Oglasi

Zašto pada industrijska proizvodnja u zemlji gdje vlast otvara nove fabrike?

U prvih šest mjeseci ove godine Srbija je manje proizvodila, a više uvozila nego u istom periodu 2018.
Dok se predsednik Srbije hvali novootvorenim fabrikama, opozicija ukazuje na pad industrijske proizvodnjeTanjug/Filip Krainčanić

Objava Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da je industrijska proizvodnja u Srbiji u prvoj polovini ove godine bila manja za dva odsto u odnosu na isti period prošle godine, opoziciji je došla kao potvrda njihovih tvrdnji da su silna otvaranja fabrika, kojima se vlast hvali, zapravo više marketinški potezi, nego pokazatelji napretka.

Vlast je, s druge strane, nekako ćutke prešla preko ovog podatka, dok ekonomisti objašnjenje traže u slabijim rezultatima velikih kompanija, koje najviše i utiču na rast proizvodnje.

Dr Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa BK univerziteta u Beogradu, kaže da treba imati u vidu da je prethodna stopa rasta u Srbiji bila uslovljena činjenicom da je u 2017. godini bila niža nego obično.

“To se, inače, dešava često da neka godina podbaci, pa kad se u narednoj godini vratimo u normalu, onda ispada da smo ostvarili nekakav visok razvojni rezultat. Tako da je 2018. godina, sa kojom se sada poredi industrijska proizvodnja, izgledala bolje i zbog slabe 2017.”, objašnjava Madžar.

Pad je još veći, pokazuju podaci RZS, ako se poredi jun 2018. sa junom ove godine. U tom slučaju, vidi se da je industrijska proizvodnja početkom leta bila manja za 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u junu 2019. godine, u odnosu na isti mesec 2018. godine, imale su, kako navodi RZS, proizvodnja derivata nafte, prehrambenih proizvoda, mašina i opreme, kao i proizvodnja pića i štampanje i umnožavanje audio i video zapisa.

Problemi sa Fiatom, evropskim kvotama za čelik, kosovskim taksama...

Primera radi, Naftna industrija Srbije (NIS) je, zbog remonta rafinerije u Pančevu, zabeležila manju proizvodnju naftnih derivata nego u odnosu na prva dva kvartala 2018. godine. Tako je, prema podacima NIS-a, u Rafineriji nafte Pančevo u prvih šest meseci ove godine prerađeno ukupno 1,2 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, dok je u istom periodu prošle godine prerađeno ukupno 1,696 miliona tona nafte i poluproizvoda.

Slabiji rast industrijske proizvodnje u Srbiji profesor Madžar povezuje sa jedinim proizvođačem automobila u Srbiji Fiatom, kao i sa železarom u Smederevu. 

“Na rad smederevske železare svakako su ograničavajuće uticale kvote za izvoz čelika koje je Evropska unija uvela u februaru ove godine. Kad se na to doda i činjenica da je Fiat ponovo obustavio proizvodnju i poslao radnike na kolektivni odmor, onda ne čudi ovakav rezultat i pad industrijske proizvodnje. Srbija je mala privreda i dovoljno je da jedna od većih kompanija uspori svoj rast ili naiđe na neke teškoće, pa da to oseti čitava ekonomija zemlje. To je kao kad komarcu otkinete nogu, pa on ugine”, objašnjava Madžar.

Na rad smederevske železare ograničavajuće su utjecale kvote za izvoz čelika koje je uvela Evropska unija

Tanjug/Dragan Kujundžić

I profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju dr Mihajlo Crnobrnja takođe među faktore pada industrijske proizvodnje svrstava Fiat i smederevsku železaru, ali dodaje da ni jak dinar ne ide u prilog proizvođačima okrenutim izvozu.

To potvrđuju i podaci RZS, prema kojima je spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvom polugodištu 2019. povećan za 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Srbija je ove godine izvezla robe u vrednosti 8,58 milijardi evra, što je povećanje od 6,7 odsto, ali je uvoz bio 11,49 milijardi evra, odnosno 9,1 odsto više nego lane.

Pojedini analitičari smatraju da su na slabiji rezultat u prvom polugodištu uticala i dešavanja u hemijskoj industriji. Najpre je krajem prošle godine u stečaj otišla Azotara Pančevo, a zbog dvomesečnog remonta ovog proleća je i Petrohemija zabeležila manju proizvodnju u prvih šest meseci.

I Madžar i Crnobrnja smatraju da je na pad proizvodnje osetno uticalo uvođenje kosovskih taksi na robu iz Srbije, čime je praktično onemogućena prodaja na tom tržištu. To je, kažu, svakako uticalo na to da deo proizvođača, koji nisu našli zamenu za to tržište, koriguju svoje planove proizvodnje, odnosno da je smanje.

Opozicija: Rade li fabrike samo dok se vlast slika u njima?

To ilustruje i podatak RZS za jun mesec ove godine, prema kojem je prerađivačka industrija u odnosu na isti mesec prošle godine zabeležila pad od čak 7,7 odsto.

Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristi svaku priliku da podseti na nove fabrike koje su otvorene u Srbiji (početkom godine rekao je da ih je za pet godina otvoreno 180), opozicija ove podatke sada koristi kao još jedan argument u svojoj da kritici ekonomske politike vlade, pitajući da li ovakav pad proizvodnje znači da fabrike u Srbiji rade samo dok se predstavnici vlasti slikaju na njihovom otvaranju (Stranka slobode i pravde), te tvrdi da o uspešnoj industrijalizaciji Srbije ne može biti ni govora, dok se svakih mesec dana otvaraju pogoni stranih kompanija i najavljuju nove strane investicije, a industrijska proizvodnja pada već pune dve godine (Demokratska stranka Srbije).

Jedna od zamerki je i da vlast dovodi u Srbiju uglavnom strane investitore koji pre svega traže jeftinu radnu snagu, a vrlo malo angažuju domaće dobavljače za sirovine i repromaterijal.

S druge strane, ekonomisti s kojima je razgovarala Al Jazeera ne deluju previše zabrinuto, iako napominju da bi ovi podaci trebalo da budu neka vrsta opomene vlastima.

“Ovaj pad proizvodnje će pre svega delovati poučno na vlast i na krugove oko vlasti, jer je propaganda bila suviše napadna i glasna kad je reč o privrednom razvoju zemlje, naročito u odnosu na region”, kaže profesor Madžar.

“Ono što u Srbiji ima najbrži rast je proizvodnja obećanja. Po tim obećanjima, Srbija je lider, ne samo u regionu, nego i u Evropi, a podaci pokazuju da to nije tačno”, kaže profesor Crnobrnja. Ipak, dodaje da veruje da Srbija može do kraja godine da zabeleži rast proizvodnje.

Pogotovo ako od oktobra Evropska komisija koriguje kvote za čelik na način da smederevskoj železari omogući izvoz dodatnih količina čelika.

“Privreda je živ sistem koji ima svoje oscilacije i prirodno je da se javljaju ti ciklusi, u kojima se beleže uzlazni i silazni put. Zato se ne bi trebalo previše brinuti, kada dođe do ovakvog rezultata, što će neki možda činiti, ali ne treba ni previše likovati, kad privreda uđe u pozitivnu fazu ciklusa”, zaključuje profesor Madžar.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.