Ko želi zahlađenje odnosa Kube i SAD-a

Neki politički trileri prividno liče na laku letnju komediju, dok se iza njih kriju mnogo širi interesi. To se izgleda upravo dešava sa intrigom oko misteriozne upotrebe soničnih aparata, koji su zaglušili nekoliko američkih i jednog kanadskog diplomatu na Kubi.

Tek što je američka kancelarija u Havani, popunila svoj sastav i pretvorena u Ambasadu, a na scenu je stupio do sada nepoznati scenario u (ne)diplomatskim odnosima između Vašingtona i Kube. Najmanje pet američkih diplomata moralo je da ode na lečenje u SAD jer su iz nepoznatih razloga počeli da boluju od teških glavobolja, vrtoglavice i gubitka sluha. Prve smetnje osetili su još s jeseni prošle godine, u februaru su povučeni u SAD, a pre izvesnog je uz saglasnost kubanskih vlasti FBI počeo istragu na terenu.

Vašington je proterao dvojicu kubanskih diplomata još u maju, ali ova vest nije nigde objavljena, sve do pre neki dan kada je to saopštila  portparolka Stejt departmenta i objasnila da „kubanska vlada ima odgovornost i obavezu da štiti naše diplomate“ iako za ugrožavanje zdravlja Amerikanaca nije direktno optužila vlasti u Havani. Zanimljivo je da proterane kubanske diplomate nisu proglašene nepoželjnim osobama, što znači da im se može dozvoliti povratak u SAD kada se stvar reši. Kubanci su od Vašingtona praktično dobili samo najblaži ukor, vrlo neuobičajeno za dosadašnje odnose između dve zemlje. Iz dosadašnjih izjava Donalda Trampa moglo se zaključiti da samo čeka neki incident pa da ponovo u duboko zamrzavanje stavi veze sa Kubom.

Kako to da je Vašington primenio tako blagu retoriku, i tako efemerne mere prema Kubi, kad u isto vreme Tramp bombastično besni na Severnu Koreju, dok naftonosnoj Venecueli preti vojnom okupacijom, zbog „zavođenja diktature i stradanja nedužnih civila“.

Rusija ‘vinovnik akustičnog napada’

Mnogostruke su zagonetke u vezi ovog incidenta koji je u medijima nazvan „akustičkim napadom“: Ne samo da su široj javnosti nepoznati „sofisticirani“ aparati kojim je poremećeno ili uništeno čulo sluha pojedinih američkih diplomata, već se ne zna ni po čijoj je naredbi i sa kojom svrhom novi Džems Bond došao na Kubu. Nije jasno ni zašto se čekalo do leta pa da se u užarenoj atmosferi , odjednom podstakne priča o novim nesporazumima sa  susednom Kubom.

Amerikanci sumnjaju da je napad organizovala „treća zemlja, poput Rusije“, sa ciljem da dodatno zaoštri odnose izmedju Havane i Vašingtona kako bi Moskva nastavila prodor u Latinsku Ameriku. Ne isključuje se ni mogućnost da su otcepljeni delovi kubanskih bezbednosnih službi organizovali napad kako bi zaustavili otopljavanje odnosa sa „imperijalističkim susedom“.

Kako se kriza u Venecueli produbljivala, tako je sve očitije bilo da Kremlj u svoju orbitu  pokušava da vrati Kubu. Tramp je u junu objavio sasecanje Obaminih mera koje su dovele do ublažavanja poluvekovnih sankcija i otopljavanja odnosa sa Kubom, a Vladimir Putin je nešto pre toga, posle više od decenije prekida,  odaslao u pravcu Havane prve tankere sa naftom, baš kada su energenti dočekani kao preko potrebni spas. Petrodiplomatija koju je ustoličio pokojni Ugo Čaves, šaljući srodnim levičarskim vladama, ogromne količine nafte po bagatelnim cenama, je sa haosom u Venecueli, zamrla. Putin je oprostio Kubi devedeset odsto od 32 milijarde dolara njenog duga napravljenog u vreme SSSR-a. Havana i Moskva potpisali su nekoliko sporazuma o ruskim investicijama u infrastrukturu i istraživanje naftnih nalazišta. Šuškalo se da se dve strane dogovaraju i oko instaliranja neke nove ruske vojne baze.

Na mogućnost od izbijanja novih hladnoratovskih sukoba, sa ruskim prisustvom u najbližem susedstvu SAD-a, upozoravali su Trampa mnogi demokratski i poneki republikanski kongresmeni. Ali zabrinut izjalovljenim obećanjem da će izgraditi faraonski zid na granici sa Meksikom i to o trošku suseda, novi predsednik SAD-a hteo je da bar preokrene ono što se smatra jednim od glavnih spoljnopolitičkih zaostavština njegovog prethodnika, Baraka Obame. Uprkos upozorenjima , krenuo je da polako zamrzava tek obnovljene diplomatske odnose sa Kubom. Moskva je, po toj verziji napadom na zdravlje američkih diplomata htela da ubrza novo zamrzavanje odnosa između SAD-a i Kube.

Kinezi, vanzemaljci i Kremlj

Da Rusi imaju razloga da pokvare labavu vezu između Kastrove Havane i Trampovog Vašingtona, to tvrde američki analitičari, dok se Radio Sputnik, propagandni organ Kremlja, koji se emituje na španskom jeziku ismejava takvoj hipotezi i proglašava je glupavom. Nikad se ne sme verovati imperijalistima, kaže sagovornik Sputnjika iz Havane, citirajući davno preminulog argentinskog revolucionara Če Gevaru. Profesor i bivši direktor Kubanskog instituta za međunarodne odnose, Horhe Casals je hteo da “umre od smeha” kada je pročitao vest o “akustičkim napadima”.

“Da je bilo koja druga zemlja na svetu lansirala sličnu vest, ne bi prestajao da se grohotom smejem, ali pošto je reč o Severnoj Americi, njih svet uzima za ozbiljno. Osobe sa mnogo moći i njihovi mediji ponavljaju ovakve gluposti, kako bi druge podredili svojim interesima”

Na ironičnu sugestiju novinara Sputnika, da su Amerikanci sve ovo izmislili za neki filmski scenario, i pitanje da li sa akustičnim napadom imaju veze “Rusi (sada svako zlo dolazi iz Kremlja)”, Kinezi ili možda vanzemaljci” profesor navodi da se sa celom ovom “humoreskom” ismevaju “kubanski internauti”. 

Jedan od njih predlaže da svi komiteti podele stanovnicima svog rejona ploče Barbare Strejsend, ili nekog drugog američkog pevača, kako bi se poništio navodni ruski akustički uticaj.

Diplomatija kubanskih cigara

No, istorija polustoletne (ne)diplomatije obilovala je raznoraznim podmetaljkama. Ponekad su one bile kreativne, nekad i duhovite, ali često opasne po život. Navodno je CIA više puta pokušala da ubije Fidela Kastra, a jednom mu je čak podmetnula cigaru sa eksplozivom.  Kubanske cigare, zbog embarga, dugo nisu mogle da se kupe niti uvezu u SAD, obeležile su čitavu istoriju tajnih pregovora. Na prijemu u Vašingtonu, povodom otvaranja kubanske ambasade, jedan visoki funkcioner SAD-a snimljen je sa kubanskom Havanom u ustima. Tu se služio mohito, omiljeno piće američkog kultnog pisca Ernesta Hemingveja.

Pre nego što su se Obama i Raul Kastro definitivno dogovorili i simultano objavili (17. decembra 2014) da  planiraju uspostavljanje punih diplomatskih odnosa,  za Barom Hemingvej, smeštenom u prostorijama kubanske kancelarije u Vašingtonu mogli su da sede samo provereni prijatelji karipskog ostrva.  

Ma kako da su veze između dve zemlje vibrirale od detanta do nuklearnog rata i natrag, tajni pregovori nisu prestajali. Njih su u nedavno izašloj knjizi Pozadinski kanali do Kube: Sakrivena istorija pregovora izmedju Vašingtona i Havane sabrali autori Peter Kombluh i Vilijam Leogrande. Od Ajzenhauera, do Obame, sve predsedničke administracije su tajno pregovarale sa braćom Kastro. I jedni i drugi su se najčešće pozivali na unutrašnje razloge, kad su objašnjavali zatezanje odnosa. Pokušaji Bele kuće da u prošlosti popravi vezu sa Havanom bivali su osuđeni od strane radikalnih antikastrista,  kubanskih Amerikanaca sa sedištem u Majamiju, neuralgičnom izbornom bazom na svim predsedničkim izborima.

Mnoge znamenite ličnosti koje su se istakle u profesijama van politike, prihvatale su da budu kuriri između Kastra i Bele kuće. Novinarka ABC a Liza Houard predala je poruku Fidela Kastra Lindonu Džonsonu, kolumbijski nobelovac Gabrijel Garsija Markes nosio je pismo Bilu Klintonu, a argentinski papa Franja posredovao je u pregovorima za normalizaciju odnosa, koji su doveli do posete Baraka Obame Kubi.

Trump u svom stilu

A onda je nepredvidljivi Donald Tramp pre mesec dana, pred oduševljenom masom kubanskih emigranata u Majamiju, objavio da su “okončani dani Obamine politike prema Kubi”.

U suštini, Tramp je ipak progutao mnogo toga što je postignuto u Obaminoj eri. Američka ambasada u Havani i kubanska ambasada u Vašingtonu i dalje rade, Kubu neće vraćati na listu zemalja koje podržavaju terorizam (gde nikad nije ni trebalo da bude upisana), memorandum o dubljem razumevanju I tesnoj saradnji u razmeni informacijama i dalje je na snazi…kubanske cigare počele su da se prodaju u Americi. Nijedna zemlja na svetu više ne podržava izolaciju Kube koju smatra nelegalnom. Trampova odluka da vrati veze na stanje pre Obame izazvala bi novo  negodovanje saveznika.

Američkoj administraciji ostaje da se prikloni diplomatiji i da sarađuje sa vlastima u Havani kako bi se utvrdilo ko je izazvao slušne smetnje službenicima njihove Ambasade. Ukoliko se u međuvremenu ispostavi da je delovanje tog sofisticiranog špijunskog aparata bilo samo privremeno, Tramp će svoje oružje da usmeri, umesto na Severnu Koreju, na znatno bližu metu. Ako udari na Venecuelu, to će osuditi  sve zemlje Latinske Amerike iako se ne slažu sa represijom režima u Karakasu  nad demonstrantima. U svom stilu, Tramp je već objavio da Amerika može da pošalje svoju vojsku u Venecuelu – I da “spase” naftu, podržavajući desnicu, i multinacionalne naftne korporacije. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera