Oglasi

Koridori Srbije: Obećanja nikad neće nestati

Ukoliko se vlast bude držala rokova, Srbija naredne godine istovremeno počinje gradnju 280 kilometara autoputeva i brzih cesta, što je krupan zalogaj i za zemlje s jačim privredama.
Do kraja 2018. trebalo bi da bude završeno stotinak kilometara autoputa od Obrenovca kod Beograda do Preljine kod Čačka. Wikipedia

Do kraja godine, ako je verovati najavama iz Vlade Srbije, ali i Predsedništva, građani Srbije konačno bi mogli da se voze auto-putem od severa do juga zemlje (od Horgoša na granici sa Mađarskom do Preševa ka Makedoniji), ali i do krajnjeg istoka (do Dimitrovgrada i granice sa Bugarskom).

Ipak, teško je sa sigurnošću tvrditi da će tako i biti, jer je gotovo identična rečenica izgovorena i prošle godine, ali i mnogo puta pre. O kolikom je kašnjenju reč, možda najbolje govori činjenica da je još 2001. godine tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić najavljivao da će auto-put do granice s Makedonijom biti gotov do Olimpijade u Grčkoj 2004. godine. Njegovi naslednici postavljali su nove rokove i sve do jednog ih prekoračili.

Kada je reč o zapadnom delu zemlje, saobračajnu kičmu bi trebalo da čini takozvani Koridor 11 od Beograda do Boljara na granici sa Crnom Gorom, o kojem se priča još od 2004. godine, a gradnja prve deonice od 12,5 kilometara od Uba do Lajkovca je počela tek 2010. godine. Ova deonica je prva i završena pre tri i po godine, ali još nije puštena u saobraćaj, a u međuvremenu su uočena oštećenja na asfaltu, pa će biti potrebni i dodatni radovi.

Ipak, do kraja godine, na ovom koridoru trebalo bi da bude završeno stotinak kilometara od Obrenovca kod Beograda do Preljine kod Čačka.

U 2019. kreće gradnja od Preljine do Požege

Već za narednu godinu iz ministarstva saobraćaja i građevine Srbije najavljuju nastavak radova na  koridoru 11 i to od Preljine do Požege (30,9 kilometara), ali i početak radova na novim projektima poput Moravskog koridora, odnosno autoputa koji bi povezao koridore 10 i 11, od Preljine preko Kraljeva i Kruševca do Pojata, kao i autoputa od Niša ka Prištini, koji bi Srbiju trebalo da poveže sa albanskim lukama.

Za izgradnju deonice od Preljine do Požege sklopljen je komercijalni sporazum sa dve kineske kompanije, a ovaj deo autoputa koštaće 450 miliona evra, kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije. Dodaju i da ugovor omogućava da domaće kompanije u značajnom procentu učestvuju u realizaciji projekata kao podizvođači. Ipak, nije najjasnije koji je to procenat budući da je u ugovorima iz 2013. i 2016. stajao uslov da roba, tehnologije i usluge koje se nabavljaju iz kreditnih sredstava budu kupljene pretežno od Kine.

Iz Ministarstva najavljuju i da će paralelno za ovom deonicom raditi prојеktnо-tеhnička dоkumеntаciјa zа prеоstаlih 107 kilоmеtаrа auto-puta do granice sa Crnom Gorom. „Deonica оd Pоžеgе dо Bоlјаrа je nајduža i nајskuplјa dеоnica čiја izgrаdnjа ćе kоštаti najmanje 1,5 miliјаrdi еvrа. Za ovu deonicu će se razmatrati različiti modeli finansiranja, uključujući i javno-privatno partnerstvo“, navode u Ministarstvu, ne upuštajući se u prognoze kada bi mola da počne njena gradnja.

Za ovu poslednju, ujedno i najskuplju deonicu auto-puta ka Crnoj Gori postavlja se i pitanje isplativosti, budući da je trenutna frekvencija saobraćaja na toj deonici vrlo niska, a cena gradnje visoka, jer se radi o pretežno planinskom terenu. Primera radi, prosečan dnevni promet u prošloj godini na deonici Požega- Sjenica, bio je svega 1.981 vozilo, pokazuju podaci Puteva Srbije.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije nije siguran u isplativost te deonice. „Tim pre što će u slučaju završetka auto-puta od Niša preko Prištine do Albanije, albanske luke koje su dosta jeftinije od barske, privući više teretnog saobraćaja, tako da ostaje samo putnički saobraćaj“, kaže Rodić.

Ideju o gradnji autoputa Niš-Priština-Drač izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na samitu o Zapadnom Balkanu

Tanjug

I docent na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Draženko Glavić kaže da deonica od Požege do crnogorske granice nije isplativa sama po sebi, ali da se, ako se posmatra putni pravac u celosti od Beograda do Boljara, njena ekonomska neopravdanost gubi, jer na tom koridoru, kako kaže, ima i nekih deonica na kojima je dnevni promet od 15.000 do 20.000 vozila. Njegova zamerka je, međutim, što se prvo nisu gradile te najprofitabilnije deonice.

Auto-put Niš – Priština - Drač

Još jedan auto-put oko kojeg se vode polemike je onaj od Niša preko Prištine do Drača (pri čemu je deonica u Srbiji duga oko 80 kilometara). Deo opozicije u Srbiji naziva ga „auto-putem Velike Albanije“ i tvrdi da Srbija od njega neće imati koristi, da je reč o „političkom projektu“, koji je štetan po interese Srbije , te da novac treba usmeriti na važnije saobraćajnice.

Da je reč o političkom projektu, čija je isplativost upitna, veruje i Draženko Glavić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

„Na graničnom prelazu Merdare dnevno pređe 800 do 1000 vozila, dok se saobraćaj kod Niša pojačava na do 5.000 vozila na dan, uglavnom lokalnog saobraćaja, koji po pravilu ne koristi autoputeve. To su teški terenski uslovi. Sa stručnog aspekta, kad bi raspisali koncesiju, ne bi se prijavio niko, jer sa 1.000 vozila ne može da se povrati ni sedam odsto investicije. Tu gradnja po kilometru košta više od 10 miliona evra“, objašnjava Glavić.

Prema podacima Puteva Srbije, dostavljenim Al jazeeri prosečan dnevni promet vozila na potezu Merošina – Merdare prošle godine je bio 3.528, pri čemu na delu od Merošine do Prokuplja dostiže 5.235, ali ipak upola manje od minimuma koji Glavić pominje kao granicu rentabilnosti.

S druge strane, iz resornog ministarstva za Al jazeeru navode da je ovaj auto-put deo osnovne transportne mreže EU, što znači da ima isti rang na mapama EU kao i Koridor 10 koji Srbija završava ove godine. „Ova dva auto-puta povezaće se kod Niša i omogućiće izlazak Srbije na albanske luke na jadranskom moru, bolje povezivanje sa severom Kosova, kao i oko 500.000 ljudi u Topličkom, Nišavskom i Pirotskom okrugu“, objašnjavaju u Ministarstvu i dodaju da bi radovi na izgradnji prvih 40 kilometara od Niša do Pločnika trebalo da počnu naredne godine.

Iako je ideju o gradnji ovog puta pre četiri godine izneo sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na samitu o Zapadnom Balkanu u Berlinu, Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije tvrdi da je auto-put od Niša ka Albaniji stara ideja, još iz šedesetih godina prošlog veka. “To je zamišljeno kao ruta Atlantskog pakta, koja treba da spoji Valonu i Drač u Albaniji preko Prištine, Merdara, Niša, pa dalje do Beograda i odatle preko Pančeva i Vršca ka Rumuniji, objašnjava Rodić, podsećajući da je u to vreme Jugoslavija sklopila savez sa Grčkom i Turskom, kao članicama NATO pakta i imala jaku vojnu saradnju sa zapadnim zemljama.

„Taj put će da se realizuje. I taj deo će biti jako frekventan, samim tim i vrlo profitabilan. Možda ne odmah, ali u narednom periodu sigurno“, smatra Rodić.

Sa pojedine deonice koje su u planu, upitna je isplativost, zbog nedovoljnog broja vozila

Tanjug

Da je ovaj pravac ekonomski opravdan, smatraju i u Ministarstvu saobraćaja i građevine, napominjući da je za taj projekat postignut finalni dogovor sa Evropskom investicionom bankom (EIB) u vezi sa njegovim finansiranjem (deo bespovratna sredstva, deo krediti). “Poznato je da EIB pri izboru projеkata radi dеtaljnе analizе i vеoma vodi računa o njihovoj еkonomskoj opravdanosti”, navode u Ministarstvu i dodaju da deo bespovratnih srestava očekuju i iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Moravski koridor

Ideja o gradnji Moravskog koridora lansirana je još pre deset godina, kada je u kampanji za parlamentarne izbore, koalicija predvođena tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem, kao jedno od predizbornih obećanja istakla i gradnju auto-puta od Preljine do Pojata, koji bi spajanjem koridora 10 i 11 napravio takozvani Šumadijski prsten. Sredstva za gradnju ovog, ali i još nekih putnih pravaca trebalo je da budu obezbeđena prodajom Telekoma Srbije, ali kako do toga nije došlo, onda je čitava priča odložena.

Autoput Beograd - Sarajevo bit će u obliku prstena, ali se još ne zna način finansiranja

Al jazeera

Sa promenom vlasti, ideja je ponovo aktuelizovana, pa je tako predsednik Vučić prošlog meseca rekao da očekuje da ugovor za izgradnju Moravskog koridora bude potpisan do kraja godine, a da radovi počnu već 2019. godine. Vučić je rekao da postoje dve mogućnosti – dogovor sa nekom kompanijom iz zemalja sa kojima Srbija ima međudržavni ugovor ili raspisivanje tendera.

Od Beograda do Sarajeva ili dva autoputa ili ništa

Ideja o gradnji auto-puta Beograd – Sarajevo je stara, ali je obnovljena inicijativom nastalom pre nekoliko godina u trouglu predsednik Turske Recep Tayyip Erdogan, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tokom poslednje tri godine kad god su se bar dva od tri člana ove trojke sastala, i auto-put je bio tema razgovora.

Turska je ponudila pomoć u gradnji ovog auto-puta, ali javnost do danas nije saznala pod kojim uslovima, odnosno je li reč o kreditu, koncesiji ili će deo biti bespovratna pomoć. Sporna je od početka bila i trasa, naročito kroz BiH, dok je zvanični Beograd prvo saopštio da mu je svejedno da li će se dve države spajati auto-putem preko Višegrada ili preko Bijeljine, da bi na kraju bilo odlučeno da se grade obe trase,odnosno kružni auto-put.

Tako će Srbija graditi jedan krak od Požege preko Užica do Kotromana, u dužini od 60 kilometara. “Za tu deonicu urađen je generalni projekat, a procenjena vrednost radova izosi oko 830 miliona evra. Drugi krak bi trebalo da ide do Bijeljine u Republici Srpskoj, a vrednost ove deonice zavisiće od trase koja bude predviđena idejnim projektom, čija izrada predstoji”, navode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Docent na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Draženko Glavić smatra da građani ove dve države još dugo neće putovati auto-putem na ovoj relaciji.

Prema njegovim rečima, mogu proći godine samo dok se izradi sva potrebna dokumentacija, obezbede finansije i odabere izvođač da bi gradnja uopšte počela. S druge strane, iz resornog ministarstva pre tri meseca je najavljeno da bi gradnja mogla da počne već sledeće godine, bar u Srbiji. Ipak, pitanje je da li će i koliko teška ekonomska situacija u Turskoj, koja se od početka pominje kao ključni faktor u ovoj priči, uticati na realizaciju ovog projekta.

Glavić smatra i da je upitna isplativost ovog autoputa, te da bi trebalo razmisliti o koncesiji za ovu trasu, a odziv potencijalnih koncesionara ujedno bi bio i pokazatelj ekonomske opravdanosti gradnje. Primera radi na potezu od Užica do Kotromana prosečan dnevni promet saobraćaja je 4.634 vozila, a slično je i na deonici od Kuzmina do Rače (4.092).

 

Ipak, u Ministarstvu saobraćaja su oprezniji kada je reč o mogućem početku gradnje. Kažu da se za ovaj koridor sada radi studija opravdanosti, ali i određene izmene projektne dokumentacije.

Potrebu gradnje ovog auto-puta niko ne osporava. Naprotiv, mnogi mu daju prednost u odnosu na onaj od Niša ka Prištini. Ovaj pravac, dužine 110 kilometara, prоlаzićе krоz pоdručје u kојеm živi blizu 500.000 lјudi i pоsluје 21.000 mаlih i srеdnjih prеduzеćа, navode u Ministarstvu saobraćaja i povezače , pоvеzuјući svе vеćе grаdоvе i оpštinе u cеntrаlnој Srbiјi,a pre svega, Krušеvаc, Krаlјеvо i Čаčаk.

Draženko Glavić smatra da bi analiza troškova i dobiti pokazala da je ovo isplativ projekat, imajući u vidu da je reč o prometnoj trasi, a da gradnja ne bi trebalo da bude previše skupa, jer je uglavnom reč o ravničarskim predelima u dolini Zapadne Morave. Prema podacima Puteva Srbije za 2017. godinu prosečno ovom deonicom svakog dana prođe 7.793 vozila.

Taj broj bi mogao biti i veći, jer bi auto-put, smatra Goran Rodić, mogao da doprinese razvoju turističkih potencijala tog dela Srbije. Rodić naglašava da je ovaj put važan i zbog rešavanja problema u slivu Morave. Naime, plan je da se reše problemi sa poplavama, ali i potencijalni problem nestašice vode, koji bi, smatra Rodić, mogao da se pojavi za 10 do 15 godina. Zato je, kaže, predviđeno da se radi i nekoliko kaskadnih jezera u tom području.

Fruškogorski i ostali koridori

U planu su još dva auto-puta – jedan od Pančeva ka Temišvaru preko Vršca i drugi koji bi spojio Beograd i Sarajevo, ali se njiohova realizacija za sada ne čini blizu. Ovaj ka Rumuniji je tek u fazi dogovaranja sa Bukureštom oko izrade projektne dokumentacije, pa se gotovo i ne pominje, dok se o ovom prema Sarajevu priča mnogo više i češće, ali bez konkretnih rezultata, mada je i njegova gradnja najavljena za sledeću godinu.

Novi investicioni ciklus koji najavljuju iz ministarstva saobraćaja predviđa i gradnju Fruškogorskog koridora – 45 kilometara duge brze saobraćajnice (po dve trake u oba smera) od Novog Sada do Rume, čija bi gradnja, prema najavama resorne ministarke Zorane Mihajlović iz novembra 2017., trebalo da počne već ove godine, ali za sada nema novijih najava da će se to zaista i desiti.

Na ovaj koridor nadovezala bi se još jedna brza saobraćajnica od Rume preko Šapca do Loznice, duga oko 80 kilometara, čija bi gradnja, bar deonice od Šapca do Loznice, kako je ranije najavila ministarka Mihajlović trebalo da počne 2019. godine i da bude gotova do 2020.

Ukoliko se vlasti ovog puta budu držale rokova, što do sada najčešće nije bio slučaj, to bi značilo da će Srbija, naredne godine započeti istovremeno gradnju tri pravca auto-puta (na Koridoru 11, Moravskom koridoru i Niš-Priština) i dve brze saobraćajnice (Novi Sad-Ruma i Šabac – Loznica), ukupne dužine oko 280 kilometara (ne računajući auto-put Beograd - Sarajevo), što je prilično krupan zalogaj i za zemlje sa ozbiljnijom privredom. Naročito imajući u vidu da praktično tek počinje otplata kineskih kredita.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je za zemlje poput Srbije realno da istovremeno rade jedan veći i jedan manji infrastrukturni projekat, te da bi više od toga možda mogao da bude prevelik zalogaj.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.