WeChat: Aplikacija za sve

Trgovinski rat između SAD i Kine, odavno se preselio na digitalno bojište. Prva žrtva je bila kompanija Huawei, a kasnije i kompanije ZTE i TSMC. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je od početka želela da ograniči prodaju kineskih mobilnih uređaja u SAD, citirajući ‘ugroženu bezbednost korisnika’.

Naravno, nije u pitanju briga za prosečnog vlasnika smartfona u SAD (čije podatke masovno prikupljaju i američke kompanije) već za ogroman deficit koji imaju u trgovini sa Kinom. TSMC je, sa druge strane, najveći proizvođač čipova na svetu, i iako je u pitanju kompanija bazirana na Tajvanu, najveći broj narudžbina stiže od kineskih proizvođača – Huawei, Vivo, Oppo, kao i proizvođača računara Foxconn i Pegatron.

Sada se ova bitka seli na novo polje – mobilne aplikacije.

Block za Kinu od Trumpa

TikTok je prva kineska aplikacija koja je zabranjena u SAD. Iako ima više od sto miliona korisnika, TikTok će morati da proda svoje poslovanje nekoj od američkih kompanija (Microsoft se najčešće pominje kao kupac) kako bi nastavila da radi u SAD. Sledeća je aplikacija WeChat, ali tu stvari stoje malo drugačije.

WeChat je aplikacija nastala 2011. godine, a iza nje stoji kineski (i globalni) telekomunikacioni gigant Tencent. Aplikacija ima preko milijardu korisnika mesečno, a radi kao kombinacija dopisivanja, društvene mreže i aplikacije za plaćanje putem interneta.

WeChat se u Kini smatra aplikacijom ‘za sve’: možete komunicirati da porodicom, postaviti fotografije sa letovanja i plaćati robu i usluge. Praktično ne postoji usluga ili proizvod u Kini (kao i nekim azijskim zemljama) koje ne možete platiti WeChatom. Takođe, WeChat se koristi kao popularan način da roditelji pošalju manje iznose novca svojoj deci. Oko 140 miliona ljudi van Kine koristi WeChat da komunicira sa porodicom i prijateljima u Kini. I tu nastaje problem.

Aplikacija kao političko oružje

Treba reći i da WeChat svoj veliki uspeh u Kini duguje upravo zabrani zapadnih aplikacija kao što su Messenger, Whats App i Instagram.

Tramp je prošle nedelje, još jednom navodeći ‘nacionalnu bezbednost i ugrožene korisnike’ optužio WeChat da prikuplja podatke Amerikanaca – kao što je to bilo i u slučaju TikToka. Tencent sada mora da proda aplikaciju za američko tržište (kao što to mora i kompanija Byte Dance sa TikTokom) inače će aplikacije biti blokirane, a njihovi serveri van Kine ugašeni.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

I dok TikTok ima svoje alternative kao što su Instagram i Snapchat, WeChat nema, naročito kada su u pitanju pripadnici kineske i dijaspore iz azijskih zemalja.

Zbog specifične politike kineskih vlasti prema Internetu i komunikaciji uopšte, WeChat je jedna od retkih kineskih aplikacija koja funkcioniše u Kini jednako kao i u ostatku sveta (TikTok, na primer, ima posebnu verziju u Kini nazvanu Douyin).

Rad u Evropi

Zabrana WeChata u SAD bi sigurno uticala i na njen rad u Evropi, a milioni ljudi bi ostali bez mogućnosti da na lak način komuniciraju sa porodicom, prijateljima i poslovnim saradnicima u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Dragan Teodosić, ekonomista, autor i stručnjak za Kinu i  Aziju, kaže da je zapravo posredi finansijski sukob:

“Aplikacije i smartfoni su samo vrh ledenog brega. Iza kulisa je pokušaj da se ogroman deficit koji zapadne zemlje imaju u trgovini sa Kinom stavi pod kontrolu. U pitanju su stotine milijardi dolara godišnje, a vlasti SADa su svesne da je Kina postala svetska fabrika, bukvalno za sve ‘od igle do lokomotive’, te da potrošači u SAD i Evropskoj uniji u mnogome zavise od Kine i njene proizvodnje” navodi Teodosić.

Mnogi stručnjaci iz oblasti tehnologije smatraju da i američke vlasti kreću putem svog najvećeg rivala – Kine.

Dragan Dejanović, IT stručnjak, smatra da se i američke kompanije ponašaju na sličan način kao kineske:

“Facebook, Google i veliki broj drugih kompanija su nekoliko puta kažnjene od strane EU kao i vlada Nemačke, Francuske i drugih evropskih zemalja, zbog svog monopolskog ponašanja, izbegavanja poreza u EU i zloupotrebe podataka korisnika. Skoro svake nedelje imamo neku vest o zloupotrebi ili krađi podataka korisnika – a to smo svi mi. I sam američki Kongres počinje da istražuje svoje kompanije i njihovo masovno prikupljanje podataka. Da li mislite da bi neka od globalnih super-kompanija mogla da odgovara u nekoj od zemalja Balkana? Malo verovatno”, smatra Dejanović.

Kina cenzuriše, SAD zabranjuje

Ako dođe do zabrane WeChata, to znači da on neće moći da radi na operativnim sistemima za smartfone kompanija iz SAD.

Procene su da bi ova zabrana mogla da košta kompaniju Apple ogromnog broja korisnika u Aziji i širom sveta – čak 84 procenata ispitanika u Kini je navelo da ne bi kupilo novi iPhone ako WeChat ne radi na njemu.

Budući da je Kina najbrže rastuće mobilno tržište na svetu, te da ima daleko najveći broj korisnika smartfona, na kraju bi zabrana WeChata, ali i TikToka i drugih aplikacija mogla da daleko više košta one od kojih je zabrana i potekla.

Izvor: Al Jazeera