Staljingrad na Tigrisu

Piše: Boško Jakšić

Iračke vladine snage juče su, uz vazdušnu i kopnenu podršku koalicionih snaga, otpočele napad na Mosul, poslednje i najveće uporište Islamske države u Iraku.

Konačna ofanziva na drugi po veličini irački grad najavljivana je do sada nekoliko puta, a uspeh bi mogao simbolično da označi početak kraja brutalnog kalifata koji je Abu Bakr al-Baghdadi u Mosulu proglasio juna 2014. – ali i otvaranje sukoba raznih aktera čiji interesi prevazilaze pobedu nad islamistima i ugrožavaju celovitost Iraka.

“Danas objavljujem početak herojskih operacija kako bi se oslobodili terora i mučenja Daeša”, izjavio je irački premijer Haider al-Abadi na nacionalnoj TV koristeći arapski naziv za islamiste. “Ove operacije utiru put oslobađanju svake stope iračke zemlje i, uz Allahovu pomoć, njihov kraj biće oslobađanje Mosula”, izjavio je premijer nedavno.

“Ovo je odlučan trenutak u kampanji da se ISIS-u zada trajni udarac”, poručio je u saopštenju američki sekretar za odbranu Ash Carter. “Uvereni smo da će naši irački partneri nadvladati našeg zajedničkog neprijatelja i osloboditi Mosul i ostatak Iraka od ISIS-ove mržnje i brutalnosti”.

Bitka u više faza

Posle artiljerijske pripreme, irački tenkovi krenuli su ka Mosulu, a bitka u kojoj na strani vlasti učestvuje oko 30.000 vojnika bi, kako se nagoveštava, mogla da ima nekoliko faza. Kao prilikom preuzimanja Ramadija u decembru, iračke snage prvo će opkoliti Mosul, a potom će se postepeno približavati centru. Procena je da bi to moglo da traje više nedelja, čak i meseci.

Izveštava se da su islamisti – njih između 4.000 i 8.000 – po gradu posejali mine, automobile napunili eksplozivom, pripremili bombaše-samoubice i angažovali decu kao špijune.

Iskopali su tunele i rovove, podigli barikade – neke od betona – oko severnih, istočnih i južnih predgrađa Mosula.

Na istoku grada iskopani su rovovi i ispunjeni naftom koja će se zapaliti kada se pojave iračke snage, a za očekivati je da se zapale i tankeri na Tigrisu kako bi napravili dimne zavese.

“Ukratko, izgradili su oko sebe pakao na Zemlji”, opisuje situaciju pukovnik John Dorrian, predstavnik za štampu koalicije. Sve najavljuje žestoku odbranu poslednjeg bedema kalifata.

U očekivanju napada, u Mosulu su zabeleženi simbolični gestovi otpora. Kitaeb al-Mosul, ilegalna grupa koja operiše po gradu, pokrenula je u junu kampanju ispisivanja slova “m” – za arapsko mukawama – Otpor. Neke od ovih ćelija su u međuvremenu provaljene, a njihovi aktivisti javno pobijeni za primer.

Izveštaji kažu da su borci kalifata počeli da briju brade i da nose maske, kako bi zaštitili identitet i izbegli osvete stanovnika Mosula, dok neki tvrde da se deo džihadista već prebacio za Siriju.

Strahuje se da će se islamisti umešati među civile, dok će se strani džihadisti osloniti na razne švercerske grupe, one koje su im pomogle da dođu u Irak i Siriju, a od kojih mogu da očekuju da ih izvuku iz Mosula.

“Nova taktika Abu Bakr al-Baghdadija je: ukoliko možete da odbranite Mosul, učinite to, ali ako ne možete onda se evakuišite, a iza sebe ostavite razaranja i masovna ubistva”, tvrdi Saeed Mamuzini, funkcioner Demokratske partije Kurdistana, vladajuće stranke iračkog Kurdistana, u intervjuu za lokalnu televiziju Rudaw.

Gerilsko ratovanje i terorizam

Islamisti su nedavno najavili da ih gubitak gradova previše ne zanima jer to ne tumače kao poraz i kraj njihove borbe. Počeli su više da se oslanjanju na gerilsko ratovanje i terorizam.

Danas oko tri miliona Iračana živi pod vladavinom Islamske države: do 1.4 miliona u Mosulu, još 825.000 u provincijama Niniveh, Kirkuk i Salahuddin, a oko 250.000 u provinciji Anbar.

Otuda i pitanje kakvog bi intenziteta mogle da budu borbe za Mosul. Realno se strahuje da bi sukob armije pod komandom šiitske vlasti u Baghdadu i sunita Islamske države mogao da pretvori grad na Tigrisu u pozornicu neviđenog krvoprolića.

Bliskoistočni Staljingrad ili pad grada bez većih gubitaka i razaranja? General Najm al-Jabouri, komandant iračkih operacija kod Mosula, predviđa “laku” pobedu, ali njegove kolege su obazrivije. General Jamal Mohammad Omer, načelnik štaba kurdske vojske, uveren je da islamisti neće lako predati Mosul. “Boriće se do smrti”.

General Vincent Stewart, direktor američke vojne obaveštajne agencije, takođe predviđa dugu i tešku borbu. 

“Urbano ratovanje nije lako, a radi se o velikom gradu koji je imao najmanje dve godine da pripremi svoje odbrambene pozicije. Biće to multidimenzionalna borba”.

Iračko vazduhoplovstvo je od septembra u nekoliko navrata grad zasulo milionima letaka koji stanovnicima poručuju da se spreme za “nulti čas”, da civili neće biti mete i da se klone lokacija na kojima su islamisti.

“Budite mirni i recite vašoj deci da je sve samo igra ili grmljavina pre kiše. Žene ne treba da vrište ili viču kako bi sačuvale decu”, piše na letku. “Ukoliko vidite naoružanu grupu držite se na najmanje 25 metara udaljenosti i izbegavajte nagle pokrete”.

Suniti strahuju od odmazda

Tokom operacija čišćenja teritorije prema Mosulu već je raseljeno 100.000 ljudi, a UN upozorava da bi čak milion ljudi pokušalo da pobegne iz grada u svim pravcima, mahom prema oblastima pod kontrolom Kurda gde se već nalazi milion izbeglica.

Lise Grande, koordinatorka UN za humanitarne aktivnosti u Iraku, upozorila je da pripreme za izbegličku katastrofu tih razmera nisu obavljene, a po najboljem scenariju dovoljno prostora i pomoći obezbeđeno je za samo 450.000 ljudi.

U komandi Salahuddin, koja upravlja napadom, potvrđeno je da u najvećoj vojnoj operaciji od kako su Amerikanci napustili Irak 2011, učestvuju irački vojnici, kurdske pešmerge i borci sunitskih plemenskih milicija.

Pentagon je ranije procenio da je za oslobađanje Mosula neophodno između osam i12 iračkih brigada od najmanje 3.000 boraca plus nekoliko brigada pešmerga.

Snage Narodne mobilizacije, Hashid Shaabi, šiitske milicije pod ‘kišobranom’ Irana i centralne vlasti u Baghdadu, nisu uključene u oslobađanje Mosula, grada koji je pre pada u ruke islamistima bio središte različitih etničkih i verskih grupa.

Suniti u Mosulu strahuju da bi mogle da se ponove sektaške odmazde kakvih je bilo prilikom oslobađanja grada Fallujah.

Turska, čije trupe na severu Iraka, u bazi Bashiqa, obučavaju sunitske grupe i pešmerge, zapretila je da će se vojno umešati ukoliko bi došlo do osvete šiitskih milicija. Odbijajući da prima naredbe iz Baghdada, turski predsednik Recep Tayyip Erdogan je premijeru Abadiju oštro poručio: “Vi niste moj posrednik, niste moj nivo, niste mi ravni, niste istog kvaliteta kao ja. Vaše vrištanje i vikanje po Iraku nama je nevažno. Treba da znate da ćemo ići sopstvenim putem”.

Na ratištu 5.000 Amerikanaca

“Uvođenje šiitskih milicija u operacije neće doneti mir Mosulu. Naprotiv, povećaće probleme”, kaže šef turske diplomatije Mevlut Cavusoglu.

Pripreme za napad na Mosul počele su odmah pošto su iračke snage – iste koje su bez ikakvog otpora sramno pobacale oružje i Mosul predale islamistima – tokom proleća i leta zauzele delove teritorije južno od grada.

Irački vojnici preuzeli su krajem leta potpunu kontrolu nad severnim delovima Shirqata, grada na Tigrisu oko 100 kilometara južno od Mosula, koji bi trebalo da bude odskočna baza za napad na glavno uporište islamista.

Poslednjih nedelja konvoji inženjerijskih jedinica išli su za vazduhoplovnu bazu Qayyara, oko 60 kilometara od Mosula, treću najveću u Iraku. Baza je preuzeta u julu i od tada najmanje 560 američkih savetnika pomaže da se ubrzano osposobi kao logističko uporište za 20.000 do 30.000 vojnika koji će učestvovati u napadu na između 3.000 i 6.000 islamista u Mosulu.

Iako je predsednik Barack Obama povukao trupe iz Iraka, postupno ih je vraćao posle naglog napredovanja islamista, tako da se sada na iračkom ratištu nalazi oko 5.000 Amerikanaca koji obučavaju, savetuju i opremaju lokalne snage – iračku vojsku i policiju, kurdske pešmerge i sunitske plemenske milicije.

Sem bombardovanja ciljeva ISIS-a, američke specijalne snage angažovane su u napadima na džihadiste iza linija fronta.

U pripreme za napad na Mosul uključili su se i pripadnici međunarodne koalicije. Francuska, koja se prva pridružila Amerikancima u bombardovanju ciljeva ISIS-a po Iraku, rasporedila je artiljeriju na položajima blizu Mosula, a francuski ministar odbrane Jean-Yves Le Drian najavio je da nosač aviona “Charles de Gaulle” ide za Bliski istok.

Islamisti su pre dve godine krenuli u šokantni ‘blitzkrieg’ i za kratko vreme ovladali velikim delovima Iraka, ali od tada su izgubili polovinu tih teritorija i gradove Tikrit i Sinjar na severu, rafineriju Baiji, Ramadi i Falujju u zapadnoj provinciji Anbar.

Mosul i Raqqa – simboli moći

Izgubio je i najmanje 12 lidera, od kojih je najpoznatiji Omar al-Shishani, Čečen koji je ubijen u martu u vazdušnom napadu južno od Mosula. ISIS je u međuvremenu izgubio i značajan deo prihoda od nafte, a keš koji su zaplenili u bankama Mosula uglavnom je potrošen.

Procena je da je došao trenutak da izgube i simbole svoje moći u Iraku i Siriji – gradove Mosul i Raqqa.

Pobeda, međutim, ne mora da znači kraj konfliktima. Postislamistički Irak ne ukida neprijateljstva i rivalstva unutar koalicije koja ruši ISIS. Šiitske milicije koje imaju podršku Irana zahtevaju da im se prizna politička i vojna snaga stečena tokom rata. Sunitska manjina i dalje strahuje od šiitske dominacije.

Kurdi još od 2014. drže ukopane pozicije severoistočno, istočno i severno od Mosula. Delove teritorije uzeti od islamista anektirani su u autonomni region, čime je otvoren konflikt sa centralnim vlastima u Bagdadu, koje Kurdi optužuju da im tokom dve godine nisu pomagale u borbi sa ISIS-om.

Kako će se pešmerge, koje intenzivno obučavaju nemački i italijanski vojnici, pridružiti ofanzivi? Kurdi ne pokazuju želju da njihovih 4.000 boraca direktno učestvuje u gradskim borbama u Mosulu kako ne bi doprineli političkim tenzijama i još čekaju političke pregovore sa iračkim liderima – kojima ne veruju – o budućnosti koju ne mogu da predvide.

Nije precizirano ni kakvu ulogu u ofanzivi treba da imaju borci iz sunitskih plemena kojima upravlja ugledni sunitski lider, bivši guverner Mosula Atheel al-Nujaifi, ni snage Hashid Watani koje čine bivši policajci i doborovljci iz Mosula koje obučava Turska.

Da li su spremni planovi kako bi se upravljalo gradom posle izbacivanja islamista, kako bi se sprečilo ponavljanje sektaških obračuna i onemogućilo da se razne kriminalne bande predstave kao alternativa ISIS-u?

Premijer Abadi poručuje da revanšizma neće biti, ali nedostatak jasnih planova mogao bi Obaminu administraciju da suoči sa istim problemima kao njegovog prethodnika George W. Busha kada je još 2003. slavodobitno izjavio “Mission accomplished” – misija obavljena.

“Perspektiva operacije čišćenja Mosula vraća sećanja na iskustva iz proleća 2003, kada je 101. vazdušno-desantna divizija, kojom sam imao privilegiju da komandujem, zatekla Mosul u velikom haosu”, pisao je u autorskom tekstu za The Washington Post general David Petraeus.

“Kada je određeni stepen reda uspostavljen, naš prvi zadatak bio je da odlučimo kako da uspostavimo vladavinu… Izazov Mosula i (provincije) Niniveh je veliki broj etničkih grupa, verskih sekti, plemena i drugih elemenata koji čine provinciju. Obezbedili smo da u provincijske savete uđu predstavnici svih oblasti Niniveha, svake važnije religije (suniti, šiiti, hrišćani, Shabak) ili etničke grupe (Arapi, Kurdi, Jezidi, Turkmeni), svakog plemena”.

Strah od podjele Iraka

Petraeus je tada imao mandat kakav Amerikanci danas nemaju. Kao što ni prošiitska centralna vlast u Bagdadu nema snagu da mnogim akterima iračke krize nametne svoja rešenja. Posebno sunitima Niniveha. Zadatak upravljanja Mosulom deluje zato tek nešto manje ozbiljan od vojnih operacija.

“Najveći strah je da će se Irak podeliti ukoliko se borbe ne kontrolišu na mudar način i ukoliko arapski suniti ne dobiju stvarnu autonomiju”, kaže ugledni sunitski lider Atheel al-Nujaifi, koji je bio guverner Mosula u vreme kada su ga islamisti zauzeli.

Može li vlast u Baghdad uspešno da balansira između raznih frakcija? Do sada nije uspevala, pa otuda i pitanje da li će šiitske milicije i kurdske pešmerge učestvovati u napadu na pretežno sunitski Mosul. 

Premijer Abadi svestan je izazova, ali veruje da je Irak danas jedinstveniji nego pre dve godine koda je preuzeo vlast: “Neki ljudi mi kažu da treba odložiti oslobađanje Mosula zbog ovih izazova. Ja kažem: ne!”

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera