Tampon zona: EU straža na granicama Srbije
Evropski komesar za migracije, unutrašnja pitanja i građanstvo Dimitris Avramopulos i ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović parafirali su danas sporazum između Srbije i EU o akcijama koje provodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (Fronteks).
Avramopulos je rekao da će to omogućiti da Fronteks u saradnji sa MUP-om Srbije sprovodi granične provjere migranata i time poveća sigurnost vanjskih granica EU.
Kaže da to ne podrazumijeva da će Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu da preduzme nadležnost srpske policije na granicama, već će im pružiti pomoć i podršku u sigurnosti na granicima, a EU će na taj način zaštititi svoju vanjsku granicu.
Frontex će, kako je kasnije saopštila Evropska komisija, biti u mogućnosti da provodi operativne aktivnosti i raspređuje timove u oblastima Srbije. To će biti moguće u oblastima koje se graniče sa EU, a u dogovoru sa srpskim vlastima i uz odobrenje vlasti, čak i granične zemlje članice.
“Agencija će biti u mogućnosti da pomogne Srbiji u upravljanju granicama i izvršavat će zajedničke akcije sa Srbijom, posebno u slučaju iznenadne promjene migracionih kretanja”, stoji u saopštenju Evropske komisije.
Granične kontrole
Iz sjedišta Evropske komisije poručuju da će nacrt statusnog sporazuma koji je pokrenut sa Srbijom biti zvanično potpisan kada obje strane završe neophodne zakonske procedure, te da je za to potreban i pristanak Evropskog parlamenta.
Nacrtni sporazum sa Srbijom je treći pokrenuti sporazum sa parnerima na zapadnom Balkanu. Prvi je bio iniciran sa Albanijom u februaru, drugi sa Makedonijom u julu, dok su pregovori sa Crnom Gorom i BiH još u toku.
Sporazum koji su potpisali evropski komesar i ministar Stefanović bit će uskoro poslat na ratifikaciju u srpski parlament, a Avramopulos kaže da će tim sporazumom biti omogućeno da Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu sprovodi granične kontrole na teritoriji Srbije u saradnji sa srpskom graničnom policijom.
Istakao je da taj sporazum nije samo od značaja za Srbiju, već je bitan za ukupno upravljanje granične sigurnosti na zapadnom Balkanu, te izrazio nadu da će EU i sa ostalim zemljama u regionu uspostaviti takav odnos saradnje kao što ima sa Srbijom.
Saradnja EU i država Zapadnog Balkana kaže evropski komesar doprineće lakšoj borbi protiv organizovanog kriminala, boljem i bržem pronalaženju rješenja za potencijalne migrantske krize…
“Srbija je država koja predstavlja stabilan faktor u regionu i može preuzeti vodeću ulogu u tom procesu”, podvukao je Avramopulos.
Stefanović je podsjetio da se 2015. godine, kada je nastupila migrantska kriza, EU prema Srbiji ponijela kao prema državi članici.
“Kada je migranska kriza bila na vrhuncu, EU je Srbiju posmatrala kao članicu i sa nama se borila da ne osetimo teret migrantske krize. Komesar i svi drugi koji su dolazili trudili su se da pronađemo zajedničko rešenje”, podvukao je Stefanović.
Nošenje oružja i pravni status
Ministar je istakao da će sporazum omogućiti Srbiji da još bolje zaštiti svoje granice i građane, ali i da se lakše bori protiv organizovanog kriminala, ilegalnih migracija…
“Za nas je i važno da se region udružuje i da svi zajedno tražimo rešenje za migracije, jer to pitanje još uvek nije rešeno, ali i da sarađujemo kako bi rizici bili što manji”, istakao je Stefanović.
Prema direktoru Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radošu Đuroviću, oficiri za vezu Frontexa već rade u Srbiji od prošle godine, te da će parafiranje ugovora regulisati položaj njihovih službenika i uslove rada u zemlji.
“Pretpostavka je da je to redovan, tipski ugovor kojim se reguliše položaj službenika Fronteksa, nošenje oružja, njihov pravni status i imunitet, kao i uslovi u kojima oni rade u Srbiji. Takvi sporazumi podrazumevaju način angažmana službenika te organizacije, čije prisustvo treba da omogući koordinaciju sa našom i drugim policijama u regionu. Da budu na granici, na terenu, da zajednički deluju sa policijom, a u hitnim slučajevima i posebnim okolnostima i da učestvuju u deportaciji ljudi”, rekao je Đurović agenciji Beta.
Govoreći o strahovima da bi nakon potpisivanja sporazuma Srbija morala graditi sabirne centre za migrante, Đurović je rekao da Srbija već ima 18 prihvatnih centara za te ljude i da oni sve više ostaju “zaglavljeni”, odnosno, da Srbija postaje sve više tampon zona, bez obzira da li taj ugovor postoji ili ne.
“Srbija je de fakto tampon zona i to treba jasno reći građanima. Samo je bitno kako ćemo mi tretirati te ljude, odnosno kakvu će država imati politiku. A treba da bude jasno da balkanska ruta nije zatvorena i da ljudi i dalje dolaze sa juga, odnosno, da Srbiju migracije ne mogu da zaobiđu. Ostaje da se vidi da li će Fronteks pomoći na terenu, ali i sa njima i bez njih mi moramo da imamo strategiju i predviđanja kako ćemo da se bavimo tim pitanjem”, rekao je Đurović.
Đurović je ukazao da je sličan sporazum prije mjesec potpisala i Makedonija i da su takvi sporazumi koraci u naporima da se migracije kontrolišu i zaustave van granica Evropske unije.
Svjedočanstvo o zloupotrebama
“Ovakvim sporazumom raste i mogućnost da ljudi koji su na granicama i na terenu posvedoče o zloupotrebama koje se dešavaju na granici sa Mađarskom i Hrvatskom, jer taj sporazum donosi i klauzulu o poštovanju ljudskih prava migranata. Tako da bi ono što se dešava na tim granicama, gde ljude guraju nazad i maltretiraju, moglo da bude dokumentovano, pa će možda da se odustane od te prakse ili će međunarodna javnost sada biti više obaveštena o tim događajima”, rekao je on.
Iz Hrvatske, pak, dolaze izjave da ovoj zemlji Frontex ne treba, jer je, kako tvrdi premijer Andrej Plenković, Hrvatska sposobna da sama zaštiti svoje granice.
“Mi želimo da potencijalne Frontexa budu na zakonit način, odnosno, uz sporazum o njihovom statusu, pojačanje za granične policije nama susjednih zemalja”.
Kako je dodao, treba jačati prvu spoljnu granicu EU u Bugarskoj i Grčkoj, pa onda i granice ovih zemalja koje su između Hrvatske, Bugarske i Grčke kako bi se na taj način spriječio migracijski pritisak na Hrvatsku, prenosi Hina.
Izvor: Agencije