Vojska robota: Super vojnici bi mogli spasiti planetu

Justin Sanchez, uvaženi američki inženjer biomedicine pri univerzitetu u Majamiju na jednoj od Tedx-ovih konferencija 2012. godine govorio je da zahvaljujući neuronauci tj. njenoj tehnologiji ili elektrodama koja bi se aplicirale na dlaku kose, mogli bi da pročitamo neuronski kod koji bi doprineo lakšem razumevanje fizičkih namere osoba sa teškim invaliditetom. Tada je profesor Sanchez naglasio da je ova tehnologija jedan od glavnih pravaca razvoja nauke u budućnosti i da će napraviti revoluciju u medicini.

Međutim, nekoliko godina kasnije, ovaj profesor je pozvan da radi pri agenciji Ministarstva obrane SAD-a odgovorne za razvoj novih tehnologija za američku vojsku,  takozvana DARPA, i njegovi altruistički ciljevi danas više nisu usmereni samo ka istraživanjima u medicinske svrhe. Ova agencija radi svakako i na pojedenim istraživanjima radi pronalaženja terapija za neurodegerativna oboljenja, što koristi kao svoj alibi za više ciljeve. Jedan od njih je primena neurotehnologije koja bi omogućila vojnicima da zahvaljujući svojoj super inteligenciji tj. mikro čipovima koji bi im bili ugrađeni u mozak, mogli bi da kontrolišu i komuniciraju sa robotima na daljinu. Formiranje i osamostaljivanje ovih super vojnika, kombinacija čoveka i mašine, svakako je  jedan od glavnih ciljeva američke agencije, a kada su u pitanju budući ratovi.

Program N3

Sve do 90-ih godina, medicina i biologija nisu bile u fokusu istraživanja agencije Darpa, dok se nije dogodio veliki projekat takozvani “Projekat za kontrolisane biološke sisteme”. Na njemu je radio zoolog i doktor Alan Rudolph koji je imao jasnu ideju da osnaži frekvenciju prenosa signala između bioloških i veštačkih sistema.

“U budućnosti bi mogli da otkrijemo signale mozga koji su povezani sa pokretima tela, kako bi mogli da kontrolišemo nešto što je van našeg tela, kao što je veštačka ruka ili noga, robot ili recimo inteligentna kuća”, govorio je tada ovaj naučnik.

Od tada, prioritet agencije Darpa postala su isključivo istraživanja radi osnaživanja fizičkih potencijala ljudi, njihova konekcija sa robotima, te formiranje budućih super vojnika bez fizičkih, fizioloških i kognitivnih ograničenja. A kako smatra još jedan naučnik pri ovoj agenciji, Michael Goldblatt, koji pre nego što je stigao u Darpu, je bio zaposlen kao direktor McDonaldsovog odela za istraživanje i tehnologiju, ova istraživanja sasvim su opravdana jer vojnici roboti će u budućnosti  postati jedina nada za opstanak čovečanstva, kao i za održavanje američke dominacije na našoj planeti.

Ta i slična opravdanja dovela su do Projekta N3 ili “Next-Generation Non-Surgical Neurotechnology Program”, započet 2018. godine i koji radi na razvijanju “neuralnog interfejsa“ koji će omogućiti vojnicima i mašinama da se povežu kroz misli.

Al Emondi, direktor odseka za biologiju i tehnologiju pri Darpi kaže da zahvaljujući neurotehnologiji, nanotehnologiji i biomedicini, danas je moguće ostvariti preciznu interakciju sa veoma malim delovima ljudskog mozga.

Projekat N3 omogućiće stvaranje dve nove tehnologije. Jedna će biti interfejs zahvaljujući kojem se očitava aktivnost mozga, a druga će biti neinvazivna tehnologija koja će nadgledati mozak i mašinu.

Nije još uvek najjasnije kako će se ove tehnologije koristiti, ali Al Emondi naglašava da se interfejs može koristiti da pomogne vojniku da svojim mislima koordinira dronove ili kontroliše robote koji se nalaze na terenu.

Budućnost ratova i roboti ubice na prvoj liniji

U knjizi Kakav će biti rat (Che guerra sarà), italijanski general Fabio Mini, bivši komandant NATO-a za zemlje južne Evrope i bivši komandant KFOR-a na Kosovu, poredi razvoj pomenute tehnologije sa razvojem geopolitičkih tenzija u konfliktnim zonama, što bi moglo da postane velika opasnost u bližoj budućnosti.

“U sledećih deset godina razviće se nove vrste vojnika robota, a u koje se najviše ulagalo kada je u pitanju njihova autonomija i prilagođavanju na terenu. Međutim, još uvek ostaje problem njihove logistike i kako će se ove mašine napajati energijom”, naglašava general Mini.

Međutim, kako američka agencija ništa ne prepušta slučaju, ideje za mini nuklearnim centralama za napajanje ovih mašina, već postoje. Iako, ceo ovaj scenario podseća na naučno fantastične filmove, general Mini tvrdi da već 2025. godine možemo očekivati prve primere ovih vojnika robota na terenu.

Kako stvari stoje, ono što je prioritet kada je reč o budućim sukobima, jeste spašavanje ljudskih života tj. što manje pravih vojnika u konfliktnim zonama, a u zamenu za super vojnike na prvim linijama, koji će po svemu sudeći imati sva ovlašćenja kao i pravi vojnici, tj. da pucaju u svog protivnika.

Osim robota vojnika, američka vlada takođe ulaže i u razvoj robota životinja. Pored robota ajkule poznatijeg kao “Ghost Swimmer” i već testiranog u vodama Virginia Beacha za potrebe američke mornarice, a koji će služiti za izviđanje i nadzor, tu je i četvoronožac robot Cheetah, koji može da dostigne brzinu od 45 kilometara na sat, kao i što može samostalno da preskače prepreke do visine od jednog metra. Zaista ne zvuči realistično, ali od robota životinja se mnogo očekuje, a posebno kada je reč o logistici, nadzoru i razvijanju borbenih strategija.

Opasnost za čovječanstvo i prava robota humanoida

Iako su se osnivači kompanija za robotiku, njih 116 ujedinili 2017.godine na Međunarodnoj konferenciji za veštačku inteligenciju, održanu u Melburnu, a kada su poslali apel Ujedinjenim nacijama, da se zaustavi projektovanje robota vojnika, smatrajući ih potencijalnom opasnošću za čovečanstvo, projekat N3 je pokrenut prošle godine, a njegovi prvi rezultati se očekuju 2022.godine, kada treba biti priveden kraju.

“Autonomno smrtonosno oružje preti da bude treća vojna revolucija. Kada se jednom razvije, omogućiće da se oružani sukobi vode u većem obimu nego ikada, i brže nego što ljudi mogu da zamisle. Oni su oružje kojim takođe mogu upravljati teroristi, ili da budu predmet manipulacije hakera”, naglasili su u svom pismu osnivači ovih kompanija.

S druge strane, sve što više robotika u svakom smislu čini deo naših života, sve više se otvara i pitanje prava budućih robota, pre svega humanoida i da li će u budućnosti ove mašine biti svesne svog postojanja.

Profesor i direktor italijanskog Instituta za tehnologiju, Roberto Cingolani kaže da vizija budućnosti jeste produžetak ljudskog života, pre svega zahvaljujući tehnologiji koja će služiti čoveku, ali do određene granice. Pored robota koji će se koristiti u vojne svrhe, nauka svakako razvija i friendly robote koji mogu pomoći starim ili usamljenim ljudima. Međutim, pitanje etičkih principa i pravila potrebnih za koegzistenciju sa ovim mašinama, ostaje fundamentalno. S jedne strane, odnos čoveka prema robotu doveden je u pitanje, isto toliko kao i njegov odnos prema ljudskom biću.

Iako još uvek ne postoje jasni zakoni koji bi definisali odnos čoveka i robota, jedan od proroka budućnosti robotike, pisac Isaak Asimov još davne 1942. godine u svojoj knjizi Ja robot pisao je o tri zakona robotike. Jedan od njih kaže da robot mora da zaštiti svoju egzistenciju, ako nije u kontrastu sa prva dva zakona koja govore o poslušnosti i lepom ponašanju ove mašine.

Roboti su inteligentne mašine, a kroz sistem vrednosti koji bi im se posebnim softverom ugradio, mogli bi da razlikuju dobro od lošeg, tvrdi Cingolani. Međutim, ključno pitanje ostaje, ko bi sve mogao da upravlja tim sistemima. U svakom slučaju, svidelo se to nama ili ne, roboti su već odavno deo naše realnosti, a ratovi 2.0 biće sasvim sigurno potpuno automatizovani i robotizovani.

Izvor: Al Jazeera