Oglasi

Francuski mediji: Šta sa migrantima i šta bez njih?

Korzikanski proizvođači mandarina ponudili su posao za hiljadu berača iz Maroka.
Korzikanski proizvođači mandarina veoma cijene berače iz Maroka EPA

Svi francuski mediji počeli su i završili proteklu sedmicu izveštavajući o tome da je širom zemlje odavana pošta profesoru Samuelu Patyju kojeg je prethodnog petka ubio osamnaestogodišnji terorista poreklom iz Čečenije.

Francuska je i dalje u šoku zbog činjenice da je terorističko nasilje ušlo u školu.

Ovu temu sa udarnih mesta u medijima nisu potisnule ni vesti o uzbunjujućem rastu broja zaraženih i broja preminulih od COVID-a 19, ni proširivanje policijskog časa na dve trećine stanovnika Francuske. 

Posebnu pažnju privukao je i nalaz istražnih sudija da su dvojica učenika, stari 14 i 15 godina, bili saučesnici u ubistvu jer su atentatoru pokazali ko je profesor Pati i zauzvrat primili od njega 350 eura. “Da li su ovi adolescent bili naivni i da li su mogli da zamisle šta terorista priprema?“, piše komentator dnevnika Le Parisien.

Krajem sedmice isti list ekskluzivno je objavio informaciju da je  „… terorista bio u kontaktu sa džihadistom u Siriji. Prema našim ekskluzivnim informacijama, istraga je otkrila da je Abdouallah Anzorov, dželat profesora Patyja, rekao jednom čoveku lokalizovanom u Idlibu da želi da bude ’borac’. Sa njim je kontaktirao preko Instagrama“.

’Lice Republike’

U opširnoj analizi naslovljenoj „Konstantna tenzija – opasna strategija“, Le Parisien prenosi najavu predsednika Republike Emmanuela Macrona: „Naša bitka je bezbednosna, prosvetna i kulturna. Biće duga“. Analitičar podseća da se zasipanje javnog prostora zastrasujućim porukama u teoriji komunikacije zove „efekat tepiha bombi“ (carpet bombing – na engleskom).

„Cilj je da se masivno emituju poruke upućene javnom mnenju“. Ovu strategiju Jelisejska palata otvoreno najavljuje kao svoju: „Borba protiv političkog islamizma se nastavlja i postaće još intenzivnija u svim domenima. Poruka koju Francuzi treba da dobiju jeste da smo konkretni i da delujemo“, rekao je izvor iz predsednikovog okruženja dodajući da to ide dalje od strategije komunikacije i da je glavna ideja da se dobiju rezultati. Da bi se to postiglo potrebno je da svi oni kojih se to tiče budu pod stalnom tenzijom, prenosi Le Parisien.

U istom tekstu autor zaključuje: „Emmanuel Macron je naredio svojim ministrima da ’poplave’ javno mnenje najavama svakodnevnih akcija kako bi „zastrašili islamizam“.

Kao svi ostali francuski listovi i Le Parisien je doneo opštirnu reportažu sa ceremonije odavanja pošte na Univerzitetu Sorbona u Parizu u prisustvu porodice ubijenog profesora. Iza njega su ostali supruga i petogodišnji sin. Posmrtno, Samuel Paty je odlikovan Legijom časti, predsednik ga je nazvao “mirnim herojem, postao je „lice Republike“.

„Suzanne, stara 15 godina, kaže da treba da pokažemo da se ne plašimo. Kaže: Ne treba sada da uzmičemo zato što je sloboda govora dovedena u pitanje. Treba da pružimo otpor“, izveštava Le Parisien.

Desna novinarska zvijezda

Eric Zemmour, krajnje desna novinarska zvezda informativnog tv kanala CNews u više navrata je kažnjavan jer „širi mržnju“ tvrdeći da su „svi“  maloletni migranti “lopovi, ubice, silovatelji i treba ih proterati“.

Nastavio je u tom stilu i posle atentata na profesora Patyja.

„Mi znamo odakle divljaštvo dolazi, svi znamo ko su napadači, znamo da su to u 99,9 odsto slučajeva deca severnozfričkih i afričkih migranata“, rekao je Zemmour u veoma gledanoj emisiji Face à l’info kanala CNews.

Stav etičkog komiteta Canala+ glasi: „Emisija Face à l’info ne može više da bude emitovana u sadašnjem obliku“, izveštio je sajt Les Jours.

Ipak, čak i Zemmuor se skoro zbunio kada je njegov kolega pročitao vest koju su prvo preneli lokalni mediji sa Korzike. Dnevnik Corse Matin  javio je da na ostrvo Korziku iznajmljenim avionima dolazi oko hiljadu radnika iz Maroka i njih tri stotine iz istočne Evrope kako bi obrali mandarine na korzikanskim plantažama.

I to nije sve – pored toga što je ovim radnicima obezbeđen avionski  prevoz, plaćeni su im smeštaj i hrana. Plata je u visini od oko 1300 eura što je najniža zagarantovana mesečna zarada u Francuskoj. To znači da će marokanski berači mandarina zaraditi za mesec dana šestomesečnu prosečnu platu u Maroku.

Berba mandarina

Operaciju dovođenja radnika organizovale su lokalne vlasti, poljoprivredna komora Korzike i sami proizvođači mandarina. Koštala je pola miliona evra.

„Berači će doći u više talasa. Oko 150 proizvođača mandarina je uključeno u organizaciju njihovog dolaska“, izveštava Corse Matin.

Korzikanski proizvođači mandarina veoma cene berače iz Maroka jer oni „znaju šta je mandarina“ i kako se bere dok su radnici iz istočne Evrope manje upućeni u detalje ovog posla.

„Ova armija radnika omogućiće da bude obrano 20 do 30 tona mandarina koje su uglavnom namenjene prodaji u supermarketima širom zemlje. Prosečno proizvođači svake godine zarade oko 70 miliona evra”, izveštava Corse Matin

Komentarišući ovu vest novinar Eric Zemmour na CNews tv nije krio iznenađenje. Zbog čega hiljadu od dva miliona Francuza, koji su na birou rada, nisu došli na Korziku? “Zato što ne znaju da rade taj posao, ili ne žele ili ne mogu… za samo 1300 evra“, kaže njegov kolega koji u emisiji Face à l’info predstavlja dnevni pregled štampe.

„Dobro, ovo ipak mogu da podržim. Potrebna nam je radna snaga, došli su na određeno vreme, bez porodice i vraćaju se u svoje zemlje kada završe posao“, pomirljivo je prokomentarisao Eric Zemmour koji se ne oseća najlagodnije kada je reč o temi hroničnog nedostatka domaće radne snage u brojnim privrednim granama. 

Gotovo u isto vreme, lokalni dnevnik La Dauphiné koji izlazi na jugoistoku Francuske izvestio je o demonstracijama ispred zgrade suda u Grenoblu: više stotina ljudi došlo je da podseti da odbacuju rasizam dok se u unutrašnjosti zgrade održavalo suđenje trojici članova ultradesne organizacije Génération Identitaire.

Optuženi su u aprilu 2018. godine u regionu mesta Briançon, visoko u francuskim Alpima, organizovali privatne anti-migrantske straže, neku vrstu privatne milicije, sa prepoznatljivim uniformisanim svetlo plavim jaknama, kako bi sprečili migrante koji su peške dolazili iz pravca Italije – da uđu na francusku teritoriju.

„Trojica pripadnika ’Génération Identitaire’ bili su prvobitno osuđeni na šest meseci zatvora ali su se žalili na presudu“, izvestili su lokalni mediji dodajući da će presuda višeg suda biti objavljena početkom decembra.

Dnevnik sa zapada zemlje Ouest-France donosi priču koja nije pravilo ali jeste izuzetak vredan (novinarskog) pomena: Sedamneastogodišnji Avganistanac Lateef prestao je da spava na pariskim ulicama kada ga je 2019. godine u svom domu prihvatila porodica Cohen. Lateef je zatim dobio status izbeglice. Rabi Cohen i njegova žena Pascale, sa sinovima Eliasom i Rubenom dobili su status porodice – dobrovoljnog prihvatioca. Bračni par Cohen kaže: “Obećali smo Lateefovoj majci da on više neće spavati na ulici“. “Ovo je prva epizoda iz naše serije posvećene maloletnim migrantima bez pratnje“, najavljuje Ouest-France.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.