Oglasi

Rušili Gruevskog, a srušili Ahmetija

Totalitarni režim, koji je na vlasti deset godina, poražen je na vanrednim izborima, ali nije srušen.
Tek završeni izbori u Makedoniji nisu dali apsolutnog pobjednikaAP

Piše: Risto Popovski

Totalitarni režim Nikole Gruevskog jedva je preživeo parlamentarne izbore u Makedoniji. Njegova partija VMRO-DPMNE ima samo dva poslanika više od opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije, koji predvodi Zoran Zaev.

Decembarski vanredni parlamentarni izbori, najneizvesniji od osamostaljenja Makedonije, završili su bez uverljivog pobednika. Partija Gruevskog, prema preliminarnim rezultatima, osvojila je 51, a opozicija, na čelu sa Zaevim, 49 poslaničkih mesta, gotovo dvostruko više nego što je imala do sada. Opozicija je oduzela značajan broj glasova Aliju Ahmetiju i partiji Demokratska unija za integracije, koji su dugogodišnji kooperativni koalicioni partner Gruevskog. Ahmetijeva partija je sa 19 spala na samo 10 poslanika, koliko sada zajedno imaju tri opozicione partije Albanaca.

Rekordna izlaznost od 66,8 procenata jedno je od ključnih obeležja decembarskih izbora. Masovan odaziv građana potvrda je njihovog nezadovoljstva totalitarnim režimom Gruevskog, koji je deset godina na vlasti. Veliki odziv išao je u prilog opozicionim partijama, koje to nisu umele da iskoriste.

Historija i farsa

Vladajuća partija Gruevskog, prema preliminarnim podacima, osvojila je na izborima preko 450.000 glasova. Samo za oko 17.000 glasova, ili za nešto manje od 1,5 procenata, zaostaju opozicioni Socijaldemokrati Zaeva. Minimalna razlika je "so na ranu" za socijaldemokrate, koji su za dlaku izgubili izbore. Još je teže za četiri manje opozicione partije Makedonaca koje su samostalno nastupile na izborima, ali nisu prešle cenzus i nemaju poslanike u Sobranju.

Prosto sabiranje pokazuje da su četiri manje opozicione partije osvojile preko 50.000 glasova. Zajedno sa Socijaldemokratima imaju blizu 490.000 glasova ili 30.000 glasova više od VMRO-DPMNE-a. Mehaničko sabiranje nije i ne može biti realan odraz, ali razlika od približno 30.000 glasova donosi barem dva poslanička mesta. Zajedničkim nastupom četiri partije treće opcije mogle su da osvoje i više poslaničkih mesta i bitnije promene odnosa u parlamentu.

Male partije, zbog velikih liderskih ambicija vođa njihovih partija, prekinule su pregovore o predizbornom udruživanju u treću opciju. Ponovila se 2011. godina, kada su partije iz opozicije osvojile više glasova, ali je zbog njihove razjedinjenosti Gruevski ostao na vlasti. Istorija se, kažu, ponavlja kao farsa, ali ovaj put teško da je smešno građanima koji su glasali protiv Gruevskog, a njih je oko 490.000. Nije smešno ni opozicionim liderima s nezdravim ambicijama, ali sami su to tražili.

Lekcija Albanaca

Jedno od važnijih obeležja ovih izbora jesu bitne promene u glasanju Albanaca. Oni su kaznili DUI Ahmetija, koji je osam godina bio u koaliciji sa Gruevskim i doprineo uspostavljanju totalitarnog režima i produciranju krize koja pogađa građane svih nacionalnosti. Glasali su Albanci za partiju Besa, koja je osvojila pet, i koaliciju Alijansa za Albance, koja ima tri poslanika. Obe partije prvi put učestvuju na izborima. Kaznili su glasači i Demokratsku partiju Albanaca Menduha Taćija, koja je dugo na političkoj sceni, a sada je spala na samo dva poslanika.

Albanci su u parlamentu zastupljeni sa četiri partije i ukupno 20 poslanika. Polovinu od toga ima opozicija. Partija DUI, koji je osam godina koalicioni partner Gruevskog, izgubila je na ovim izborima čak devet poslaničkih mesta. Nezadovoljni Albanci kaznili su Ahmetija, ali i njegovog partnera Gruevskog. Veliki broj Albanaca glasao je za opozicioni SDSM. Ova opoziciona partija imala je na listama dva kandidata albanske nacionalnosti, ali to je samo jedan od razloga.

Činjenica da su Albanci, uglavnom u urbanim sredinama, masovnije glasali za opozicioni SDSM tumači se kao ohrabrujuća i važna naznaka da počinje da se prevazilazi isključivo etnička pripadnost partijama. To je princip koji je sada dominantan i, prema ocenama nekih analitičara, bitnije će se promeniti već na sledećim izborima. Albanci su glasali za opoziciju, a protiv Gruevskog, zbog toga što je u izbornoj kampanji neodmereno zaoštravao međunacionalne odnose. Optužujući socijaldemokrate da se zalažu za dvojezičnost, kantonizaciju i federalizaciju Makedonije, Gruevski, koji je nekontrolisano podsticao albanofobiju, dobio je i pravi odgovor Albanaca.

Zlokobna kampanja

Predviđanja da će izborna kampanja biti prljava i nemilosrdna ne samo da su se obistinila, već su opasno prevaziđena. Nisu bili nimalo nežni napadi opozicionih partija, ali je kampanja koju su vodili VMRO-DPMNE i Gruevski bila i zlokobna. Vrhunac je bila posredna, ali jasna pretnja fizičkom likvidacijom, kojom je Gruevski zapretio Zaevu. Reakcije javnosti bile su žestoke, a objašnjenja Gruevskog da je pogrešno shvaćen malo su koga razuverila.

Kampanja partije Gruevskog vrvela je od govora mržnje i zastrašivanja građana zbog opasnosti od albanizacije, kantonizacije i federalizacije Makedonije, za koje se, navodno, zalaže Zaev. Otišlo se čak dotle da je lider opozicije optužen da ga finansira albanska dijaspora, koja se zalaže za "veliku Albaniju" i podelu Makedonije. Jedan od glavnih razloga za zastrašivanje građana u kampanji bio je i panični strah Gruevskog i njegovih saradnika zbog odlaska s vlasti. To bi širom otvorilo vrata za pokretanje njihove odgovornosti za samovolju i totalitarni režim, kojim su neoprostivo i nepopravljivo civilizacijski unazadili Makedoniju.

Neodmerena kampanja Gruevskog imala je još jednu, za njega važnu dimenziju. Trebalo je skrenuti pažnju javnosti sa sumnji za pljačku, korupciju i kriminal u koji je umešan vrh njegove partije, o čemu jasno svedoči afera prisluškivanja. Navode iz megaskandala s prisluškivanjem ispituje Specijalno tužilaštvo, a u istrazi koju vodi osumnjičeni su i visoki funkcioneri VMRO-DPMNE-a. U okviru izborne kampanje ova partija najavila je ukidanje Specijalnog tužilaštva, kao "jedan od uslova za prevazilaženje krize".

Jasne poruke

Rekordan odziv građana i masovno glasanje protiv Gruevskog i Ahmetija te protiv njihovih partija jasno pokazuje šta građani Makedonije misle o načinu na koji su vladali i državu doveli u krizu. Građani su masovno glasali protiv totalitarnog režima, koji je uspostavio Gruevski uz svesrdnu pomoć i podršku Ahmetija. Nisu, zamalo, uspeli da sruše ovaj režim, ali su uputili jasnu poruku.

Gruevski, Ahmeti i njihove partije, koje su zajedno osam godina na vlasti, odgovorne su za najtežu krizu u Makedoniji od njenog osamostaljenja. Većina građana smatra da partije koje su izazvale krizu ne mogu da je reše, pogotovo što u njihovim redovima ima onih koji su osumnjičeni za kriminal. Partije Gruevskog i Ahmetija jedva su se provukle na ovim izborima i s minimalnom većinom, 61 od 120 poslanika, mogu da formiraju vladu. Kako će vladati nije teško pretpostaviti.

Lider VMRO-DPMNE-a Gruevski, koji pretenduje na premijersku funkciju, u prvoj izjavi posle saopštavanja izbornih rezultata pokazao je da ne shvata jasne poruke izbora. Obratio se građanima kao da je apsolutni pobednik na izborima i neprikosnoveni vladar i ponovo optužio opoziciju da je jedini krivac za krizu u Makedoniji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.