Test demokratizacije Srbije

Piše: Jelena Milić

Evropska unija donela je strateški mudru odluku da sa Srbijom počne proces pregovora po poglavljima. EU je, time, pokazala da razume koliko su napora građani Srbije, proevropske političke opcije, državna administracija, civilno društvo, slobodni mediji i stručnjaci uložili da dovde dođu. A nije bilo lako.

Postpetooktobarska Srbija nasledila je neverovatna iskušenja, kroz koja nije morala da prođe nijedna druga tranziciona zemlja regiona: prelazna vlada puna Miloševićevih saradnika; pobuna na jugu Srbije dok su još na obe strane bile sveže rane krvavih sukoba na Kosovu uz stigmu nedopuštene prekomerne upotrebe sile srpskih snaga; obaveza saradnje sa Haškim tribunalom vlasti koja je nasledila skoro netaknut Miloševićev sistem bezbednosti, iz koga je poticala većina onih koje je Tribunal potraživao; izvesnost pregovora o novom statusu Kosova za koji je još 1999. bilo jasno da više nikad neće biti upravljan iz Beograda, iako se paradigma međunarodnih odnosa od 2001. znatno promenila, pa time i argumentacija zašto Kosovo mora postati nezavisno; proces mirnog, ali organizaciono dugačkog i komplikovanog, razlaza sa Crnom Gorom koji je uzrokovao sporost u reformi važnih ministarstava poput odbrane i spoljnih poslova; ubistvo reformskog premijera; katastrofalni odnosi sa susedima; isključenje iz međunarodnih organizacija i devastirana ekonomija.

EU je postupajući hrabro, od trenutka kada je uložila svoj kredibilitet da poveruje i demokratizuje Vučiću i Dačiću do najave otvaranja pregovora, osigurala i to da se njen ogroman politički i finansijski kapital, koji je uložen u podršku i pomoć Srbiji i normalizaciji odnosa sa Kosovom, ovime obezbedila i to da ne erodira podrška javnosti integracijama Srbije u EU, usled rezignacije javnosti koja bi nastala da je odluka bila nešto nekonkretnija i manje povoljna po građane Srbije.

EU je, takođe, ovakvom odlukom odnose sa Srbijom, konačno, uvela u fazu kada će formalno pravni proces reformi, napredak u usaglašavanju zakona i postizanju saglasja u pregovorima po poglavljima nadvladati takozvane političke kriterijume.

Objektivna slika

Ukratko, Srbija će se konačno suočiti sa jednom vrlo objektivnom slikom o samoj sebi i izazovima koji joj predstoje ako hoće suštinski da se transformiše u stabilnu modernu demokratiju.

Pregovori sa Evropskom unijom, naravno, ne pokrivaju sve oblasti i ne nude rešenja za sve, ali daju dodatnu društvenu dinamiku, snagu i ekspertizu, koje mogu pomoći i u drugim oblastima, od jačanja ekonomije do nastavka reforme sektora bezbednosti i odnosa prema tranzicionoj pravdi. Odnos prema pregovorima, od izbora glavnog pregovarača preko izbora modela pregovora i državno administrativnog ustrojstva, sve do stepena uključenosti svih relevantnih aktera u proces pregovora, biće, posle nesumnjivog postignuća – Briselskog sporazuma, novi, možda i teži test demokratizacije i modernizacije samog državnog vrha Srbije.

Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji, kao ključni proces za budućnost društva, podrazumevaju i uključivanje svih aktera relevantnih u društvenom i političkom smislu.  Ovo je pogotovo važno za Srbiju, čiji kapaciteti državne uprave nisu na “ više nego na zavidnom nivou”, kako se neretko tvrdi. Pohvale koje se spominju date su mahom, sa časnim izuzecima iz ove Vlade, ekspertima iz prethodnih admistracija.

U  konsultativna tela pregovaračkih grupa u procesu pravljenje strategija, akcionih planova i drugih dokumenata iz kojih se zatim usvajaju stavovi za svaki od pregovaračkih poglavlja moraju od početka biti uključeni  predstavnici NVO-a, think-tanks, akademske zajednice, sindikata, medija i profesionalnih asocijacija .

Biće interesantno pratiti i to kako i gde same nevladine organizacije Srbije sebe vide u ovom procesu. Vladina kancelarija za integracije u EU i Vladina kancelarija za saradanju sa civilnim društvom već su održale jedan izuzetno posećen skup, a najavljeni su i novi skupovi na kojima će se dalje precizirati uloga NVO-a u procesu pregovora sa EU-om. 

NVO ne treba da budu deo pregovaračkih timova, kako se ovih dana sugeriše iz primera prakse Crne Gore i zato što je uloga takvih organizacija, pored konsultativne, da kontrolišu tok pregovora, prate ispunjavanje dogovorenog i vrše pritisak da se to čini. Tu je njihovo pravo mesto u procesu pregovora sa EU-om.

Zvanični Beograd će ove odluke morati vrlo skoro da donese. I po njima će se videti da li je on spreman da maksimalno koristi sve raspoložive resurse srpskog društva, da bi što veći deo društva imao korist od evropskih integracija ili će prevagnuti kratkoročni politički i privatni interesi, što bi bio vrlo loš znak.

Inače, profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Mišćević jedina je ovih dana spomenula i značaj uključivanja predstavnika lokalnih samouprava u ceo proces.

Andrej Engelman, jedan od autora izmene poslovnika Parlamenta Slovenije, kojima su rešena pitanja procesa pregovaranja i usaglašavanja zakona sa EU-om, ocenio je u izjavi za beogradski dnevnik Danas, koji je pokrenuo na svojim stranama odličnu raspravu o tome ko i kako treba da bude uključen u proces pregovora sa EU-om, da srpski poslanici treba da budu informisani o svim stavovima pre nego što Vlada usvoji pregovaračke pozicije.

„Predlažem dvofazni postupak – da pregovaračke pozicije najpre budu predmet diskusije u nadležnim odborima u Parlamentu i da ih ti odbori usvajaju. Takvi sastanci treba da budu zatvoreni za javnost, jer nije u redu da stranke sakupljaju poene na pitanjima evropske integracije, gde država treba da nastupi monolitno“, smatra Engelman. Ovo je vrlo važan poruka i bilo bi dobro da se razume i uvaži.

Opozicija svoje mesto u procesu pregovora ključno artikuliše kroz rad u Parlamentu, pre svega u Odboru za evropske integracije, koji obično i vodi. Odbor treba da bude konsultovan o pregovaračkoj platformi i da aktivno prati pregovore. Nažalost, Srbija je ovih dana doživela još jednu raspravu unutar ionako nedopustivo fragmentirane parlamentarne proevropske opozicije, koja joj nikako ne treba u trenutku kada se Vučićev SNS širi kao gas.

Naime, na mesto nove predsednice Odbora za evropske integracije Skupštine izabrana je, umesto Milice Delević koja je otišla na funkciju u EBDR-u, Nataša Vučković, potpredsednica DS-a. Izboru izgleda nije prethodila adekvatna rasprava koja bi uzela u obzir i činjenicu da se poslanički klub DS-a od početka ovog skupštinskog saziva smanjio za 30 odsto, što je po Liberalno demokratskoj stranci razlog da se razmotri da li poslanici DS-a treba da i dalje budu na čelu istog broja skupštinskih odbora kao i na početku saziva.

Potpredsednik i narodni poslanik Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić je istakao da je dogovor o izboru predsednika Odbora za evropske integracije očigledno postignut van institucija Skupštine, bez kolegijuma Skupštine i sastanka šefova poslaničkih grupa. On je rekao da je LDP zahtevao da se kolegijum Narodne skupštine izjasni o planu i načinu rada Odbora za evropske integracije, jer je to jedino mesto koje u formalnom smislu dopušta opoziciji da kontroliše proces evropskih integracija i samih pregovora.

“Za nas nije bila tema sam kandidat, nego način na koji su došli do tog izbora. Za nas je sasvim prirodno bilo da o tome razgovaraju šefovi poslaničkih grupa, jer se odnos snaga u Skupštini promenio. Srbija je otvorila proces pregovaranja s EU-om i uloga odbora mora da bude da kontroliše izvršnu vlast, odnosno Vladu u tom procesu. Ako se sam predsednik odbora izabere na ovakav način, onda to jasno ukazuje kako će se ta stvar raditi daleko od očiju javnosti i bez prisustva prave opozicije. U ovom slučaju DS je očigledno imao podršku vladajuće koalicije i to nije sporno. Sporna je samo cena koju će platiti za to. Argument šefa poslaničke grupe DS, koji smo na Odboru čuli, da u procesu evropskih integracija nema vlasti i opozicije najbolje odslikava ovo o čemu govorim. Mi smatramo da ima vlasti i opozicije, kontrole procesa. Ako vi kažete da nema vlasti i opozicije, to znači da vi nećete da kontrolišete taj proces. Sabornost na koju se poziva je laž koja služi samo za ostvarenje uskopartijskih interesa i nema nikakve veze ni s interesom Skupštine, ni interesom građana Srbije”, izjavio je Andrić.

Za Srbiju bi bilo jako dobro da se ovaj spor što pre prevaziđe, da se prihvate argumenti LDP-a zarad kvaliteta procesa integracija u EU, ali i da predstavnici LDP-a u spomenutom odboru u potpunosti sarađuju sa Natašom Vučković, jer je ona definitvno najbolji izbor, imajući u vidu njeno iskustvo, posvećenost ali i hrabrost da objektivno proceni situaciju. 

“Mi ćemo manevarski prostor utvrditi kada utvrdimo filozofiju pregovaranja, ali on nije širok. Mi ćemo moći da tražimo da odložimo primenu neke politike ili standarda, ali nećemo moći to široko da primenimo”, kazala je Vučkovićeva neposredno po izboru. Ona je navela da će Odbor na čijem je čelu pratiti i kontrolisati rad Vlade i dodala da će sarađivati u vezi s izradom pregovaračkog okvira i izbora šefa pregovaračkog tima.

Profesionalni integritet

Imajući u vidu da su Vlada i država ti koji pregovaraju sa EU-om, na čelo pregovaračkog tima i u pregovaračke timove bitno je izabrati ljude sa profesionalnim integritetom prepoznatim u Srbiji i u EU-u, bez obzira na to da li su bliski sadašnjoj vlasti ili ne. Izbor takvih ljudi, poput profesorke Fakulteta političkih nauka u Beogradu Tanje Mišćević, bivše direktorke Vladine kacelarije za evropske integracije i državne sekretarke u Ministarstvu odbrane, pokazao bi EU-u da je Srbija ozbiljna u svojoj nameri i da poštuje EU.

U Beogradu se, u nedostatku šire javne i stručne rasprave, to jest transparentnijeg procesa, vodi makar medijska rasprava o izboru glavnog pregovarača i u vezi s tim da li proces pregovora treba ključno voditi iz Ministarstva za integracije u EU, za čije bi osnivanje bila potrebna izmena Zakona o Vladi ili kroz postojeće strukture – Kancelariju potpredsednika Vlade i Kancelariju za evropske integracije Vlade, uz izbor glavnog pregovarača.

Upućeni tvrde da je druga opcija mnogo bolja, jer bi stvaranje Ministarstva za EU bilo stvaranje mastodonta kojim bi bilo teško koordinirati. Imajući u vidu da bi spomenuto Ministarstvo hijerarhijski bilo na istom nivou kao i ostala ministarstva, bilo bi mu teško da koordinira rad i da predlaže drugim ministarstvima šta da rade u procesu pregovora. Stručnjaci, takođe, smatraju i to da se izborom drugog modela obezbeđuje da se u svakom resoru formira jako odeljenje za EU koje će pratiti pregovore i kasnije usvajati i implementirati dogovoreno iz svoje oblasti.

Zvanični Beograd će ove odluke morati vrlo skoro da donese. I po njima će se videti da li je on spreman da maksimalno koristi sve raspoložive resurse srpskog društva, da bi što veći deo društva imao korist od evropskih integracija ili će prevagnuti kratkoročni politički i privatni interesi, što bi bio vrlo loš znak.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera