Oglasi

Sjenke 11. septembra

Rijad je negirao vezu sa napadačima na tornjeve, potrošio milione na lobiranje i sada je nezadovoljan odlukom Senata.
Porodice žrtava su do sada primile sedam milijardi dolara odštete, a pretpostavlja se da bi mogle tražiti još desetEPA

Piše: Boško Jakšić

Teroristički napad 11. septembra 2001. nastavlja da baca senku na američku politiku, ugrožava odnose sa najbližim arapskim saveznikom Washingtona i naveo je Kongres da prvi put u osam godina obori veto koje je prethodno potpisao Barack Obama.

Oba doma Kongresa su ubedljivom većinom, uz podršku predsednikovih demokrata, sprečili predsednika da blokira zakon po kome porodice blizu 3,000 žrtava napada na New York i Washington mogu da tuže i traže odštetu od saudijskih vlasti.

Predstavljajući zakon kao “moralni imperativ” Predstavnički dom je veto odbacio sa 348-77 glasova, a Senat sa 97-1. Time je otvoren put da Pravda protiv sponzora terorizma (JASTA) postane zakon koji je nesumnjiv udarac odlazećoj administraciji i Obaminom pokušaju da popravi odnose sa Saudijskom Arabijom ozbiljno uzdrmanim nuklearnim sporazumom između SAD i velikog saudijskog rivala, Irana.

“Nadglasavanje predsedničkog veta nije nešto na šta se lako odlučujemo, ali u ovom slučaju je bilo važno da se porodicama žrtava 11/9 omogući da traže pravdu, čak i po cenu da ta potraga uzrokuje određene diplomatske neugodnosti”, izjavio je Charles Schumer, lider Obaminih demokrata u Senatu.

Porodice žrtava do sada su na ime odštete primile više od sedam milijardi dolara, procena je da bi od Saudijaca mogli da traže 10 milijardi, mada pobornici novog zakona akcenat stavljaju na kažnjavanje bilo koje strane vlade koja podržava terorizam na tlu Amerike.

Obama smatra da će JASTA ne samo naneti štetu odnosima sa važnim arapskim partnerom, već će omogućiti da druge zemlje donesu recipročne zakone – što bi američke kompanije, vojnike ili zvaničnike izložilo sudskim procesima.

“Nema države koja može toliko da izgubi od SAD, malo je institucija koje bi bile toliko ugrožene kao CIA”, kaže direktor CIA John Brennan upozoravajući na “teške posledice” po nacionalnu bezbednost. Protiv JASTA su i sekretar za odbranu Ash Carter i načelnik združenog generalštaba general Joseph Dunford.

Milioni za lobiranje

Saudijci, koji su milione dolara potrošili u kampanji lobiranja protiv zakona, ne kriju nezadovoljstvo. Rijad je u godinama posle napada na Svetski trgovinski centar u New Yorku demantovao da zvaničnici Kraljevine imaju ikakve veze sa otmicama aviona koje je izvelo 19 terorista al-Qaede, od kojih su 15 bili saudijski državljani. Podseća se da je Kraljevina 1995. bila na meti terorističkog napada, i da su lideri al-Qaede za neprijatelje proglašavali koliko Amerikance toliko i dvor u Rijadu.

Američke vlasti, od FBI preko posebne Komisije do kongresne istrage, potrošile su godine i milione dolara na ispitivanje okolnosti 11/9, ali nisu našle dokaze da su saudijske vlasti, institucije ili zvaničnici bili umešani u napad.

Uprkos svemu, na Capitol Hillu je očito prevladalo nestrpljenje što saudijske vlasti nastavljaju politiku čestih kršenja ljudskih prava, što promovišu radikalna vehabijska i selefistička učenja islama, koje inspirišu razne militantne islamističke grupe i što nisu pokazale nameru da se angažuju u rešavanju izbegličke krize stvorene u susedstvu.

Saudijsko ministarstvo inostranih poslova u posebnom saopštenju govori o “velikoj zabrinutosti” i upravo gađa na mete koje je postavio predsednik Obama: “Erozija suverenog imuniteta imaće negativne posledice po sve zemlje, uključujući SAD”, poručuju Saudijci uz nadu da će Kongres popraviti zakon “kako bi se izbegle ozbiljne neželjene posledice koje mogu da nastanu”. Kakve posledice, to se ne precizira ali analitičari procenjuju da bi moglo da se radi o bilateralnoj trgovini i investicijama.

Saudijski Arab News citira neimenovanog funkcionera State Departmenta koji izražava žaljenje zbog odluke Kongresa i podseća da su odnosi dve zemlje “snažni i solidni” i da su izdržali razne testove poslednjih sedam decenija.

Mimo prodaje oružja u vrednosti od desetina milijardi dolara, SAD u Saudijskoj Arabiji imaju stacionirane trupe i dugoročne ugovore o obuci i savetovanju saudijske armije.

Planeri Pentagona aktivni su u kontroverznom ratu koji Saudijci vode u Jemenu, iako je u avgustu saopšteno da se najveći deo savetnika povlači iz zajedničkog centra za koordinaciju posle kritika iz sveta da u vazdušnim udarima na jemen ginu hiljade civila.

Podrška iz Zaliva

Saudijci su očekivano podršku dobili iz Zaliva. Anwar Gargash, šef diplomatije Ujedinjenih Arapskih Emirata, je za glasanje u Kongresu rekao da predstavlja “opasan presedan u međunarodnom pravu koji podriva princip suverenog imuniteta i budućnost suverenih investicija u SAD”.

Izgleda da su ova upozorenja, kao i protivljenje EU, motivisala 28 senatora da samo dan posle glasanja u Kongresu od sponzora zakona zatraže da se ponovo razmotre kakve mogu da budu potencijalne posledice po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država. Oni istovremeno kritikuju Obamu da se tokom šest meseci priprema zakona nije dovoljno konsultovao čime bi se izbegao I njegov veto i poništavanje veta u Kongresu.

Predsednik Predstavničkog doma Paul Ryan priznaje da bi Kongres mogao da “popravi” zakon kako bi se pre svega zaštitile američke trupe po svetu. “Mislim da nam je potrebna dalja debata”, izjavio je i lider republikanske većine u Senatu Mitch McConnell prihvatajući da zakon može da proizvede “određene konsekvence”.

Demokratski senator Chuck Schumer takođe je spreman za reviziju: “Hoću da vidim svaki predlog, ali ne onaj koji bi povredio porodice”, kaže on dodajući da će se protiviti bilo kakvoj sugestiji da mere budu ograničene samo na napade na New York i Washington 2001. “Znate li šta bi to značilo? To je poruka Saudijcima da krenu i napadnu ponovo, a mi ih nećemo kazniti”.

Uznemireni Saudijci

S druge strane, uvodničar Asharq al-Awsata, lista bliskog Saudijcima koji izlazi u Londonu, pisao je uoči glasanja u Kongresu da su “oni koji su radili na projektu tužbi, bez obzira da li su advokati ili političari… igrali su na emocije (porodica žrtava) više nego na legalnost”.

“Ovo će biti ključna nedelja koja će pokazati da su oni koji decenijama sabotiraju odnose između dve vlade uspeli u značajnoj meri, pošto su u prošlosti pokušavali ali propadali”.

JASTA je uzdrmala američke političke vrhove i uznemirila Saudijce, ali bilo kakve korekcije zakona ne očekuju se pre predsedničkih izbora 8. novembra. Prve tužbe protiv vlasti u Rijadu, koje bi mogle da se podnesu sudu na Manhattanu, nedaleko od mesta gde su nekada stajale Kule bliznakinje, moraće da sačekaju.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.