije kažnjeno zbog raznih krivičnih dela.

Snimak početka svađe, ako postoji, nije prikazan. Premijer i njegov brat tvrde da je do problema došlo kada su policajci videli legitimacije i saznali ko je ispred njih. Kao u stereotipnom vicu o policajcima, hteli su da pretuku brata najmoćnijeg političara u Srbiji, a pošto nisu videli dalje od vizira na zaštitnoj kacigi, nisu znali da će zbog toga ozbiljno da nagrabuse.

Druga strana nezvanično tvrdi da je do problema došlo pošto je došlo do koškanja. Navodno se jedan od članova obezbeđenja mašio za oružje, nisu se na vreme legitimisali, a kada su to uradili bilo je kasno, jer su već počeli da sevaju pendreci.

Udarac na premijerovog brata ustvari je napad na premijera, odnosno državu, odmah su zaključili analitičari. Zatim su zaključili da je u osnovi problem odnosa između bezbednosnih službi. Nije tajna da postoji rivalitet između službi bezbednosti, ali je on postojao i pre Vučića, još od četvrtog plenuma CKSKJ-a (kada je vojna služba bezbednosti KOS pronašla prisluškivače u Titovim radnim prostorijama) i nema nikakve veze sa njegovim bratom.

Dobar deo svoje moći Aleksandar Vučić, osim iz većinske podrške birača i apsolutne većine poslanika, crpi upravo iz kontrole službi bezbednosti, čiji je koordinator duže od dve godine. Kako je onda moguće da napravi takav propust da danas i on i njegovi ministri sumnjaju u sistem za čije su funkcionisanje odgovorni?

Nije ovo 2003.

Teško je razumeti da se neko ko ima toliku podršku da može da vlada bez koalicionih ucenjivača ponaša kao da je opozicija nekom diktatorskom režimu. Prisluškivanje, pokušaji ucene, premlaćivanje, pokušaj ubistva guvernerke… Skoro svake nedelje imamo neki mali Votergejt ili barem povod za neki novi Brionski plenum.

Ministri nisu precizirali od koga to premijeru preti opasnost, a bojim se i da neće, jer ovo nije prvi put da posle višednevnog političkog trilera, u čijem zapletu učestvuju korumpirani policajci, službe bezbednosti, strane vlade i tajkuni, ostave zbunjenu javnost bez odgovora i samo pređu na neke druge teme.

Ko se danas seća afere sa prisluškivanjem predsednika Srbije i prvog potpredsednika Vlade? Pune dve godine od njenog obznanjivanja građani još ne znaju ko je, po čijem nalogu i za čiji račun prisluškivao Nikolića i Vučića.

Letos je, navodno, Vučića neko iz MUP-a pokušao da ucenjuje informacijom da se njegov maloletni sin potukao na splavu, a on zbog toga zamalo podneo ostavku. Posle nekoliko dana dramatizacije u medijima i to je, takođe, završeno bez epiloga.

Sada ponovo imamo bezbednosni problem, jer udar na premijerovog brata je udar na državu, a sve to zajedno je udar na zdrav razum i elementarnu logiku, jer verovatno da policajci nisu znali da je pred njima brat premijera, nego su impulsivno reagovali na neki potez njegovog obezbeđenja i u tome preterali, za šta treba da snose posledice. Tu se ova priča završava.

Istina da ovde oprez nije naodmet, s obzirom na traumatično iskustvo od pre 11 godina, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, ali panika koju šire ministri nema veze sa oprezom. Ipak, ovo nije 2003. godina, kada su institucije bile slabe, a koliko god to bilo sporo, za 11 godina je u tome, ipak, postignut napredak, što potvrđuju i izveštaji Evropske komisije. Sem toga, Vučić je koordinator svih službi bezbednosti, čiji su čelni ljudi promenjeni s dolaskom nove vladajuće garniture i ima vlast i moć kakvu Đinđić nije imao.

Ministri treba da prestanu da šire paniku i posvete se svom poslu, da bi i službe bezbednosti radile svoj. Ako su te službe uzrok svih nevolja, onda imamo veći problem, jer nas vode ljudi koji nisu u stanju da ga reše.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera