Oglasi

Lažne vijesti gore od virusa

Društvene mreže u okeanu lažnih vijesti - koliki utjecaj imaju na građane i ko je odgovoran da ih spriječi?
Kada je Donald Trump došao na funkciju Predsjednika SAD 2016. godine, sve više je počeo da se koristi termin iz njegove kampanje - '#FakeNews'Reuters

"Umro Ratko Mladić!", "Na Balkanu će 100.000 ljudi umreti od novog virusa" samo su neke od vesti koje su masovno deljene ovih dana na društvenim mrežama. Uz jednu malu sitnicu - u pitanju su lažne vesti!

Italijanski novinar koji je na Twitteru lansirao lažnu vest o smrti Mladića kaže da "se ovime bavi kako bi upozorio na lakoću zavaravanja javnosti u eri društvenih mreža". Inače, isti novinar je 'poznat' po izmišljenim intervjuima i drugim lažnim vestima.

Kada je Donald Tramp došao na funkciju Predsednika SAD 2016. godine, sve više je počeo da se koristi termin iz njegove kampanje - "#FakeNews". Lažne vesti su dobile vetar u leđa širom sveta pre svega zahvaljujući društvenim mrežama i dostupnosti interneta. Nije trebalo dugo vremena da i 'klasični' mediji, a naročito tabloidi i razni internet portali prepoznaju finansijsku i političku korist od objavljivanja lažnih vesti.

Svjetsko, a naše

Predsednik 'Color Press Grupe' Robert Čoban kaže da lažne vesti i deziformacije u medijima nisu ništa novo:

"Fake News fenomen postojao je i ranije ali se nije tako zvao i nije mu pridavano toliko značaja čemu su, naravno doprinele društvene mreže. Već pomalo posustali Twitter 2016. vraća u igru na velika vrata Donald Tramp i fake news postaje tema broj jedan od tada do danas. Dan uoči referenduma o Brexitu londonski The Sun objavio je navodnu izjavu Kraljice Elizabete koja je goste za večerom pitala da joj navedu bar jednu korist od Evropske unije. Kasnije se pokazalo da ta vest nije bila tačna, ali Brexit je izglasan i sve ostalo je postalo manje važno. Takvih primera je na stotine - od banalnih - poput dirljivih fotografija "starca koji spasava mače iz požara u Grčkoj", koje su deljene na svim društvenim mrežama - a kasnije se ispostavili do je reč o Turčinu koji spasava mače iz zemljotresa godinu dana ranije, do ovih sa ozbiljnim posledicama za kakvima je posezao Rodžer Ajls na FOX-u.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Koliko je digitalno doba pomoglo da se lažne vesti brzo šire, toliko je omogućilo i da budu još brže proverene i demantovane. Dakle, ponovo je sve - kao i pre 100 godina - na ljudima i njihovoj potrebi da nekog obmanu ili da u nešto poveruju."

I Dejan Ristanović, urednik IT magazina PC Press smatra da lažne vesti nisu novost na Internetu:

"Internet je svakako omogućio širenje lažnih vesti, ali je omogućio i lakšu proveru tačnosti informacija. Lažne vesti svakako nisu nastale u doba Interneta, ali je ranije bilo gotovo nemoguće proveriti nešto što stiže iz izvora koji poštujete. Mogli ste samo objavljivati nešto o čemu imate neposredno saznanje i biti sigurni da je to tačno, za ostalo ste mogli samo da verujete izvoru ili da mu ne verujete."

"Što se čitalaca tiče, oni su često veoma skloni da veruju u nešto što im se sviđa, a da kao lažnu vest odbacuju nešto što im se ne sviđa da čuju. Dakle ne proveravaju vest, već je prihvataju ili odbacuju u zavisnosti od svojih stavova" navodi Ristanović.

Izborni procesi u regionu ugroženi?

Budući da praktično sve države na Balkanu ove godine očekuju neki od izbora, postavlja se pitanje da li društvene mreže i (lažne) vesti na njima mogu uticati na birače i njihovu informisanost, kao i na odluku da na izbore izađu.

Jelena Žarić Kovačević, poslanica SNS u Skupštini Srbije smatra da mogu:

"Naravno da lažne vesti imaju uticaj na informisanost građana, jer i lažna vest je vest, a mnogi možda i ne znaju da je plasirana neistina. Ako uzmemo kao primer populaciju u ruralnim sredinama ili naše starije sugrađane, često možemo da čujemo 'Istina je, eto, bilo je na televiziji ili u novinama'. Sa druge strane, mlađa populacija sada već ima svakodnevni pristup internetu i mogu da provere informacije koje se plasiraju. " navodi Žarić Kovačević.

I izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku i politički analitičar Mišel Zubenica smatra da birači moraju da se dobro informišu pre izlaska na birališta :

"Nažalost, lažne vesti imaju veliki uticaj na građane, jer su mediji zbog tiraža spremni da pišu senzacionalističke a vrlo često i netačne vesti što dovodi do toga da često građani imaju iskrivljenu sliku o činjenicima i dešavanjima u društvu"

Da nisu samo građani u dilemi o tačnosti vesti i informacija, već i zaposleni u medijima, slažu se mnogi novinari i urednici. Često se citiraju "izvori" i "saradnici upućeni u dešavanja", pa je čak i novinarima vrlo teško da provere istinost neke vesti.

Novinarka Jelena Stojković kaže da polu-informacije i lažne priče nisu ništa novo u novinarskom radu:

"Nisu lažne vesti produkt savremenog digitalnog novinarstva, bilo ih i je ranije, ali se nisu širile ovim tempom. Objavljivanjem lažnih vesti mediji koji to rade gube kredibilitet kod čitalaca, gledalaca ili slušalaca. Meni su iritantne pojave prenošenja izvora tih vesti - kao da je prosečnom konzumentu informacije bitno ko je izvor i odakle je krenulo. "

Sa ovime se slaže i novinarka Slađana Tasić:

"Često zbog malo ljudi u redakcijama i pritisaka ko će prvi objaviti vest i dobiti najviše klikova na portalima dolazi do objavljivanje polutačnih i netačnih informacija."

"Ovakve vesti dosta štete profesiji i utiču na poverenje koje neki medij ima kod ljudi. Lažne vesti nastaju najčešće namerno, da izazovu neki efekat ili skrenu pažnju, zatim iz nedovoljnog znanja, tj. neznanja, kao i u brzini. Mene lično ovakve vesti izluđuju, te često kažem da ko je pustio takvu vest - trebalo bi da razbije tastaturu i miša i da se time ne bavi više. Protiv ovakvih pojava trebalo bi se boriti pre svega informisanošću, biti maksimalno informisan i poštovati osnovna pravila profesije " dodaje Tasić.

Novinarka i voditeljka Aleksandra Ivanović smatra da je deo odgovornosti i na ljudima u medijima:

"Lažne vesti pre svega utiču na građane širom sveta, ali i kod nas. Novinari su ti koji moraju da proveravaju informacije pre nego što ih plasiraju, mada je to ponekad teško jer ih plasiraju neki centri moći, a i u eri društvenih mreža to je kao sakupljanje prosutog perja. Zato svi koji žele da su dobro informisani moraju i sami mnogo da čitaju , proveravaju informacije iz više izvora " kaže Ivanović.

Tehnologijom protiv laži

Koliko je problem lažnih vesti na internetu i društvenim mrežama otišao daleko, govori i podatak da je CEO Facebooka Mark Zuckerberg nekoliko puta bio pred komisijom Kongresa SAD povodom istraga o privatnosti podataka korisnika, kao i povodom širenja lažnih vesti vezanih za predsedničke izbore 2016. godine. Budući da i Sjedinjene Države (a ne samo Balkan) ove godine očekuju veoma bitni izbori, nema sumnje da će lažnih vesti biti sve više i više, uprkos raznim naporima IT kompanija da njihovo širenje spreče.

A najnoviji primer širenja lažnih vesti na internetu vezan je za epidemiju koronavirusa u Kini. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ovu epidemiju nazvala "infodemijom" - internetom su se odmah proširile netačne informacije o broju obolelih i umrlih, kao i o potencijalnim lekovima za koronavirus, od kojih, naravno, nijedan nije efikasan.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.