Uvoz iz EU guši proizvodnju krompira u Srbiji

Prodaja domaćeg krompira u Srbiji je opala za 30 posto u odnosu na prošlu godinu, podaci su Privredne komore ove države, a kao razlog se navodi sve veći uvoz povrća iz Europske unije.

Srbija je tokom osam mjeseci iz EU uvezla gotovo 24.000 tona krompira, što je blizu pet posto ukupne proizvodnje u toj zemlji. Domaći proizvođači žale se da ih je država ostavila na cjedilu.

Stotine kilograma krompira dnevno prolazi trakom pogona Zatar Seme u selu Močioci. Na njoj se povrće sortira i čisti od blata, a zatim se pakuje u džakove od 25 kilograma. Na pogonu radi Radenko Munitlak. On posljednji kontrolira povrće prije nego što ode u prodaju.

Nema carine

Vlasnik proizvodnje i hangara je Miodrag Drašković. Od prošle sezone ostalo mu je 200 tona krompira. Kaže, manje je kupaca domaćeg krompira, jer Srbija uvozi jeftiniji iz EU.

„Taj krompir se može prodavati još eventualno dva meseca. Ako se ne proda u tom periodu nema drugoga izbora nego bacanje“, govori Drašković.

Glavni razlog za to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa EU, kažu agroekonimisti. Krompir se više ne carini, pa ga veliki proizvođači iz EU izvoze i u Srbiju po nižoj cijeni.

„Naše tržište je definitivno izloženo toj oštroj konkurenciji i ne znam šta proizvođačima krompira preporučiti, osim da povećaju svoju proizvodnju po hektaru, da budu bar blizu nivoa proizvođača iz EU, da se bave proizvodnjom krompira u zatvorenom prostoru bar u radnom proleću, da uhvate deo dohotka, jer taj mladi krompir koji bi došao iz inostranstva nema tako dug vek“, navodi Milan Prostran, agroekonomista.

Pouzdani partneri

Proizvođačima su problem i obostrane sankcije EU i Rusije na uvoz hrane. Gubitak tržišta Rusije, evropske povrtlare, primorava da izvoze krompir na mala tržišta u velikim količinama što do sada nisu radili, javlja reporter Al Jazeere, Đorđe Kostić.

„A Srbiji se ne isplati da izvozi krompir u Rusiju. Transport do te zemlje je preskup. U jedan šleper staje 20 tona krompira. To povrće ima nisku cenu, pa bi zarada od izvoza jedva pokrila transport“, dodao je.

Ministarstvo poljoprivrede je reklo kako će Srbija poštovati potpisane ugovore, te da je trgovinski sporazum dio puta ka EU. Proizvođači sa Pešterske visoravni kažu da, i pored toga što, kako tvrde, imaju najbolji kvalitet krompira u Europi, sada razmišljaju o drugim poslovima.

„Ostaćemo još godinu dve, pokušaćemo. Ako ne bude išlo, nećemo glavom kroz zid, ne vredi ako nema matematike… Mi prirodom stvari nećemo moći ako odemo u minus godinu ili dve, što bismo radili“, kaže Drašković.

Krompir je povrće koje Srbija najviše izvozi, blizu 20.000 tona i dalje odlazi najpouzdanijim partnerima – Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike EKONOMIJA
POPULARNO