Ko hoće da u britanskoj metropoli zavlada islamofobija?

Na adrese stanovnika u  pojedinim predgrađima Londona stigla su početkom marta, anonimna pisma čiji je sadržaj užasnuo građane britanske metropole, što je pošiljaocima ovih dostavki svakako i bio cilj. U pozivu se obaveštava da trećeg aprila počinje kažnjavanje britanskih muslimana i da će “učesnici ” u ovoj akciji biti vrednovani bodovima: Najmanje poena, svega 25 dobijaće oni koji sa glave građanki otrgnu hidžab, dvostruko više bodova sleduje onima koji bace otrov u lice muslimana, zatim se progresivno gradiraju,prebijanje, mučenje elektrošokovima, klanje i ubistva …eksplozivno raznošenje džamije i nuklearni napad na Meku donosi izvršiocu četvorocifren, maksimalan broj bodova.

Identičan materijal dobili su građani u mnogim predgrađima nastanjenim pretežno muslimanskim stanovništvom, širom Engleske.

Iako je afera sa trovanjem dvostrukog ruskog agenta u Solsberiju za šta je optužen Putin i Kremlj, medijski zasenila sve ostale teme britanska policija ne sedi skrštenih ruku ni kada se radi o istrazi u vezi sa ovim lecima koji spadaju u neke od najočiglednijih krivičnih dela izazivanja mržnje. Nije prvi put da i u kancelarije parlamentarnih poslanika, (samo onih čije ime ukazuje na nehrišćansku veroispovest) stižu paketi sa pretećim sadržajima.

Trump nepoželjan 

U toku je, kako se javlja široka istraga u koju su, sem policije uključene i ostale merodavne službe. Tragovi vode do ekstremnih desničara, onih čije je otrovne izmontirane filmiće usmerene na izazivanje fobije protiv muslimana, predsednik SAD Donald Tramp svojevremeno sa zadovoljstvom podržao i retvitovao. Nekim od lidera “Britanija na prvom mestu”, autorima otrovnih lažnih ili izmanipulisanih vesti koje podstiču mržnju prema građanima druge vere i rase, izrečene su kazne, i oni se nalaze iza rešetaka.

Predsednik SAD još nije bio u zvaničnoj poseti Velikoj Britaniji, jer, nezvanično, Donald Tramp je u Londonu “persona non grata”, zbog rasističkih izjava i  politike protiv ljudi druge vere i rase. Ako dođe u oktobru, kao što je planirano, (jer mu je premijerka Tereza Mej “već dva puta uputila pozivnicu”) mediji najavljuju “najmasovnije demonstracije u istoriji Velike Britanije”. Više od dvadeset hiljada javnih ličnosti, aktivista i političara unapred se prijavilo da učestvuje u pripremi “dočeka” američkom predsedniku.

Sadik Kan kao zvezda

Na sasvim drugi način dočekan je gradonačelnik Londona pre tri nedelje u Teksasu, gde je zajedno sa pedesetak američkih gradonačelnika učestvovao na konferenciji o digitalnim izazovima i društvenim mrežama. Sadik Kan, prvi musliman na čelu Londona, laburista, koga opisuju kao mekanog levičara, socijal demokratu, pozdravljen je ovacijama u Teksasu. Baš tamo, takoreći u “osinjem gnjezdu američke desnice” pročitao je neke od pretnji koje su mu usmerene zbog njegove veroispovesti.

“Deportujte sve muslimane, neka London bude opet beo, i nestaće svi problemi”, poručuje mu jedan tviteraš . Drugi kaže da je “Sadik Kan samo još jedan teroristički muja”. Direktni pozivi na ubistvo gradonačelnika takođe su učestali.  “Ubite ga i tako ćete se osloboditi bar jednog muslimana”… Ovaj britanski političar sa najvećim brojem direktnih demokratskih glasova u zemlji, (jer se gradonačelnik Londona bira direktnim putem), svakodnevno dobija, po sopstvenim rečima, po hiljadu sličnih otrovnih poruka, ali ne želi da “izigrava žrtvu”. I dalje je ubeđen da ima sreću i da kao gradonačelnik kosmopolitskog Londona radi najlepši posao na svetu.

To što je na čelu Londona sin pakistanskog vozača autobusa, koji je sa skromnim sredstvima, zajedno sa suprugom odgojio osmoro dece, ističe se kao primer socijalne mobilnosti i verske tolerancije. Ali islamofobija ipak svih godina 21. veka nije splasnula. Naprotiv.

Po zvaničnim podacima od 2013 do 2017, broj prestupa koji spadaju u kriminal iz mržnje, u Engleskoj i Velsu je udvostručen, a krivična dela motivisana verskim netrpeljivostima je učetvorostručen. Instituti koji se bave ekstremističkim grupama ističu da je nasilje naročito naraslo u organizovanim grupama krajnje desnice.

“Nije mi dozvoljeno da se osećam kao Britanac”

Kakvu sliku dobijaju o svom verskom identitetu britanski mladi muslimani rođeni krajem prošlog veka? Reference su često svedene na terorizam, stalne ratove u islamskim zemljama, divljaštvo talibana, Alkaide i Isisa, “domaćim džihadistima” ocena je poznate britanske novinarke Shaiste Aziz, u nedavnoj kolumni u Guardianu. Aziz od nedavno živi u Pakistanu, odakle je u Britaniju došao njen otac kao šesnaestogodišnjak. U pomenutoj kolumni ona citira jednog mladog britanskog muslimana koji objašnjava zašto se u svojoj zemlji (Ujedinjenom Kraljevstvu) oseća kao stranac:

“Niko o meni ne govori kao o ličnosti, javnost o meni sudi na osnovu onoga što se pročita u medijima ili što se vidi na tv -ekranima. I onda, naravno, meni je još teže da budem Britanac, zar ne? Jer , iako ja jesam Britanac, i osećam se kao Britanac, nije mi dozvoljeno da budem Britanac. Dozvoljeno mi je samo da se osećam kao niko, ili kao kriminalac. Dozvoljeno mi je da se osećam kao da ne pripadam ovoj zemlji, da njoj nikad neću ni pripadati”.

Po zvaničnim podacima, među britanskim muslimanima, procenat osoba sa fakultetskom diplomom, i doktoratima je viši, nego što je to među drugim stanovnicima. Ali studije pokazuju da je samo 20 odsto muslimana starih između 16 do 74 godine u stalnom radnom odnosu dok 35 odsto od ukupnog broja stanovnika Velike Britanije ima siguran i stalni posao. Slična disproporcija na štetu britanskih muslimana ukazuje i na diskriminaciju na radnom mestu kada su u pitanju visina primanja, ili rad u sektoru u skladu sa stručnom spremom.

London sa nultom tolerancijom za krivična dela mržnje

Još od 2006. kada je nova knjiga britanske novinarke Melanie Phillips, raspirila islamofobiju tvrdeći da Britanija, prihvatajući muslimane stvara od prestonice terorističku državu, potekao je pogrdni izraz za glavni grad-Londonistan. Od tada pa do danas desničari koriste sve moguće manipulacije sa brojevima kako bi prikazali da je Londonu preti okupacija terorista i da se beli hrišćani u njemu – stranci. Desničarski blogeri su se usijali ovog meseca kada su “pronašli” krunski dokaz o četiri stotine novih džamija koje su od početka ovog veka nikle u Londonu dok se hrišćanske bogomolje zatvaraju. Pokazalo se da su podaci pogrešni i da su blogeri za džamije proglasili i omanje prostorije, poput mesnih zajednica gde se sastaje komšiluk u nekim od krajeva prestonice.

Suočen sa pouzdanim podacima o drastičnom rastu islamofobičnih napada na građane, Sadik Kan je upozorio da će počinioci biti uhapšeni i da će im se suditi jer za ovakva krivična dela propisana je “nulta tolerancija”.

Po Khaledu Beydounu, autoru knjige American Islamophobia: Understanding the Roots and Rise of Fear (Američka islamofobija: Razumijevanje korijena i porast straha)  “islamofobija je, nadasve, zasnovana na pretpostavci da je islam inherentno nasilan, stran i neprilagodljiv i pokreće je vjerovanje da se izrazi muslimanskog identiteta povezuju sa sklonošću ka terorizmu”.  Beydoun govori o Americi i  razmatra kako skrivene tako i očigledne strukturalne strane islamofobije kad je propagiraju vladine institucije koje ispoljavaju strah i sumnju prema muslimanima. Iz njegovog članka objavljenom na web sajtu Al Jazeera (http://balkans.aljazeera.net/vijesti/islamofobija-u-sad-u-je-i-rasni-projekat) proizilazi da Trampova administracija boluje od po svet opasne strukturalne islamofobije povezane sa rasističkim projektom i uvođenjem zakona koji bi obezbedili nadmoć belaca u Americi. Na sličan način opisala je Trampovu ambiciju, američka dobitnica Nobelove nagrade za književnost Toni Morison (87). U Trampovom sloganu “Amerika na prvom mestu” i njegovom pokliču da će od “Amerike ponovo napraviti veliku zemlju”, ona vidi predsednikovu nameru da od SAD “ponovo napravi veliku belu zemlju”.

Organizacija “Britanija na prvom mestu” i njoj srodne grupe, ne kriju da imaju isti program zasnovan na superiornosti hrišćanstva i bele rase. Da nisu u zatvoru lideri “velike bele Britanije” bi sigurno Trampu priredili veličanstven doček u Londonu. Ovako, kad god da dođe dočekaće ga masovni protesti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne održavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera