Ide Mile, sa još jednim drugom…

Još jedan izborni proces u regionu sa velikom pažnjom praćen je u Srbiji. Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini dobili su na velikom značaju u Srbiji zbog izbornih rezultata koji su pokazali da je moguće pobediti „neprikosnovene i samozvane lidere“.

Dva najveća grada u Republici Srpskoj dobila su nove gradonačelnike, odnosno Milorad Dodik ih je posle mnogo godina izgubio.

Vest da je Draško Stanivuković postao novi gradonačelnik Banje Luke brzo je postala viralna i jako je odjeknula i u Srbiji. Svi mediji sem onih koji su apsolutno u službi predsednika Srbije Aleksandra Vučića objavili su ovu informaciju.

Oni drugi su ćutali, ili tek jako kasno u masi informacija saopštili i izborni rezultat u Banja Luci i Bjeljini.

Nisu, doduše, zaboravili da svoju publiku odmah izveste da je SDA izgubila Sarajevo. Najzanimljiviji je bio jedan tabloid kojem je jedna od glavnih vesti i u trenucima kada je Dodik priznao da je izgubio Banju Luku, jednu od glavnih vesti na portalu imao da je član Predsedništva BiH ostvario ubedljivu pobedu u Mrkonjić Gradu i Jezeru.

Dodikov bijes zbog poraza

Mediji u Srbiji nikako da nauče da će vest biti i ostati vest bez obzira na činjenicu da li su je oni objavili. U moderno doba je gotovo nemoguće sakriti bilo kakvu informaciju, a naročito ne one sa izbornim rezultatima. Tako je, na žalost, u Srbiji. Dodik je uz Vučića u svakoj prilici, i on je naš, pa i ako izgubi Banju Luku i Bjeljinu, mi to nećemo da objavimo. I to je tako.

Još jedan Vučićev favorit se, posle Donalda Trumpa, spotakao na izborima. Trump je, doduše, mnogo više izgubio, ali Dodik ne voli da gubi. Ni Trump baš nije nešto dostojanstven u porazu, ali za Dodika to čak ne može ni da se zamisli.

U noći kad je čuo za poraz, pomislilo se na trenutak da ima u sebi taj demokratski potencijal da dostojanstveno prizna poraz i da krene dalje. Koliko smo mi u Srbiji videli, on je priznao da je njegov kandidat izgubio mesto gradonačelnika Banja Luke, ali Stanivukoviću nije čestitao.

To se, negde, moglo i očekivati, ali niko nije verovao da je Dodik spreman toliko daleko da ide u besu zbog gubitka Banja Luke posle prospavane izborne noći. Dosta uzrujan i nervozan, barem je nama u Srbiji delovao tako, saopštio je da nema nameru da sarađuje sa novim gradonačelnikom Banja Luke, da će povući sve investicije iz Banja Luke i da neće dati subvencije za grejanje tog grada. Nadamo se da tako daleko neće ići, iako smo mi u Srbiji svedoci kako se Vučić odnosio prema jednom gradu i pet opština koje su funkcionisale bez naprednjaka u prethodne četiri godine.

Vučićeva matrica ponašanja

Borio se Vučić i rukama i nogama da japanska kompanija Jazaki ne napravi fabriku kablova u Šapcu, koji je bio jedini opozicioni grad u Srbiji. Gurao je svim silama Japance u Kruševac, ali Jazaki nije hteo van Šapca. Na kraju su napravili fabriku u Šapcu na čije je otvaranje došao i Vučić, ali iz samo njemu znanih razloga, nije hteo da se rukuje i pozdravi sa tadašnjim gradonačelnikom Šapca. Japanci su napravili fabriku u opozicionom gradu, ali ne i turska mlekara Itimat koja je bukvalno oterana iz Šapca, kao i belgijska fabrika čokolade.

Dodik, dakle, namerava da uradi ono što je Vučićeva matrica ponašanja godinama unazad. Za razliku od Dodika, Vučić ne priča o tome, ne preti, ali perfidno radi.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Čim se čulo da je Banja Luka pala, u Srbiji se naglo podigao optimizam. Posle Makedonije, Crne Gore, pa evo sada i dela Republike Srpske, mnogi očekuju da će sledeće odmeravanje snaga u Srbiji doneti preokret kakav je viđen u regionu. Dobro, možda ne na nivou predsednika, ni u Skupštini, ali lokalni izbori za Beograd bi mogli da budu prvi put neizvesni od 2012. godine. I to bi, da se razumemo, bio ogroman uspeh za srpsku opoziciju.

Za razliku od opozicije u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, opozicija u Srbiji je jedva postojeća. Stanivuković, iako ima svega 27 godina, već je dugo u politici, nije nepoznat. Borio se i ovako, i onako. Primao na sebe udarce, ali se borio. Od njega političari u Srbiji mogu mnogo toga da nauče. Srpska opozicija je u bunilu u koji je dospela kako zbog karaktera vlasti, tako i zbog svoje nesposobnosti da se konkretnije suprotstavi nerazumnoj vlasti. Nije baš da nije mogla malo odlučnija da bude sve ove godine.

Favoriziranje jednog čovjeka

S druge strane, izborni sistem koji je na snazi u Srbiji i koji je isti i na republičkom i na lokalnom nivou u ogromnoj meri favorizuje jednog čoveka, jer mu omogućava da se svi njegovi ljudi sakriju iza njegovog imena. Vučić svoje ime pozajmi svakom kandidatu bez obzira da li izlazi na izbore za poslanike Skupštine Srbije ili za gradonačelnika ili predsednika opštine, koji se u Srbiji biraju iz skupštinske većine.

Nema, dakle, glasanje za kandidate imenom i prezimenom, što bi trebalo da bude praksa u svim demokratskim društvima, barem na lokalnom nivou.

Kada je Dodik izgubio Banja Luku u Srbiji je počela da se peva pesma „Ide Mile, sa još jednim drugom“. Taj drug je – Aleksandar Vučić. Posle izbora, Dodik je podsetio svojim ponašanjem na napuštenu mladu, ili što bi rekao bivši fudbalski reprezentativac Ognjen Koroman – Vučićevu prvu pratilju. Da su drugari, to nije sporno, a da će Vućić da dozvoli bilo kome da ga pobedi na bilo kakvim izborima, u ovom trenutku je gotovo nemoguće. To je, uostalom, nedavno i poručio svojim političkim protivnicima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera