Jezik činjenica: Srbija je autoritarna država hibridnog režima

Kao i prethodnih godina, bez obzira na neporecivu faktografiju i dobre namere kojima su nevladine organizacije iz Srbije i inostranstva ukazivale srbijanskom režimu na pravac kojim se zaputio kršeći elementarne civilizacijske vrednosti, prošlu godinu obeležio je niz događaja koji su Srbiju smestili na poziciju kakve bi svaka iole ozbiljna država trebalo da se stidi, a društvo na mesto koje upozorava na ozbiljnu opasnost.

Brutalno, bezobzirno nasilje koje podrazumeva kršenje temeljnih ljudskih prava i osnovnih sloboda, vlastodržački, autoritarni obračun sa političkim protivnicima, besperspektivnost građana od kojih su konstruisani ucenjeni, ustravljeni podanici, medijske neslobode i propaganda, femicid, raspojasana, nekažnjiva diskriminacija i siromaštvo na ivici opstanka – neke su od karakteristika života u Srbiji 2023, konstatuju u svojim izveštajima Freedom House, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Beogradski centar za ljudska prava.

Ono što se izrekom ne navodi u izveštajima ovih organizacija uznemirujuća je činjenica da vlast Aleksandra Vučića i njegovih saučesnika iz Srpske napredne stranke, “lupeži, doušnici i secikese”, iz dana u dan, bezobzirnom pljačkom, ispiranjem mozgova putem režimskih medija, ruganjem civilizacijskim vrednostima, čine neprocenjivu, ali i nenadoknadivu štetu. Fabrikujući, između ostalog, poklonike zlikovaca kojima je srpstvo, kao pokriće za lakomost, jedini identitet.

Historijski civilizacijski sunovrat

Tako je Srbija, prema oceni Freedom Housea (američka organizacija za monitoring ljudskih prava i statusa demokratije) doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. Freedom House zaključuje da nije bilo značajnog napretka u odgovoru na preporuke koje su dali ODIHR i OEBS o izbornim uslovima od poslednjih izbora 2022.

Nakon prošlogodišnje izborne krađe, okrutnosti i laži režima, pre toga zbog reakcije države nakon masovnih ubistava u beogradskoj školi “Vladislav Ribnikar”, te selima Duboni i Malom Orašju, učešće u javnom i političkom životu – makar i na nivou izlaska na izbore – za veliki procenat građana postaje nevažna i neozbiljna kategorija ili posao kojeg se treba kloniti.

U vreme naprednjačke vlasti delegitimisane su sve naznake sistema savremene demokratije, što, u godišnjim dokumentima nevladinih organizacija, znači “najveći pad demokratije i ljudskih prava u Srbiji u poslednjih deset godina” (Freedom House, FH); “duboku polarizovanost i permanentni nedostatak dijaloga” (Beogradski centar za ljudska prava, BCLJP) te “sve veći uticaj Srpske pravoslavne crkve (SPC), istorijski revizionizam i smanjenje tolerancije” (Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, HOLJP).

Dosadašnja je praksa da se nalazi Freedom Housea i drugih referentnih organizacija ignorišu ili, u gorem slučaju, izvrgavaju ruglu.

Glasati sa strahom

Prema prosečnoj oceni u različitim oblastima poštovanja ljudskih prava – zaključak je Freedom Housea – na Balkanu su ispred Srbije Hrvatska, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, dok su iza nje Bosna i Hercegovina i Kosovo.

“Poslednjih godina, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva”, zaključak je iz izveštaja.

U vezi sa izborima u decembru prošle godine ova organizacija tvrdi da su  izborni uslovi bili “nefer”, odnosno da su zabeležene brojne nepravilnosti.

“Izbore su obeležile velike neregularnosti, posebno u glavnom gradu Beogradu, prema domaćim i međunarodnim posmatračima: od kupovine glasova, paralelnih biračkih spiskova do zastrašivanja glasača i posmatrača”, navodi se u izveštaju.

Na dan izbora je “otkriveno da su stanovnici Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, dovoženi da glasaju na beogradskim izborima”.

Skriveni tenderi

Vladi Srbije pripisuje se netransparentnost u velikim infrastrukturnim projektima i tajnost u vezi sa državnim tenderima. Daleko od očiju javnosti ostali su detalji ugovora o izgradnji Beograda na vodi, Moravskog koridora, gasovoda Južni tok i izložbenog prostora za Expo 2027, piše u izveštaju.

Freedom House konstatuje i to da su velike afere, vezane za uzgoj marihuane na plantažama blizu Stare Pazove (Jovanjica i Jovanjica 2) i posle nekoliko godina bez epiloga.

Pad ocena zabeležen je u izbornom procesu, medijima, lokalno-demokratskom upravljanju i u oblasti pravosuđa. Nastavljen je trend pada koji Srbiju svrstava u hibridne režime.

Poslednjih godina, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva, navodi se u izveštaju.

Predsjednik ‘ne silazi sa ekrana’

“Aleksandar Vučić je ostao dominantna ličnost uprkos ograničenim izvršnim ovlašćenjima predsednika prema Ustavu, stvarajući de facto predsednički sistem”, nalaz je FH. On je, ističe se u izveštaju, održao više od 300 direktnih obraćanja za godinu dana, a opozicija se na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću uglavnom prikazuje u negativnom tonu, primećuje Freedom House.

U izveštaju se navodi i to da država i vladajuća partija utiču na privatne medije delom putem reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija. Neki nacionalni emiteri u privatnom vlasništvu i popularni tabloidi redovno učestvuju u kampanjama klevetanja opozicije i drugih protivnika vlasti.

Nezavisno udruženje novinara Srbije, navodi se, prijavilo je 181 napad na novinare tokom 2023. godine: od fizičkih incidenata, preko materijalne štete, pretnji do pritisaka, prenosi Freedom House.

U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji navodi se da “autoritarna vlast Srbiju drži dalje od EU-a”, da je ona daleko od opredeljenja za članstvo u Evropskoj uniji.

Odbor naglašava i to da vlast ne radi na reformama i demokratizaciji društva, da su primetni sve veći uticaj Srpske pravoslavne crkve (SPC), istorijski revizionizam i smanjenje tolerancije. “Srbija nikada nije bila dalja od evropskih vrednosti. Izbori 17. decembra pokazali su suštinu režima, da neće birati sredstva za ostanak na vlasti”, rekla je na predstavljanju izveštaja u Beogradu predsednica Odbora Sonja Biserko.

Ugrožena prava djece i žena

U izveštaju se kao primer porasta nasilnih događaja izdvajaju masovna ubistva u Beogradu i okolini Mladenovca u maju, kao i upad naoružane grupe lokalnih Srba u Banjsku na severu Kosova 24. septembra, kada su ubijeni kosovski policajac i trojica napadača srpske nacionalnosti.

Deca i žene ugrožene su kategorije u Srbiji, budući da su svakodnevno izloženi nasilju i diskriminaciji, jedan je od zaključaka Beogradskog centra za ljudska prava. Ova organizacija, za razliku od drugih, stavlja akcenat na to da su deca koja su izložena seksualnom nasilju uplašena i često ne prijavljuju počinioce. U Srbiji je glavni problem to što ne postoji infrastruktura za prava deteta. Ustav prepoznaje prava deteta i navodi da će ona biti uređena zakonom, ali ona se uređuju sa stotinak zakona.

“Neophodno je da imamo jedan krovni zakon za prava deteta, postoje oblasti koje uopšte nisu pokrivene zakonom, i zato mi danas imamo problem sa maloletnicima koji izvrše krivično delo”, konstatuje koautorka izveštaja BCLJP Nevena Vučković-Šaković. Istraživanjima je, objašnjava, dokazano da se devojčice u Srbiji plaše nasilja više nego dečaci. Jedna od novina je da se posle masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar“ razvio strah od dece, te da se time javila diskriminacija prema deci na osnovu njihovih godina.

Atmosfera opasnog življenja

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava navodi da je od januara do novembra 2023. godine u porodičnom nasilju ubijeno 28 žena. Referentne nevladine organizacije koje se bave pravima žena zahtevaju od vlasti da se femicid uvede u zakonodavstvo kao posebno krivično delo. Zahteva se i bolja procena rizika, posebno u situacijama u kojima vlasnik ima vatreno oružje.

U delu koji je posvećen bezbednosti novinara (autor Ivan Protić) ističe se da posebno zabrinjava to što “optužbe i neutemeljene kritike novinara dolaze iz samog vrha vlasti, čak i od samog predsednika Srbije koji često napada kritički raspoložene medije”.

Vučić je optužio dnevnik Danas za to da “želi da Srbija bude uništena”, te konstatovao da je “laž srednje ime lista Danas i dnevnika Nove”. Predsednica Vlade Ana Brnabić kazala je, pak, da su istraživački mediji podržavali kriminalni klan Belivuk i da su kriminalizovali sina predsednika Srbije.

Ivan Protić je podsetio na to da grupa međunarodnih organizacija za slobodu medija ističe da je, kada je reč o bezbednosti novinara, “Srbija jedno od najopasnijih mesta u Evropi”.