Vučić obolio od vlasti

Piše: Dragan Banjac

Novinari nekoliko redakcija napustili su u utorak, 22. novembra/studenog iz protesta regionalni medijski skup u Beogradu, tokom govora predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića. Ovako počinje vest agencije Beta, u kojoj nema pomena iz kojih (nekoliko) redakcija su junaci/junakinje što nađoše snage i imadoše obraza da najnovijem srpskom apsolutisti okrenu leđa, ne čuju njegove “velike misli”. 

Bivša državna agencija Tanjug (Telegrafska agencija nove Jugoslavije), koja bi se zbog svog statusa (visi) mogla zvati i nebeskom, sa konferencije Medijskog foruma jugoistočne Evrope u Beogradu prenela je tek da je premijer rekao da je za vladu “sloboda medija i govora od velikog značaja” i da se “protivi pritiscima i mešanju u uređivačku politiku”, koja, preneo je Tanjug, ne dolazi iz vlade ili njegovog neposrednog okruženja. Samoljubivi premijer je onima koji eventualno utiču na medije kako bi zaštitili njegovo delo poručio da nema potrebe da ga neko drugi brani jer je sposoban da to sam učini. Kao bivšem vođi navijača Zvezde, verujmo mu na reč.

Javnost verovatno malo zna o redakcijama (CINS, KRIK-a, BIRN-a, Centra za istraživačko novinarstvo iz Crne Gore i Magločistača iz Subotice…) što su napustile medijski skup, ali će premijerove službe, u to niko ne sumnja, temeljno da istraže i registruju otpadnike i nepoštovaoce njegovog lika i dela. Znano je i to da bi skup najradije svi napustili, ali udvorice i podguzne muve više vole da to neko uradi umesto njih.

‘Neprijatelj medijskih sloboda’

Branko Čečen, direktor Centra za istraživačkog novinarstvo (CINS) pri Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) na protestni korak se odličio “jer je Vučić propustio priliku da započne pravi dijalog sa medijima i sa novinarima, kao i njegovi saradnici koji su se još gore ponašali prema novinarskoj profesiji”. Za njega bi bilo ponižavajuće da sedi na konferenciji i “da sa čovekom koji je pokazao da mu nimalo nije stalo do slobode medija, razgovara na tu temu.

“Još mi je manje stalo da slušam od njega o kvalitetu medija i o kvalitetu novinarskog rada u ovoj zemlji. Niti je stručan za to niti je, posle svega što je radio u tom pogledu, čovek koji ima pravo da o tome govori”, rekao je Čečen agenciji Beta.

Nakon premijerovog obraćanja, Oliver Vujović, generalni sekretar medijske organizacije SEEMO (South East Europe Media Organisation) saopštio je prisutnima da će Vučić odgovarati samo na pitanja stranih novinara. Slično Čečenu i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović otkazao je učešće na regionalnoj medijskoj konferenciji i naveo da to čini zbog najave da će je otvoriti predsednik Vlade Srbije, “provereni neprijatelj medijskih sloboda”. Sejdinović potez organizatora (Konrad Adenauer Stiftung) smatra “šamarom svim onim novinarima koji su žrtve političkog nasilja vlasti koje on personifikuje. U otvorenom pismu upućenom generalnom sekretaru SEEMO-a, Sejdinović je podsetio da je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u “zločinačkoj Miloševićevoj vlasti” i da je jedan od autora i onaj koji je sprovodio drakonski Zakon o informisanju, koji je gasio medije u Srbiji i uništavao novinarske živote, a za njegovog mandata na mestu ministra informisanja ubijen je i novinar Slavko Ćuruvija.

Vučić: Ugledajte se na strane medije

Prema očekivanju, provereni neprijatelj slobode medija na skupu izjavio da je za Vladu Srbije od velikog značaja sloboda medija i govora, da želi da donošenje nove medijske strategije bude najbolji primer učešća javnosti u donošenju nove javne politike, da Vlada Srbije i on direktno nikada nisu vršili pritisak na medije i da želi da obeshrabri one koji to rade. “Protivim se bilo kakvom mešanju u uređivačku politiku, ali ako i ima samoprozvanih zaštitnika moga dela – nema potrebe da me bilo ko brani, sposoban sam da to sam učinim”.

Čovek koji je na bivšim jugoslovenskim prostorima najžešće “oboleo od vlasti” mišljenja je da se mediji u Srbiji “više ugledaju na strane medije kada su u pitanju profesionalni standardi”, a što se slobode tiče, verovatno su mu najbliži oni Staljinovi, Miloševićevi ili Putinovi.

Za njega je, gle čuda, važno “da mediji učestvuju u rešavanju konflikata iz prošlosti i da doprinesu pomirenju na Balkanu”. Posebno važnom je označio komisiju koja se bavi rasvetljavanjem zločina nad novinarima i javnosti podvaljuje da “kada postoji politička volja nema nepremostivih prepreka i pokazuje da zločini prema novinarima neće biti zaboravljeni i opravdani”.

Da ima političke volje nešto bi se istražilo od ubistava Dade Vujasinović (8. april 1994.), Slavka Ćuruvije (8. april 1999.) i Milana Pantića (11. jun 2001.) i samo lakoverni u ovoj zemlji veruju da će se “jednog dana” otkriti bilo šta o nalogodavcima i izvršiocima navedenih zločina.

Recept iz SAD-a

Gordana Janković, šefica odeljenja za medije u OEBS upozorila je da je “poljuljano poverenje građana u političare i medije”, čime je verovatno na tragu otkrića onog vojnika Čonkina (Vladimir Vojnovič: ”Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina”, str. 72) koji je “pažljivim posmatranjem života i pronicanjem u njegove zakone ” shvatio da je “leti obično toplo, a zimi hladno”. Umesto da premijeru postavi pitanje zašto skup koji otvara napuštaju novinari zemlje čiji je premijer, ona se latila novijeg otkrića “da su političari počeli da zaobilaze medije i da direktno putem društvenih mreža komuniciraju sa građanima”. Kako nam sve što volimo da kopiramo dolazi iz Sjedinjenih Država, Jankovićka je “otkrila” da se to desilo u izbornoj kampanji u Americi.

Njenim opservacijma priključio se bivši ministar spoljnih poslova Italije i savetnik srpskog premijera Franko Fratini, izjavivši da “postoji fenomen zaobilaženja medija i da se političari sve više odlučuju za direktnu komunikaciju”. To je, veli, činjenica, svidelo se to nama ili ne. Mediji to moraju da imaju na umu i da to razmotre”, mišljenja je savetnik koji (valjda je kanio da kaže bez para) Vučića savetuje pro bono.

Fratini se, reče, “ne slaže sa onim režimima koji žele da ograniče slobodu medija na internetu, ali da se ne može koristiti za klevetu pod zaštićenim identitetom”. Rečeni Italijan veruje da je Srbija ključni faktor i ključni igrač u regionu i da zaslužuje stalnu i potpunu podršku prijatelja, i ljudi kao što je on (koji imaju iskustva). Što se savetovanja (verujemo za debele pare) tiče, ili ga slabo savetuje ili ga Ovaj ič ne sluša.

U Srbiji vlada egokratija

Zoran Stanojević sa RTS-a je mišljenja da “ko god bio na vlasti pravi slične greške, misli da će kontrolom medija da sačuva pozicije”, i “da je dobro da se loša vest ne vidi, a ona kasnije naraste i pojede ih”. Bivša Sarajka, predsedavajuća “državnog novinarskog udruženja” (UNS) Ljiljana Smajlović udvorički je kazala da je premijer Aleksandar Vučić “bio dovoljno pametan da na skupu ne tvrdi da su medijske slobode nikad bolje, što je ranije činio Mirko Cvetković”.  Zna se da je ista dobrahno podržavala Vladu i lik i delo i pomenutog Cvetkovića, a sad joj je Vučić dovoljno pametan da kaže “da situacija nije ni crna ni bela, nego siva”, slična bivšoj novinarki Oslobođenja.

U Srbiji vlada egokratija, tvrdi profesor FDU Nenad Prokić. Ona vlada i po svim njenim strankama, bez obzira na političku orijentaciju. To je ono što najviše i spaja sve stranke u Srbiji, a to je i najveća konstanta srpske politike.

Kada je reč o medijima, oni se ne razlikuju od ostalih segmenata društva i najviše naliče na brlju. Ako ste pomislili da slabu, meku šljivovicu, prevarili ste se. U rečniku (SHKJ, knj.1, str. 281) brlja je je objašnjena kao mala bara, lokva, a meka šljivka pod pojmom dva.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera