Oglasi

Politički marketing - odvajanje žita od kukolja

Vodeće stranke u Srbiji novcem građana pokušavaju ubijediti te iste građane da glasaju za njih reklamama koje su česte koliko i one za najprodavanije sokove.
Dolazi do čuvenog rata plakatima, tako da se prosječnom građaninu lice nekog političara 'ukaže' svakih par minutaArhiva

Piše: Goran Stanković

U srpskoj javnosti se spominju vanredni parlamentarni izbori. Prilikom svake predizborne kampanje građani su u prilici da upoznaju skoro sve najmodernije metode marketinških agencija, koje u tim mesecima angažuju političke partije.

U svetskoj privredi je odavno prošlo vreme kada je za uspešnu prodaju bilo dovoljno napraviti dobar proizvod i objasniti eventualnom kupcu kakav je kvalitet proizvoda. Slično je i u politici.

Mislim da je u međuvremenu sama reklama postala takođe proizvod za sebe, koji treba da bude savršeno skrojen i da kupcu pruži iluziju kakvu je baš on želeo.

U svim predizbornim kampanjama koje su krajnje profesionalno pripremljene, vodeće političke partije će novcem iz budžeta, tj. novcem građana pokušati da ubede te iste građane da glasaju za njih.

Ovo je u skladu sa zakonom i savremenim dostugnućima u oblasti advertajzinga. Da li je to i moralno, to se sami moramo zapitati.

Ova grana ekonomije u razvijenim zemljama je otišla toliko daleko, da se npr. u američkoj privredi potroši skoro trećina svetskog novca predviđenog za marketing, a sama Amerika čini pet odsto svetske populacije po broju stanovnika.

Bjesomučno ponavljanje

Nije ni čudo što smo neke domaće izraze iz oblasti reklamiranja zamenili upravo onim iz engleskog  jezika.

Kada presaberemo uticaje koje iz svojih interesa šire vlasnici medija prilikom predizbornih kampanja i kada tome dodamo budžetska sredsva koja treba da im u tome potpomognu, javnosti  samo preostaje da se po slobodnom izboru opredeli za Koka-Kolu ili Pepsi.

Fenomen reklame je kroz istoriju imao razne faze koje nam sada izgledaju neverovatno i komično, a siguran sam da i sada konzumiramo neke, koje će za par godina slično izgledati.

Primera radi, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka reklame za cigarete su čitali doktori medicine tvrdeći da određena marka cigareta dobro utiče na zdravlje zuba i popravlja raspoloženje.

Koka Kola je reklamirana kao medicinski eliksir i „hrana sreće“.

Reklamiranje kroz filmove je uvek bilo prisutno. Nekada je to bila zapaljena cigareta, dok je danas čaša vina i otvaranje piva nezaobilazni kadar savremenih filmova.

Marketing je vremenom dobijao na efikasnosti. Naime, dok je ranije za reklamu bila presudna inventivnost, zanimljivost i dizajn, sada se sve više insistira na besomučnom ponavljanju. Mislim da je potpuno  ista situacija i u političkom marketingu.

Oko količine reklama vodila se polemika i u Americi za koju se može reći da je kolevka modernog marketinga, uopšte.

Pre skoro šezdeset godina u SAD-u,Vilijam Benton, američki kongresmen koji je i sam bio iz oblasti marketinga, je predlagao da treba ograničiti količinu reklama, kao izraz nekog  moralnog čina.

Međutim, vodeći mediji poput Njujork Tajmsa, CBC-a i  NBC-a su to ocenili kao nedemokratski čin i tako nastavili da zarađuju na agresivnim kampanjama.

Rat plakatima

Građani Srbije odavno negoduju na količinu reklama u medijima koji poseduju nacionalnu frekvenciju.

U periodima kada se zahuktavaju predizborne kampanje, pored proizvoda široke potrošnje na nacionalnim televizijama se pojavljuju vodeći političari najvećih stranaka, i to onoliko često koliko i najprodavaniji gazirani sokovi.

Zatim dolazi do čuvenog rata plakatima, tako da se prosečnom građaninu lice nekog političara  „ukaže“ na svakih par minuta.

Kada se neka parola ili slika toliko često i svuda prikazuje, ona vremenom postaje svojevrsni čistač svega onog što nije obuhvaćeno ovim reklamama.

Mora se priznati da reklame imaju veliku moć, i da mogu da formiraju ponašanje, stil i ukus čak i kod najsamosvesnijih ljudi.

Koliko bi se prodavala Koka Kola da godišnje na oglašavanje ne potroši skoro 2,5 milijardi dolara, veliko je pitanje.

Kada je reč o političkoj borbi i marketingu situacija je slična, međutim ovde bi trebalo da budu prisutni i neki vantržišni mehanizmi. Bilo bi korisno kada bi sve partije mogle da imaju ravnopravan i nekomercijalni pristup nacionalnim medijima.

Međutim, za sada ne postoje takvi zakoni koji to regulišu, pa ćemo sami morati da u našim glavama  odvajamo žito od kukolja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.