Vašarska privatizacija diplomatije

Slušajući ovih dana melodramatične monologe predsednika Srbije Aleksandra Vučića o presecanju kosovskog čvora i gledajući prateće ponašanje ministra spoljnih poslova Ivice Dačića povodom iste teme – teško je oteti se utisku da su državu, kojoj bi trebalo da služe, doveli u potpuno šizofrenu situaciju. I sve to uz, bezmalo, direktan prenos transfera blama i tabloidizirane svesti koju su iz rijatija, medija i sa ulice preselili direktno – u politiku.

Dok se Vučić pred kamerama, po ko zna koji put, danima prenemaže kako je – eto, zlehude li mu sudbine – ostao jedni na braniku države i domovine i zalog za budućnost otadžbine, dotle se Dačić ludo zabavlja i vašarski privatizuje diplomatiju (i državnu infrastrukturu), kršeći protokole – od Moskve do Guče.

Jer, predstava koju je Dačić priredio domaćoj i svetskoj javnosti pozivajući portparolku ruskog ministarstva spoljnih poslova Mariju Zaharovu u Guču, sa usputnim zadržavanjem na konferenciji za novinare u Beogradu, može biti sve – samo nije diplomatija. Nije – čak i ako se stavi u kontekst zvaničnog obrazloženja da se poseta atraktivne plavuše iz moskovskog državnog aparata „realizuje u okviru konsultacija dva ministarstva, ali i dogovora koje je postignut tokom prošle posete, u cilju daljih približavanja dve zemlje i naroda“. To, zapravo, samo zvuči kao Dačićevo pokriće da korišćenje državnih resursa i prateće bezbednosne i ostale infrastrukture za ovakve prilike u kojima je i laiku prepoznatljivije privatno zadovoljstvo, nego državni posao.

Govori li ego ili libido?

Biće da se Zaharova ni sama nije nadala neuobičajenoj (po)časti kad je pred novinare izvedena kao portparolka ruskog ministarstva, ravnopravno sa jednim ministrom. No, ta njena nelagoda trajala je taman toliko da, ipak u maniru diplomatske prostojnosti, jednom rečenicom ukaže kako takva praksa nije po protokolu („Ovi skupovi nisu deo protokola, mimo pravila su, a nekada je to mnogo bolje“).

Njena potonja priča o Kosovu i (opštepoznatim, a nikako novim) stavovima Rusije o razvezivanju kosovskog čvora, momentalno je Dačiću naduvala neki čudan vetar u leđa, takav da je pred gošćom, povišenim tonom skresao u brk Zapadu sve što mu je na diplomatskom srcu i duši.

„Oni su našu granicu srušili i sada se setili da nema promena granica. Otvorili ste Pandorinu kutiju i nema više da se govori o tome. Kako vas nije sramota, licemeri jedni?“, euforično se razgalamio Dačić pred novinarima.

Ne zna se da li je iz njega više vikalo dokazivanje vlastitog ega ili libido, podstaknut prisustvom zgodne portparolke ruskog ministarstva diplomatije.

Nesumnjivo je – a nije od juče – da Zaharova i Dačić gaje uzajamne simpatije i da su dosadašnjom razmenom šarma i poklona prevazišli i(li) nadogradili službeni nivo komunikacije i ljubaznosti.

Ništa loše u tome – naprotiv. Šarm i duhovitost su, ako se mudro, umereno i svrsishodno koriste, sasvim poželjni diplomatski alati. No, diplomatija kakvom je svet zna i kakva se primenjuje u važnim državnim, bilateralnim i međunarodnim odnosima – svakako nije ono što je Dačić pokazao (i pokazuje, jer dok ovaj tekst nastaje Sabor u Guči i dalje traje).

Iz Guče na vašar u Žitorađu

Snimci iz Guče koji se se već vrte društvenim mrežama i na Youtube kanalu, vrcaju vašarskim bahaćenjem – e da bi se, valjda, šetnjom uz atraktivnu plavušu, drugim gazdama i momcima pokazalo ko je „glavni baja u selu“.

Ne bi me iznenadilo niti je isključeno da će Dačić (kao državni event efendija  koji je nedavno pesmom Osman- aga na turskom u Beogradu zabavljao novog sultana Erdogana) i gošći iz Moskve zapevati pod nekom šatrom u Guči ili pokušati da je fascinira lepeći evre od deviznih dnevnica trubačima na čelo.

Koliko god Zaharovu predstavljali kao desnu ruku ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i „oštar jezik“ Moskve kad nešto treba odbrusiti Zapadu, nisam siguran da će Kremlj baš biti oduševljen tom vašarsko-tabloidnom scenografijom, rečima i delima kojima su domaćini, na čelu sa Dačićem, dočekali direktoricu sektora za informisanje ruskog ministarstva spoljnih poslova.  

A Zaharova – sudeći po njenim dosadašnjim fotografijama na društvenim mrežama – i sama sklona egzibicionizmu kao i Dačić, očito se dobro uklopila u mizanscen koji su joj priredili srpski šef diplomatije kao glavni domaćin i dva proruska priveska – ministar Nebojša Popović i Dačićev koalicioni partner Dragan Marković Palma. No, za razliku od njegog smeška ljubazne gošće s manirom da ponekad diskretno „prevrne očima“ kad joj je nelagodno, Dačić, Popović i Palma pobrkali su aresenal osmeha neuverljivih mužika, nespretnih mladoženja, euforičnih domaćina i neostvarenih želja poput „još nam samo Ceca fali“ pa da zaigramo kolo k’o na plaži u paralijskom plićaku.

No, dobro. Po zvaničnom kalendaru narodnih sabora i panađura u Srbiji, 19. avgusta sledi vašar u Žitorađi. Eto prilike da Mariju Zaharovu ugoste Dačić i Palma i Ceca, koja je u Žitorađi s Dačićem išla u istu školu. Srpska diplomatija i njeni prataći vašarski elementi, dakle, tek imaju šansu da se razvijaju i nadograđuju. Još samo da i Putina dovedu sa letnjeg čeličenja u hladnim rekama i jezerima Sibira, pa nam ni nebo ne bi bilo granica.

A i kako bismo drukčije sačuvali Kosovo?

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera