Oglasi

Zastupnici povukli stotine amandmana koje su podnijeli

Opozicija u Srbiji tvrdi da se prvi put u historiji dogodilo da vladajuća većina opstruiše rad Skupštine.
Saša Radulović tvrdi da mu nije omogućeno da ukaže na povrede Poslovnika o radu SkupštineTanjug

Skupština Srbije usvojila je budžet za 2018. godinu, a stotine amandmana na zakone koje je predložila Vlada Srbije, koje su poslednjih dana podneli i o njima raspravljali poslanici vladajuće većine, povučeni su i o njima se nije glasalo.

Obrazlaganjem tih amandmana, koji su se uglavnom odnosili na rebalans budžeta za 2017. godinu i izmene Zakona o budžetskom sistemu, vladajuća koalicija potrošila je najveći deo vremena predviđen i za raspravu o predlogu budžeta za 2018. godinu, ali i drugim zakonima koji su bili na dnevnom redu.

Predstavnici opozicije, ali i pojedini stručnjaci, ocenili su da se prvi put u novijoj srpskoj istoriji dogodilo da vlast opstruiše raspravu o zakonima koje je sama  predložila.

Bez rasprave

Većina amandmana koje su podnosili poslanici vladajućih stranaka, nije, po oceni opozicije, suštinski menjala predloge zakona. Gotovo svi su sadržali identičnu frazu - “u najvećoj mogućoj meri”.

Budžet za 2018. godinu je tako usvojen, a da predstavnicima opozicionih stranaka, kako tvrde, nije pružena odgovarajuća prilika da ukažu na njegove mane.

Šef poslaničke grupe opozicione Demokratske stranke Goran Ćirić rekao je da prvi put u istoriji desilo da vladajuća većina opstruiše rad Skupštine.

"Prvo su podneti amandmani sa željom da se onemogući debata o tome kako će građani da žive u 2018. godini da bi se sprečila opozicija u komentarima i predlozima za budžet za narednu godinu, onda se danas ti isti amandmani povlače što pokazuje da većina opstruiše rad institucija najvažnijih za građane Srbije", rekao je Ćirić.

I lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je tokom svoje političke karijere imao brojne ispade u parlamentu, pitao je ko je ugasio svetlo u Skupštini i dozvolio da u parlamentu ovlada mrak.

Opstrukcije bilo i devedesetih

Opstrukcija rada parlamenta nije novost u istoriji višestranačja u Srbiji, ali ipak ne pamti se da je vlast u skupštini pribegavala tim metodama, kaže Jovan Komšić, sociolog politike i profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

On podseća da je devedesetih godina, u vreme vladavine režima Slobodana Miloševića, bilo pokušaja opozicije da opstrukcijom spreči usvajanje određenih zakona za koje je smatrala da idu u korist vlasti.

Tako su poslanici Demokratske stranke podneli gotovo 2.000 amandmana na Predlog zakona o izbornim jedinicama, nastojeći da spreče njegovo usvajanje, a time i, kako su tvrdili, lošije uslove na predstojećim izborima. Nije im uspelo, budući da ih je, kako navodi Vladimir Goati u svojoj knjizi “Izbori u SR Jugoslaviji od 1990. do 1998.”, vladajuća većina tada “grubim kršenjem poslovnika skupštine” sprečila da ih sve obrazlože.

Hroničari parlamentarizma u Srbiji pamte i da su pojedini opozicioni poslanici početkom devedesetih godina prošlog veka, maratonskim govorima pokušavali da ometu vlast u nameri da novinsku kuću “Politika” zakonom prevede u vlasništvo države. Vlast je tada povukla predlog.

"Ovde se nije raspravljalo ni o jednom amandmanu o budžetu. Videli ste vladajuća stranka je podnela nekoliko stotina amandmana da bi pojela vreme određeno za raspravu, a danas je sve te amandmane povukla da ne bi gubila vreme tokom glasanja. U modernoj istoriji srpskog parlamentarizma smo imali svašta, ali ovo još nismo doživeli, ovo je ozbiljan problem o kome bi moralo da se povede rasprava", rekao je Šešelj.

Živković: 'Toliko amandmana znači da je predlog budžeta loš'

Šešelj, čija je poslanička grupa u martu ove godine glasnim skandiranjem sprečila visoku predstavnicu EU Federiku Mogerini da održi govor u skupštini Srbije, rekao je da gašenje demokratije ne može biti u interesu nikoga u Srbiji.

Poslanik opozicione Nove stranke Zoran Živković je rekao da je vladajuća koalicija povukla amandmane jer ako bi danas glasali za njih, a protiv stava Vlade onda bi budžet pao ili bi - ako ne bi glasali za njih - ispali smešni.

Živković je i ranije, tokom skupštinske rasprave, ukazivao da toliki broj amandmana može samo da znači da je predlog budžeta loš.

“Ne postoji drugi razlog za podnošenje amandmana ni u jednom parlamentu, nego da se ukaže da je predlog zakona loš. I kad poslanici vlasti napišu 300 ili 400 amandmana, onda to znači da ti predlozi zakona ne valjaju ništa”, rekao je Živković.

Krivične prijave zbog krađe vremena

Šef poslaničke grupe Dosta je bilo Saša Radulović rekao je da je povlačenjem amandmana ponovo prekršen Poslovnik o radu parlamenta jer, kako je istakao, amandman ne može da se povuče kada se o njemu završi rasprava.

Kaže da je želeo da ukaže na tu povredu poslovnika u sali tokom glasanja, ali da nije dobio reč i da se predsednica parlamenta Maja Gojković pravila da ga ne vidi.

Manevar vladajuće većine mogao bi da dovede do još jednog presedana u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma. Radulović je najavio da će podneti krivičnu prijavu protiv predstavnika vlasti koji su proteklih dana vodili sednicu zbog – krađe vremena.

Prema njegovim rečima, poslanici većine, nisu koristili cela dva minuta za obrazlaganje amandmana koje su podnosili, ali su predsedavajući pisali kao da jesu, čime su, tvrdi, krali vreme za političku diskusiju.

Šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović rekao je u sredu da će ubuduće “na svakoj sednici biti ovoliko amandmana SNS-a”, poručujući opoziciji da može da “kuka do mile volje”.

Za potpredsednicu Vlade Zoranu Mihajlović u skupštini se, međutim, nije dešavalo ništa neobično.

Mihajlović: 'I opozicija je podnosila brojne amandmane'

Na pitanje novinara kako komentariše to što su poslanici SNS sinoć povukli oko 300 amandmana koje su danima obrazlagali u parlamentu zbog čega nije bilo dovoljno vremena za raspravu o budžetu, Mihajlović je rekla da je to pravo poslanika.

"Parlament je mesto na kome treba da se raspravlja o svim amandmanima i parlamentarna borba podrazumeva način da objasnite sve zbog čega predlažete neki amandman i ako hoćete na kraju da ga povučete, u zavisnosti od obrazlaganja. Mislim da je to pravo svakog, bez obzira da li je opozicija ili pozicija".

Mihajlović je rekla da je opozicija, takođe, predložila veliki broj amandmana, oko 1.000.

"Znam iz ličnog iskustva kada branim neki zakon, da se često desi da imamo amandmane u kojima se menja zarez. Na primer, za Zakon o stanovanju je bilo 900 amandmana, od čega se 800 odnosilo na promene tačke i zaraza od opozicije. Sve je u redu u parlamentu, to je mesto za raspravu", dodala je Mihajlović.

Profesor Jovan Komšić kaže da je u najnovijem slučaju reč o primeni modela politike koji se može nazvati “igra apsolutnog zbira”, gde pobednik dobija sve, odnosno vladajuća većina dobija kompletnu minutažu za skupštinsku raspravu. Podseća da se i u ranijim sazivima parlamenta opozicija žalila da ne dobija dovoljno vremena za raspravu.

Kad cilj opravdava sredstvo

"Može se reći da je poriv svake vlasti da maksimalizuje svoju moć. I to su činili i ranije predstavnici većine. Ali nikad ranije nismo svedočili ovom vidu podrške predlogu vlade, posredstvom amandmana od strane parlamentarne većine. U parlamentarnoj demokratiji nije u interesu ni građana, ali ni vladajuće stranke na jedan srednji rok,  da se opozicija totalno parališe, kad je reč o njenoj ulozi u parlamentu”, ocenjuje Komšić.

Prema njegovim rečima, trebaće dosta vremena da se, zarad stabilizacije demokratije, odnosi između vlasti i opozicije dovedu na neki nivo iskustava starih evropskih demokratija. “To će biti i uslov za prijem u Evropsku uniju, jer Kopenhaški kriterijumi podrazumevaju i stabilizaciju demokratskih procedura i ova tema će kad-tad doći na dnevni red u procesu pregovora s Briselom”, objašnjava Komšić.

Bilo da je reč o opoziciji ili vlasti, onaj ko sprovodi opstrukciju u parlamentu obično se poziva na neki viši cilj.

“U ovom slučaju, vladajuća većina računa s rezultatom. Sa usvajanjem budžeta, povećavaju se primanja značajnom delu populacije i politička računica vladajuće većine, bez obzira na negativan momenat oduzimanja reči opoziciji, jeste da će krajnji ishod biti pozitivan”, objašnjava Komšić.

Izvor: Al Jazeera i agencije

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.