Oglasi

Rusija: 'Špijunska afera' u jeku pritiska na medije

Ruski novinari brane Ivana Safronova, uhapšenog u čudnim okolnostima.
Ivan Safronov je dugogodišnji novinar najpoznatijih ruskih listova 'Komersant' i 'Vedomosti'Reuters

Ruski novinari pokrenuli su val podrške Ivanu Safronovu, koji je uhapšen u Moskvi u utorak, pod optužbom za državnu izdaju. Safronov, dugogodišnji novinar najpoznatijih ruskih listova Komersant i Vedomosti, u poslednjih dva meseca radio je kao savetnik za medije šefa Ruske agencije za kosmička istraživanja (Roskosmos) Dmitrija Rogozina.

Federalna služba bezbednosti (FSB) navela je da je Safronov predavao tajne informacije o vojno-tehničkoj saradnji, odbrani i bezbednosti Rusije jednoj od specijalnih službi zemalja NATO-a. Kasnije se  ispostavilo se da se radi o Češkoj.

"Tajne informacije" su navodno prenesene u 2017. godini, a njihovo konačno odredište su, kako se tvrdi, Sjedinjene Američke Države. Safronov se bavi pitanjima vojno-tehničke saradnje i prodaje oružja. Stoga neki moskovski novinari smatraju da je njegovo hapšenje povezano sa člankom u Komersantu iz 2019. godine o isporukama borbenih aviona Su-35 Egiptu. Ovaj tekst, zasnovan na informacijama "izvora u vojno-industrijskom kompleksu", nakon objavljivanja bio je uklonjen sa sajta, a glavni urednik odbio je da komentariše nestanak članka.

Advokat nije upoznat s dokazima

Ruski mediji saznali su za prisluškivanje telefonskih razgovora i čitanje prepiske Safronova od FSB-a. Ali, pošto je slučaj zatvoren za javnost, samo sudija je upoznat sa rezultatom tog prisluškivanja. Safronovu je iza zatvorenih vrata određen dvomesečni pritvor, a rizikuje da dobije 20 godina zatvora.

Prema rečima adokata Ivana Pavlova, istraga smatra da su Safronova navodno 2012. godine regrutovale češke specijalne službe, a 2017. godine je, po njihovom uputstvu, prikupljao i putem Interneta prenosio određene tajne podatke o vojno-tehničkoj saradnji sa jednom od država Bliskog Istoka.

Odbrana tvrdi da nije videla dokaze o prenosu tajnih podataka, niti zaključak veštaka da ove informacije predstavljaju državnu tajnu. Dakle, odbrana i sud nisu upoznati sa bilo kakvim dokumentima o kriminalnim aktivnostima Safronova, smatra advokat.

Hapšenje u čudnom kontekstu

Roskosmos je naveo da hapšenje Safronova nema nikakve veze s poslom koji je obavljao u kosmičkoj agenciji. Prema rečima Rogozina, Safronov nije imao pristup tajnim podacima. U isto vreme portparol Kremlja Dmitrij Peskov tvrdi da slučaj nije povezan sa novinarskim aktivnostima. Međutim, Safronov svoje hapšenje povezuje isključivo sa radom za medije.

Posmatrači obraćaju pažnju da se hapšenje Safronova dogodilo 13 godina nakon što je njegov otac, Ivan Safronov stariji, bivši vojnik i dugogodišnji novinar Komersanta, poginuo pod nejasnim okolnostima. Kao i sin, i otac se bavio vojno-tehničkim pitanjima, a neke kolege smatraju da je njegova smrt bila nasilna. Pao je sa petog sprata u danima kada je radio na temi mogućih isporuka oružja u Siriju i Iran.

Hapšenje Ivana Safronova dogodilo usred krize u rusko-češkim odnosimaEPA

Interesantno je (čim se pominje Češka) da se hapšenje Safronova mlađeg dogodilo usred krize u rusko-češkim odnosima, koja je nastala zbog demontiranja spomenika sovjetskom maršalu Ivanu Stepanoviču Konjevu u Pragu, a potom je eskalirala u optužbe protiv ruskih specijalnih službi zbog navodnog pokušaja trovanja dvojice čeških građana.

Na meti je, kako je tvrdio češki Respekt, bio šef gradske uprave, koji je organizovao rušenje značajnog za Moskvu spomenika, te gradonačelnik Praga, koji je ranije dozvolio preimenovanje trga na kojem se nalazi ruska ambasada u trg Borisa Nemcova. (Nemcov je ruski lineralni političar, koji je ubijen u centru Moskve pre pet godina.) Nakon svega, usledilo je proterivanje diplomata sa obe strane, a kriza i dalje traje.

Protest i podrška novinara

Vest o hapšenju Safronova je naišla na veliki odjek u ruskim novinarskim krugovima. Ovaj slučaj je među glavnim temama u medijima na društvenim mrežama. Tridesetak novinara je protestovalo u utorak ispred zgrade FSB-a, a skoro svi su bili zadražani od policije, i to uz naređenje da se poštuje socijalna distanca. Poznate medijske kuće objavile su izjave podrške Safronovu, pozivajući na njegovo puštanje i transparentnu istragu.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Kako navodi ruska medijska korporacija RBC, bezbednosne strukture su više puta tražili od Safronova da otkrije svoje izvore, što je taj odbio. "Optužba protiv Ivana je poruka javnosti i svim medijima da je bolje ne pisati ništa o nosiocima različitih tajni (državnih ili poslovnih), među kojima su visoki funkcioneri, predstavnici državnih kompanija te privrednici. Proglašava sе sve više tajni, dok kriteriji za klasifikovanje podataka kao tajnih nisu jasni", smatra ova medijska kuća.

Slučaj Ivana Safronova, smatraju mnogi moskovski novinari, stoji u istom redu s hapšenjem Ivana Golunova, kome je policija prošle godine podmetnula drogu, te suđenjem Svetlani Prokopjevoj, koja je bila optužena zbog "opravdavanja terorizma" u komentaru o samoubilačkom napadu. Istraživački novinar Golunov bio je pušten na slobodu uoći najavljenog masovnog protesta u Moskvi, a protiv policajaca koji su bili uključeni u lažiranje slučaja vodi se postupak. Prokopjevu je sud nedavno proglasio krivom i naložio da plati kaznu od 500.000 rubalja (oko 6.200 evra), što je javnost kritikovala kao napad na slobodu govora.

Sve više 'špijunskih slučajeva'

Najnoviji slučaj Ivana Safronova privukao je veliku pažnju, pored ostalog, i zbog toga što ovo je prva u gotovo dve decenije optužba novinara za državnu izdaju. U 2001. godini novinar Grigorij Pasjko dobio je četiri godine zatvora za špijunažu, međutim, kako navode stručnjaci, u sadašnim ruskim okolnostima teško čak i zamisliti takvu "blagu" kaznu.

Aktivisti za ljudska prava strahuju kako bi novi val "špijunomanije" mogao dovesti do masovnog hapšenja novinara, kao što se to dogodilo u zadnjih nekoliko godina u naučnim krugovima.

U Rusiji je u poslednjih deset godina broj sudskih predmeta povezanih sa "obaveštajnim aktivnostima" porasto šest puta. Najčešće su u ovom kontekstu kazne zbog odavanja državne tajne. Godine 2009. bilo je šest takvih presuda, a deset godina kasnije već 46. Raste i broj slučajeva povezanih sa špijunažom i državnom izdajom, a pogotovo nakon aneksije Krima 2014. godine, kažu stručnjaci.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.