Martin Schulz protiv ACTA-e
Predsjednik Evropskog parlamenta (EP) Martin Schulz kritizirao je u ponedjeljak kontroverzni Trgovinski sporazum protiv piraterije (ACTA) i ocijenio da dokument nije dobar u sadašnjem obliku.
On je to rekao njemačkoj televiziji ARD poslije masovnih demonstracija protiv sporazuma širom Evrope tokom vikenda, uključujući Njemačku, Poljsku i Veliku Britaniju.
Schulz je kazao da dokument na neadekvatan način tretira ravnotežu između autorskih prava i individualnih prava korisnika interneta.
Pojedinačno usvajanje
Pristalice sporazuma insistiraju da on neće dovesti do usvajanja novih zakona i da je dokument neophodan radi standardizacije mjera zaštite autorskih prava.
Države imaju pravo pojedinačno usvojiti sporazum ACTA, ali on mora proći i na nivou Evropske unije (EU) da bio postao efikasno sredstvo za zaštitu intelektualne imovine.
Poslanici Evropskog parlamenta raspravljat će o ovom sporazumu u junu.
Ovaj sporazum do sada su potpisale 22 zemlje, uključujući Veliku Britaniju.
Njemačka je obustavila proceduru ratifikacije i ukazala na neophodnost “dodatne debate”, a poljski premijer Donald Tusk izjavio je da će njegova zemlja sačekati radi konsultacija.
Poslanici EP-a raspravljat će o ovom sporazumu u junu, prenosi Srna.
Istoga dana dok je Schulz iznio kritiku ACTA-e, Evropska komisija (EK) se oglasila saopćenjem u kojem kaže da multinacionalni sporazum čija je svrha uspostava međunarodnih standarda za zaštitu intelektualnog vlasništva ne uvodi kažnjavanje pojedinaca koji nezakonito preuzimaju internetski sadržaj.
EK pokušava osigurati ratifikaciju i u zemljama EU i u EP-u.
Na hiljade je protestiralo u Zagrebu 11. februara
Evropski komesar za trgovinu Karel de Gucht govorit će krajem februara pred EP-om u prilog ACTA, ali i u EK-a priznaju da su se izgledi smanjili.
ACTA je potpisana 26. januara u Tokiju, apotpisale su je 22 od 27 zemalja EU.
O ACTA su pregovarali EU, SAD, Japan, Kanada, Novi Zeland, Australija, Singapur, Južna Koreja, Maroko, Meksiko i Švicarska, a tekst tog sporazuma zamišljen je za široku borbu protiv kršenja autorskih prava, od lijekova i drugih dobara, do ilegalnog skidanja sadržaja sa interneta.
Protivnici ACTA kažu da taj sporazum krši temeljna građanska i digitalna prava, među ostalim pravo izražavanja i tajnost komunikacije.
Izazvao je cijeli val protesta, a protiv njega ustaju korisnici interneta, koji ga smatraju teškim kršenjem slobode.
“Ako se ijedan od ključnih pregovarača o ACTA povuče, to će imati ozbiljne posljedice”, kažu evropski pregovarači.
Odbije li ga ijedna zemlja EU ili EP, on je gotov.
Zakasnili u objašnjavanju
EK priznaje da je zakasnila u objašnjavanju naravi tog ugovora te da je dopustila da se razvije ideja da je ACTA instrument represije.
Odredbe ACTA “ne odnose se na razmjene datoteka između pojedinaca” i ne traže od pružatelja internetskih usluga “da postane nadzornik interneta u Evropi”, kaže EK, prenosi Hina.
“Kršenje zakona o intelektualnom vlasništvu odnosi se na slučaje kad to poprimi komercijalne razmjere, naprimjer ako neki internetski site prodaje datoteke i reklamira se te tako generira profit”, tvrde.
Protivnici ACTA kažu da taj sporazum krši temeljna građanska i digitalna prava, među ostalim pravo izražavanja i tajnost komunikacije.
Izvor: Agencije