Oglasi

Kako pomoći honorarno angažovanim umjetnicima u teškim vremenima

Problem honoraraca u kulturi je morao da bude riješen kao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Svi umjetnici čiji je posao vezan za scenu i publiku dijele istu sadašnjostEPA

Krajem aprila Vlada Republike Srbije donela je uredbu o rebalansu budžeta kojom je predviđena pomoć od 5,1 milijardi evra za saniranje posledica epidemije. Sektor kulture i samostalni umetnici tom uredbom nisu bili obuhvaćeni. Međutim, pod pritiskom umetničkih udruženja koja su u poslednjih deset dana apelovala da se ta odluka preinači, Vlada Srbije je opredelila pomoć u iznosu od po 90.000 dinara (760 evra) za 2.353 samostalna umetnika.

Pošto se predstave u tekućoj pozorišnoj sezoni neće igrati zbog opasnosti od širenja epidemije, to znači da honorarno angažovani glumci, muzičari i baletani koji nemaju status slobodnog umetnika neće dobiti nadoknade za planirane, a otkazane predstave – oni su za sistem nevidljivi.

Uz svest o tome da je većina ljudi koji su u raznim delatnostima bili angažovani kratkoročnim ugovorima ostala bez posla tokom vanrednog stanja, treba da se skrene pažnja na to da odnos između politike i kulture ipak ima posebnu „težinu“.

Eric Hobsbawm, jedan od najvažnijih istoričara XX veka, izneo je nekoliko zanimljivih zapažanja o kojima vredi razmisliti: da se interesi kulture ne smeju prepustiti slobodnom tržištu ništa manje nego interesi samog društva, da je kulturna scena na kojoj se razvija vaspitni proces novih slojeva kulturnih elita i da čin uživanja u umetnosti u ambijentima sagrađenim u tu svrhu, poput pozorišta i opera, ne predstavlja samo privatan doživljaj, već i društveni i politički.

Samo zanimljivosti radi navešću kako istorija pamti da su se pojedine pozorišne i operske predstave u XIX veku izrodile u političke demonstracije ili čak, kao u Belgiji 1830. godine, u revoluciju kojoj je početni impuls dalo izvođenje patriotske opere Mutavica iz Porticija Daniela Obera, nakon čijeg izvođenja je briselska publika izašla na ulicu uzvikujući patriotske parole. Ubrzo su građani zauzeli zgradu vlade.

Možda je odnos politike prema kulturi omalovažavajući iz nekih drugih razloga, ali je činjenica da Srbija najmanje izdvaja za kulturu od svih zemalja u regionu.

Izdvajanja za kulturu u regiji

Srbija je u regionu prepoznata kao zemlja koja najmanje izdvaja za kulturu – za ovu godinu je predvidela 0,73 posto budžeta.

Kako kaže dr. Milena Dragićević Šešić, redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, najznačajniji parametar za ocenu ulaganja u kulturu jednog društva je podatak o izdvajanju po glavi stanovnika, jer jedan posto budžeta u situacijama krize može da ima potpuno različit značaj u odnosu na mirnodopska vremena.

Kao ilustraciju navešću da je u 2019. godini Slovenija izdvojila 78 evra, Hrvatska 39 evra, Crna Gora 36 evra, Severna Makedonija 28 evra, i ubedljivo na poslednjem mestu je Srbija, koja je izdvojila 11 evra za kulturu po glavi stanovnika. Zbog kompleksne entitetske strukture Bosne i Hercegovine ovaj podatak nije dostupan.

Problem honoraraca u kulturi je stoga morao da bude rešen na neki drugi način. Kako je to učinjeno u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu primer je vredan svake pažnje.

Primjeri vrijedni pažnje

Aleksandar Stankov, direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta, kaže da su se sa otkazivanjem predstava ukazali brojni problemi. Jedan od njih bio je isplata honorara saradnicima Opere koje, u najvećem broju, čine članovi orkestra. Pošto su muzičari imali potpisane ugovore do kraja sezone, direkcija Opere je pribegla organizovanju proba u malim grupama od po pet muzičara, poštujući sve preporučene mere zaštite. Osim toga, zaposleni u Operi su se dogovorili da od svojih aprilskih plata prikupe sredstva za kolege kojima je angažovanje u orkestru jedini izvor prihoda, te su time i najugroženiji:

„To je naša moralna obaveza. Opera SNP-a će uvek stajati uz svoje umetnike, po kom god osnovu da su angažovani u našoj kući. Razmatramo i osnivanje fonda za pomoć najugroženijim umetnicima, dok paralelno radimo na dugoročnom rešenju, a to je angažman na osnovu ugovora o radu“.

Stankov kaže da se, nakon početnog šoka i rešavanja ovog pitanja unutar svake umetničke jedinice, problem sada rešava na nivou kuće.

Direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta Milovan Filipović kaže da je stav Srpskog narodnog pozorišta da se o svim glumcima koji igraju u njihovim predstavama podjednako mora brinuti:

„Nema razlike – honorarci su jednako zaslužni što su neke predstave dobile nagrade ili što su sale pune. Osim toga, reč je o mladim ljudima koji su tek završili akademiju. Koju bismo im mi poruku poslali ukoliko im, u situaciji na koju niko od nas ne može da utiče, ne bismo pomogli?“

Filipović objašnjava da su na osnovu repertoara koji bi bio izvođen tokom marta, aprila i maja vrednovali honorarne glumce kao da su zaista igrali u tim predstavama. Osim toga, predstave u kojima oni igraju sada se prikazuju on-lajn i bilo bi nepošteno ostaviti te ljude bez prihoda:

„Mi smo se u okviru ansambla Drame SNP-a dogovorili da od svog ličnog dohotka izdvojimo novac i na taj način nadoknadimo kolegama honorarcima ono što su u martu izgubili, a za april i maj je pozorište izvršilo prenamenu budžeta planiranog za produkcije jer svakako nećemo moći da realizujemo sve što smo planirali.“

Prednosti tehnologije

Pošto se još uvek ne zna kada će se nastaviti rad kulturnih institucija, direkcije Drame i Opere su pripremile planove za nastupe na otvorenoj sceni, ukoliko se za to steknu uslovi. Do tada će se koristiti prednosti tehnologije da bi se održao kontakt sa publikom, mada, kako Aleksandar Stankov kaže „magiju pozorišta ne može zameniti displej telefona ili računara“.

Milovan Filipović navodi da su započeli online-probe predstave Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi Toma Stoparda, a da je sve ostalo na čekanju.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Nagrađivani kompozitor muzike za balet Hazarski rečnik – lovci na snove, diplomirani muzički producent Miroslav Bako kaže da trenutne okolnosti ne obećavaju i da svi koji zarađuju nastupima neće imati nikakve prihode najverovatnije do kraja jeseni. Pitanje je kojim će se tempom stvari vratiti na staro i koliko će uopšte koncerti, kultura i zabava biti prioritet:

„Najveći izvor prihoda u umetničkoj muzici su predstave - balet i pozorište. U elektronskoj dance muzici prihodi dolaze sa nastupa i tu sigurno znamo da do jeseni neće biti posla. Veliki broj letnjih open-air festivala na svetu je otkazan pa je jedina nada da ćemo tokom jeseni i zime uspeti da dogovorimo neke poslove po klubovima“, kaže Bako i dodaje:

„Muzika se izdaje i dalje, potražnja postoji pa tako i internet platforme za prodaju muzike funkcionišu normalno. Pored pisanja i produciranja muzike, bavimo se tehničkim poslovima, postprodukcijom i masteringom muzike.“

Svi umetnici čiji je posao vezan za scenu i publiku dele istu sadašnjost. Većinu vremena vežbaju ili provode u studijima, pišu, komponuju, planiraju, trudeći se da radni ritam bude na maksimumu, a kontakte sa publikom održavaju putem društvenih mreža i povremenih live-streaminga.

Podrška koju su stalno zaposleni u pozorištima pružili svojim kolegama – honorarcima, ne predstavlja samo brigu za puko preživljavanje, već i za njihovu budućnost u okviru teatara u kojima su angažovani. Nama preostaje da, kada prođe epidemija, promenimo odnos prema pozorištu i počnemo redovno da ga posećujemo. Istorija nas uči da time činimo dobro i sebi i, dugoročno gledano, društvu kojem pripadamo.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.