Oglasi

Tužilaštvo u Hagu protivi se suđenju radikalima u Srbiji

Haško tužilaštvo usprotivilo se tome, tvrdeći da Vjerica Radeta i Petar Jojić, kao zastupnici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Srbije, uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, što Ministarstvo pravde negira.
Vjerica Radeta (desno) nije obična poslanica, ona je potpredjednica Skupštine SrbijeTanjug

Haško tužilaštvo i dalje se protivi prebacivanju procesa protiv dvoje srpskih radikala iz Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu pred sprske pravosudne organe i u najnovijem dopisu Mehanizmu poručuje da "čvrsto ostaje pri svom stavu".

To je tužilaštvo navelo u dopisu koji je objavio Mehanizam.

U procesu odlučivanja suda da li će odobriti ustupanje predmeta Srbiji ili ne Ministarstvo pravde Srbije izrazilo je spremnost da srpsko pravosuđe preuzme taj slučaj.

Haško tužilaštvo se tome usprotivilo, tvrdeći da Vjerica Radeta i Petar Jojić, kao poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Srbije, uživaju imunitet od krivičnog gonjenja.

Ministarstvo pravde Srbije nedavno je obrazložilo da oni ne bi mogli biti zaštićeni poslaničkim imunitetom od suđenja, ali haški tužilac u novom dopisu sudu tvrdi da to pitanje nije uređeno zakonom.

Srbija spremna preuzeti slučaj

U dopisu sudu Ministarstvo pravde takođe je istaklo da su Jojić i Radeta voljni da se pojave pred sudom, što su i pokazali odazivanjem pozivu Višeg suda u Beogradu 17. maja 2016, o čemu je Haški tribunal bio obavešten.

Srbija je već obavestila Mehanizam da je spremna da preuzme slučaj proitv Radete i Jojića s obzirom na to da su nadležni sud i tužilaštvo rekli da, prema međunarodnim pravilima i važećem zakonodavstvu Srbije, za to postoje uslovi.

U ovom slučaju Radetu i Jojića Haško tužilaštvo tereti za zastrašivanje svedoka u postupku vođenom protiv čelnika SRS-a Vojislava Šešelja.

Srbija je 2015. odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu nakon što su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.

Za Jojićem i Radetom, po naredbi Tribunala, posle toga su raspisane crvene Interpolove poternice sa nalogom za hapšenje.

Nakon što je slučaj iz Haškog tribunala po njegovom zatvaranju 31. novembra 2017. prešao u Mehanizam, sudije tog suda su zaključile da je u interesu pravde i ekspeditivnosti da se ovaj slučaj prebaci državi na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo, a to je Srbija.

Čeka se odluka Mehanizma

Srbija se izjasnila da prihvata da sudi radikalima, ali se tome usprotivilo tužilaštvo u Hagu.

Sada se čeka odluka sudskog veća Mehanizma.

Radeta i Jojić su optuženi za krivično delo nepoštovanja suda, odnosno da su, navodno, zastrašivali svedoke u slučaju protiv Šešelja.

Šešelj je 11. aprila odlukom žalbenog veća Mehanizma pravosnažno osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja na zločine nad Hrvatima u Hrtkovcima, ali je kaznu već odslužio u pritvoru, tako da neće ići u zatvor.

Tom presudom je preinačena prvostepena presuda Haškog tribunala iz marta 2016, kojom je Šešelj bio oslobođen svih optužbi.

Izvor: Agencije