Oglasi

EU opet pred dilemom: proširenje ili ne?

Neizvjesno je hoće li šefovi diplomatija zemalja EU-a 18. juna uopće pričati o odobrenju pristupnih pregovora za Albaniju i Sjevernu Makedoniju.
Komesar za proširenje Johannes Hahn razgovarat će 5. juna s 18 ambasadora EU-a u Briselu o mogućem davanju zelenog svjetla Albaniji i Sjevernoj MakedonijiEPA

Bitka u vezi sa tim da li treba primiti nove zemlje u EU ponovo će oživeti ove nedelje i otvoriti stare nesuglasice na temu proširenja Unije, kao i egzistencijalna pitanja o strategiji posle Bregzita, piše britanski Fajnenšal Tajms (FT).

Države članice trebalo bi, navodi se u tekstu, uskoro da odluče da li će odobriti početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a za sredu je tim povodom najavljen doručak komesara za proširenje Johanesa Hana sa 18 ambasadora EU-a u Briselu.

"Sve to je velika stvar", ocenjuje list i podseća da se EU uvećao za samo tri zemlje nakon velikog proširenja 2004, odnosno samo za dve ako se nastavi sa Bregzitom.

Sadašnja Unija sa 28 članica u junu prošle godine dala je uslovno zeleno svetlo Severnoj Makedoniji i Albaniji da se pridruže svojim balkanskim susedima Srbiji i Crnoj Gori u pristupnim pregovorima, a potvrda te odluke trebalo bi da se dogodi ovog meseca.

Međutim, napominje FT, sada nije izvesno da li će o toj temi biti razgovora na sastanku ministara spoljnih poslova 18. juna, a još manje da li će biti doneta odluka.

Grupa "skeptičnih" zemalja predvođenih Francuskom, a uključujući Holandiju i Dansku, moraće da dobije uveravanja da prijem novih članica neće doneti nove probleme kada je reč o korupciji i vladavini prava, a koje već izazivaju metež u EU-u, navodi FT.

Odbijanje proširenja jača Rusiju i Kinu na Balkanu

Nije slučajno, ocenjuje list, što je odluka o proširenju odložena do posle izbora za Evropski parlament kako bi se izbeglo da krajnjedesničarske stranke profitiraju od zastrašujućih priča o kriminalnim bandama sa Balkana i muslimanskoj većini u Albaniji.

Sa druge strane, entuzijasti za proširenje kažu da bi posledice zatvaranja vrata mogle da budu ozbiljne, naročito za Severnu Makedoniju.

Mnoge diplomate smatraju da je Skoplje uradilo sve što se od njega tražilo, uključujući i promenu imena, kako bi se okončao višegodišnji spor sa Grčkom.

U tekstu se navodi da odbijanjem EU rizikuje da ojača rivalske snage na Balkanu, posebno Kinu i Rusiju, kao i da preti da smanji podsticaje za druge teritorije koje žele da se pridruže EU-u – posebno Srbija i Kosovo – da reše svoje teritorijalne sporove.

Čak bi i odlaganje bilo potencijalno problematično, ukazuje FT, napominjući da bi, ako članice EU-a prolongiraju odluku o proširenju do posle leta, sve moglo da potone u katran poslednje krize u vezi sa Bregzitom.

Što pauza bude duže trajala, to bi pritisak domaće javnosti u Skoplju mogao da raste zbog toga što promena imena nije donela željeni napredak na putu ka EU-u.

A pouka koju bi mogli da izvuku drugi aspiranti koji žele da se pridruže EU-u mogla bi da glasi "Čemu trud?", zaključuje FT.

Izvor: Agencije

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.