Trump razminira teren prema Rusiji

Oduševljeni ruski kozaci iz peterburške grupe Irbis imenovali su Donalda Trumpa za svog počasnog člana, a njihov ataman pozvao je novog američkog predsednika da sa članovima porodice prisustvuje ceremoniji koja će mu omogućiti da bolje upozna “misterioznu rusku dušu”.

Trump bi, po svemu sudeći, radije da tajne ruske duše otkriva u direktnom susretu sa Vladimirom Putinom, čovekom koji je uspešno zbunjivao trojicu njegovih prethodnika.

Bill Clinton je govorio da je Putin “hladan”, mada mu je priznavao snagu i sposobnost. George W. Bush se tokom prvog susreta sa ruskim liderom u Sloveniji 2001. zagledao u njegove oči kroz koje je “osetio njegovu dušu” i prepoznao “otvorenog i pouzdanog” čoveka. Posle se pokajao.

Barack Obama nije imao nikakvu “hemiju” da bi uspostavio lične odnose sa Putinom koji je u vreme kada se Obama uselio u Belu kuću bio premijer. Pokušavao je da zaobiđe Putina i da “resetuje” međusobne odnose tretirajući predsednika Dmitrija Medvedeva kao da je on zaista šef Kremlja.

Njegova državna sekretarka Hillary Clinton je podrugljivo imitirala Putinov mačo-nastup, poredila ga sa Hitlerom, a kada je 2013. napuštala State Department u završnom memorandumu Obami je poručila da prihvati “novi kurs” tvrđe linije prema Putinu.

Neproniknuta tajna

I dok Bill Clinton nije pokazivao ambiciju za psihoanalizom, Bush tragao za dušom, a Obama pokušavao da uđe u Putinovu glavu, svima je neprikosnoveni ruski lider ostao neproniknuta tajna.

“Trojica američkih predsednika su zamišljali da je Putin nešto što zapravo nije, misleći da mogu da izađu na kraj sa čovekom koji ne dozvoljava da s njim izađu na kraj”, pisao je svojevremeno The New York Times. “Videli su ga kroz sopstveni objektiv, verujući da on vidi interes Rusije onako kako oni misle da bi on trebalo da ga vidi”.

Šta na tu temu čeka Trumpa, koji je svoje naklonosti prema Putinu pokazao tokom izborne kampanje pozivajući Putina “jakim liderom”, čovekom koji je “tako visoko poštovan u svojoj zemlji i van nje”. Izjavio je da je Putin “bolji lider od Obame”, što je izazvalo gnušanje demokrata koji su ga sumnjičili da je primao značajne novčane fondove od ruskih investitora.

U takvom ambijentu dvojica predsednika su se tokom telefonskog razgovora dogovorili za međusobni sastanak, svakako posle inauguracije 20. januara. Diplomatija dobija priliku da razminira utisak da svet klizi kao globalnom konfliktu. Trump je potvrdio da mu je izlazak iz konfrontacije sa Rusijom prioritetni zadatak posle svega što se događalo tokom ukrajinske krize ili direktnog sučeljavanja na frontovima Sirije.

Navijanje za Trumpa

Moskva je sve vreme priželjkivala da Trump pobedi i tako otkloni opasnost novih sukoba koje je najavljivala Hillary Clinton, čija je politička agenda prema Rusiji bila najratobornija od vremena Ronald Reagana.

Rusija je stala iza Trumpa ne zato što procenjuje da će njim lakše manipulisati, već zato što se njegova “Amerika prvo” agenda poklapa sa pogledima Moskve na međunarodne odnose. Rusija traži povratak na klasično međunarodno pravo po kome države međusobno pregovaraju na osnovama međusobnog uvažavanja. Samo predvidljivost realpolitike može da obezbedi stabilnost i dugoročnost neophodnih za trajni mir.

Pošto to prepoznaju kod Trumpa, Rusi su zadovoljni. Jedan od najbližih Putinovih saradnika, Sergej Glazijev izjavio je da je Trumpovom pobedom “izbegnut treći svetski rat” jer je Hillary Clinton “simbol rata”. Kandidatkinja demokrata doživljavana je u Moskvi kao egzistencijalna pretnja.

Državna Duma je aplauzom dočekala Trumpov trijumf. Ruska televizija hvali ga kao “čoveka naroda”. Doživljavaju ga kao biznismena sa kojim mogu da obave biznis. Putin je formalnu priliku za čestitke iskoristio da iskaže nadu da će tranzicija vlasti u Washingtonu smanjiti tenziju između dve nuklearne sile.

Konstruktivna saradnja

Američki i ruski lideri saglasili su se da su njihovi odnosi “izuzetno nezadovoljavajući”, da žele normalizaciju i da na mnoge teme otvore dijalog vraćajući se vremenima pragmatskog partnerstva i “konstruktivne saradnje”.

“Rezultat američkih izbora ne znači da će sva sporna pitanja u odnosima Moskve i Washingtona biti rešena, ali glavna stvar je namera da ih rešavamo kroz dijalog”, izjavio je Putin preko svog predstavnika za štampu Dmitrija Peskova.

SAD i Rusija uspevali su poslednjih godina da sarađuju na temu Severne Koreje ili Irana, ali njihovi interesi direktno su se sukobili u Ukrajini i Siriji, dospevajući na najniži nivo od vremena prestanka Hladnog rata. Sada se mogućnosti konflikta smanjuju.

Bez obzira na sve neizvesnosti koje nisu otklonjene i kontradiktornosti koje prate Trumpove izjave, čini se da je Amerikanac spreman da Putinu otvori više manevarskog prostora u Ukrajini i Siriji. U Kremlju dobro pamte njegovu izjavu s početka godine kada je rekao: “Razmisliću o prihvatanju aneksije Krima ako to znači bolje odnose sa Moskvom”.

Zajednička borba protiv terorizma, sa ciljem uništavanja Islamske države, obećava dobar početak, možda i poklon Putinu. Trumpova najava da neće slati oružje prozapadnim pobunjenicima u Siriji nagoveštava da želi da se povuče iz “borbe koja nije naša”, čak i da Rusima prepusti Siriju.

Zabrinuti stručnjaci

Najava američko-ruskog detanta neke je uznemirila. Obaveštajni krugovi u Washingtonu sumnjaju u Ruse, posebno od kako veruju da je Kremlj umešan u hakerske napade na email račune uticajnih demokrata u nadi da će to uneti haos u izborni proces i odmoći tada favorizovanoj Hillary Clinton.

Razni eksperti od Pentagona do sedišta NATO-a u Briselu zabrinuti su da bi manje odlučan stav Amerike i Zapada mogao da ohrabri Putinove “ekspanzionističke instinkte”. Posebno su nervozni u NATO-u, čiji je bivši generalni sekretar pozivao Trumpa da pokaže više “snage” u odnosima sa Kremljom jer je u suprotnom Alijansa “osuđena”. Ostao je razočaran.

Tramp je šokirao prekoatlantske saveznike porukom da nema nameru da SAD uvlači u rat u slučaju ruske agresije na neku od članica i najavom da Washington više neće tolerisati da članice ne ispunjavaju obavezu davanja dva procenta svog BNP-a za NATO.

Trump je tokom kampanje opisivao NATO kao “zastareli” i najavljivao da će “pogledati” u američko članstvo pošto ono košta “čitavo bogatstvo”, mada nikada nije izjavio da će SAD povući iz NATO-a, kao što su ga rivali optuživali. Štaviše, Obama je posle onog hladnog susreta sa Trumpom u Beloj kući izjavio da mu je novoizabrani predsednik potvrdio “posvećenost snažnom NATO-u”.

Strategija prema Rusiji

NATO nije do kraja artikulisao političku dimenziju svoje strategije prema Rusiji. Dok bi članice sa Zapada da po svaku cenu izbegnu ekstremne scenarije, članice sa istoka Evrope i sa Baltika smatraju da su osude ili “zgražavanje” na događaje kakva je bila aneksija Krima nedovoljne. Pomisao da bi Trump za državnog sekretara mogao da uzme Newta Gingricha, Metternicha vašingtonskih političkih koridora, alarmira Baltik koji pamti njegove reči da je Estonija “u predgrađu Sankt Petersburga”.

Dok Tramp i Obama najavljuju rapprochement, približavanje je unelo visok stepen nespokoja u Evropskoj uniji. Ponašanje Rusije na obodima istočnog krila NATO-a testira granice solidarnosti zapadnih saveznika. Obnovile su se naracije prošlosti za koje se pomislilo da su zaboravljene. EU je sada podeljena i oko toga kako se postaviti prema Moskvi. Da li posredna Trumpova abolicija Rusije oko Krima znači i odustajanje od sankcija?

U godini u kojoj se NATO priprema da značajne vojne potencijale prebaci za Istočnu Evropu, strateška odluka u najvećoj meri zavisi od Sjedinjenih Država koje obezbeđuju 70 odsto budžeta i dve trećine vojnih kapaciteta NATO-a.

Ali, Trampov najavljeni detant sa Putinom mogao bi da bude putokaz koji će definisati odnos NATO-a prema Moskvi. Mogao bi da ponovo uspostavi konsenzus među podeljenim Evropljanima – što je velika prepreka zajedničkom stavu prema Rusiji. A mogao bi i da saseče krila jastrebovima koji su ambicijom da nagomilaju oružje duž granica Rusije umnogome isprovocirali čvrstinu Vladimira Vladimiroviča i njegovu ambiciju da se, ako treba i silom, nametne kao globalni igrač.

Prilagođavanje temperamenta

Možda će Trumpu, kada se useli u Belu kuću, “zazvoniti budilnik”, možda će morati da “prilagodi svoj temperament” – kako novom predsedniku poručuje Obama. Možda će ga ophrvati osećaj onih koji imaju kolektivnu nostalgiju za izgubljenom imperijom?

Oko spoljne politike, “Trump je najgori od svih svetova”, pisao je u septembru The Washington Post, ali on danas deluje kao pobednik realizma nad ostrašćenim naporima da mu se onemogući ulazak u Belu kuću. Trump u prvim potezima nagoveštava business-style proračunatost. Deluje kao da prihvata činjenicu da je s doktrinom američke hegemonije završeno i da postoji multipolarni svet bez imperija.

Trump nesumnjivo mora mnogo da uči o spoljnoj politici, ali on se instinktivno, možda i impulsivno, nada da će Putinova “ruska duša” otkriti da je Rus spreman da skine oklop ratnika i prihvati saradnju kada oseti vitešku ravnopravnost. Trumpova orijentacija ka saradnji umesto konfrontaciji – najavljena u telefonskom razgovoru sa Putinom – nesumnjivo je dobra vest za sve.

Uključujući i Zapadni Balkan, koji bi smanjivanjem tenzije između Zapada i Rusije mogao da se oslobodi rastućih pritisaka obe strane.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera