Đilas: Vučić vlada po matrici ‘oblati pa vladaj’

Dragan Đilas, bivši predsjednik Demokratske stranke i nekadašnji gradonačelnik Beograda, odnedavno je jedan od čelnika opozicijskog Saveza za Srbiju. Za Al Jazeeru govori o potencijalima opozicije, političkoj i medijskoj sceni u društvu, odnosu aktualne vlasti prema onima koji joj upućuju kritike, pitanju Kosova, projektima vladajućih u Beogradu. ‘Želimo slobodne medije, nezavisne institucije, demokratske izborne procese, vraćanje dostojanstva radnicima’, kaže Đilas. Po njemu, kad je Kosovo u pitanju, ‘potrebno je raditi na pomirenju dva naroda, promovisati Srbe koji su tokom rata štitili Albance i Albance koji su tada, ali i posle rata štitili Srbe’. ‘Dosta više priča o ratnim zločincima, dajte da pričamo o pravim herojima’, predlaže.

• Jedan ste od osnivača Saveza za Srbiju. Ima li savez desetak političkih opcija uglavnom različitih pogleda na politiku, ekonomiju, društvo, upravljanje državom potencijal za preuzimanje vlasti?

– Okupili smo se da zajedno da ostvarimo 30 tačaka programa Saveza za Srbiju. Građani mogu da se uvere da su nam prioritet izgradnja demokratskog, pravednog društva i vladavine prava što je i prva tačka našeg programa, a zatim smo ukazali šta je sve trenutno u zemlji diktature važno: izboriti se za slobodne izbore, bez pritiska na birače, ostvarivanje medijskih sloboda, ali i očuvanje nezavisnosti i suverenosti Srbije. Jedna od naših namera je sprovođenje nove ekonomske politike i stopiranje eksploatacije jeftine radne snage. Naš krajnji cilj je da Srbije dobije prelaznu Vladu koju bi vodili najumniji ljudi Srbije koji su nestranačke ličnost.

• Svakoj političkoj stranci, pokretu, koaliciji, savezu konačni je cilj doći na vlast. No, građani će uvijek postaviti pitanje – jesu li oni što žele na vlast drugačiji od onih koji su na vlasti. Što je ključna prednost Saveza za Srbiju u odnosu na aktualnu vlast?

– Vaše pitanje implicira da mi živimo u normalnim demokratskim uslovima pa da može da se pravi poređenje između njih i nas. Mi želimo slobodne medije, nezavisne institucije, demokratske izborne procese, vraćanje dostojanstva radnicima. Danas se Srbijom šetaju stranački batinaši koji prete političkim protivnicima, građane ucenjuju da će izgubiti radno mesto ako ne idu na poklonjenje vođi, linčuje se svako ko se usudi da javno iznese kritičku misao. Mi jednostavno nismo isti.

• Svojedobno ste bili visokopozicionirani član jedne od vladajućih stranaka, gradonačelnik Beograda, bliski suradnik predsjednika Srbije Borisa Tadića, pa i ministar. Dio javnosti će prigovoriti da ste, zajedno s drugim političarima na vlasti iz tog vremena, propustili dobru priliku, a sve iskoristili ex-radikali da dođu na vlast. Jesu li ljudi na vlasti u Srbiji prošloga desetljeća mogli bolje?

– Naravno da je moglo bolje i trebalo je bolje. Iako sam ja u politici od 2004. godine moram da kažem da je postpetooktobarska nasledila potpuno razrušenu zemlju i dovela je do statusa kandidata za EU i vizne liberalizacije. Zaboravljate koliko je to bilo teško uz tadašnju opoziciju, a sadašnju vlast, koja je na svaku proevropsku odluku reagovala nasilnim demonstracijama.

‘Trebalo je da budemo mnogo odlučniji’

• U povodu godišnjice 5. oktobra ste, odgovarajući na prozivke Aleksandra Vučića, izjavili da je ‘Srbija danas, posle 18 godina, opet država linča, progona političkih neistomišljenika, neslobode i kontrolisanog sudstva i medija’. Koga smatrate odgovornim za to? I ima li među čelnicima današnje opozicije, a nekadašnje vlasti, odgovornosti što se nije više učinilo za drugačije lice Srbije – u političkom, ekonomskom, vanjskopolitičkom smislu?

– Mislili smo da se nakon Miloševićeve ere završilo sa lepljenjem etiketa izdajnik i strani plaćenik. Sada je jasno koliko tada nismo bili u pravu. Trebalo je da budemo mnogo odlučniji u mnogim situacijama. Trebalo je, na primer, da se jače pobunimo kada je Željko Mitrović pokrenuo u hajku protiv profesora Čedomira Čupića. Svi naši propusti su nam se vratili pravo u lice i to hiljadu puta jače. Znam da nije opravdanje, ali mi smo zaista mislili da smo uspeli da od Srbije zauvek i definitivno napravimo normalnije društvo.

Bilo je grešaka u brzini izgradnje institucija,  ekonomskim rešenjima. I tada sam se zalagao da neka značajna preduzeća, kao što je PKB, država mora da zadrži. Ipak ne treba zaboraviti da kakve god da su bile te greške, Srbija je tada bila slobodnija zemlja nego sada. Da li sada možete da zamislite neko debatnu emisiju, recimo na javnom servisu, u kojoj ravnopravno učestvuju i vlast i opozicija? Da li možete da zamislite debatu o prodaji PKB ili o davanju koncesije na aerodrom Nikola Tesla? Sve što je tada bilo normalno, danas izgleda nemoguće. 

• Gotovo svakodnevno netko iz vladajuće stranke – od predsjednika države do parlamentaraca – spomene Vaše ime u negativnom kontekstu. Izbrojali ste da su Vas nedavno, u jednom danu, spomenuli 77 puta u Skupštini Srbije. Zbog čega takva opsesija imenom ‘Dragan Đilas’?

– Princip vladavine Srpske napredne stranke (SNS) je javni linč svakoga ko kritikuje vlast i ukazuje kakve dalekosežne posledice imaju njihovi potezi. Meta nisam samo ja i moje kolege iz Saveza za Srbiju, već i ljudi poput Sergeja Trifunovića čiji je jedini greh što je pokrenuo fondaciju za lečenje dece u inostranstvu.

• U ironičnom tonu ukazujete da ‘stranke opozicije mogu da se pojave na RTS-u samo ako se svi zajedno prijave za kviz Slagalica’. Očito je da imate sužen medijski prostor. Koga smatrate odgovornim za to – medijske kuće ili vlast? Ili oboje?

– Pogrešno je govoriti o medijskim kućama. Treba govoriti o kukavičluku i prodaji pojedinaca poput dvojca Bujošević-Stefanović koji vodi Radio-televiziju Srbije (RTS). Opoziciji je pristup javnom servisu zabranjen. I kad napokon ponovo krene jedina debatna emisija Upitnik, prva emisija bude kolaž napravljen od delova iz prethodnih godina, u drugoj gostuje Milorad Dodik, a u trećoj Ivica Dačić!? Imate li vi ljudi bar malo srama? O Pinkovima, Informerima nema potrebe da govorim jer to nisu medijske kuće već fabrike laži i mržnje.

• Kolege novinari s duljim pamćenjem će se požaliti da je u vrijeme dok je na vlasti bila današnja opozicija također bilo pritisaka i utjecaja na medije. Jesu li u pravu?

– To već postoje izgovor za tezu kako je sve isto i da su svi isti. Možda je bilo grešaka, ali svako ko nije zlonameran mora da prizna da je bilo slobode govora. Svako je mogao da iznese stav bez straha da će biti izložen javnom linču. Zaboravlja se da mi govorimo o vremenu kada je postojao B92, Utisak Nedelje, da se Insajder emitovao na nacionalnoj frekvenciji, da je Aleksandar Vučić bio gost drugog Dnevnika… Novine su imale kritičke tekstove, nisu izgledale kao klonovi SNS informatora.

• Upozoravate da danas ‘u Srbiji nema medija, osim nekoliko lokalnih i dve kablovske TV stanice, Danasa i tri nedeljnika’. Jeste li mogli pretpostaviti da će nakon olovnih ’90-ih doći još gora vremena za novinarstvo u Srbiji? I što se dogodilo da u medijskom prostoru Srbije zavladaju neprimjerene kvalifikacije, neodgovorno ponašanje vlasnika, urednika i dijela novinara, uvrede i govor mržnje, ali i sadržaji kojima nije mjesto u javnom prostoru?

– Matrica vlasti Aleksandra Vučića je „oblati pa vladaj“. Njegova propaganda je zasnovana na tome da iznese što više lažnih, na momente potpuno monstruoznih optužbi o političkim protivnicima a da vi nigde ne dobijete priliku da na to odgovorite. Za građane, koji nemaju pristup kablovskim kanalima ili internetu, mi smo lopovi, ubice, izdajnici, strani plaćenici. I tako svakog dana. Takav govor obavezan je svim članovima njegove stranke i medijima koji su pod njihovom kontrolom. I posle nekoliko godina to je postao uobičajen način obraćanja prema svima za koje oni procene da predstavljaju bilo kakvu opasnost po režim. Tako je i pre neki dana žena koja se javno žalila na lekare u nekom Domu zdravlja, u tabloidima postala „satanista“. Uspeli su pristojnost potpuno da proteraju iz javnog govora.

• Zastupnik ste u Skupštini grada Beograda i iz prve ruke možete pratiti rad jednog od Vaših nasljednika, aktualnog gradonačelnika Zorana Radojičića. Može li jednu metropolu voditi čovjek bez političkog iskustva? I smatrate li da je glavni grad Srbije postao talac projekta ‘Beograd na vodi’?

– Gradonačelnik je dobar onoliko koliko je dobar njegov tim. Ne mora prvi čovek prestonice da bude stručnjak i za urbanizam i za gradski prevoz, ali pri donošenju odluka vitalnih za Beograd mora da konsultuje struku. To što gospodin Radojičič kao lekar ne zna mnogo o upravljanju gradom manji je problem od činjenice da je njegova desna ruka i stvarni gradonačelnik Goran Vesić. Goran Vesić u svojoj biografiji jedino što ima su neuspešni projekti košarkaškog i fudbalskog kluba Crvena zvezda koji su iza njega ostali u milionskim dugovima. Investicije su smanjene na trećinu, a deficit budžeta je povećan, nema više pomoći penzionerima, besplatnih udžbenika, ne gradi se nijedno ni obdanište ni škola, stotine dece sa smetnjama u razvoju nemaju ličnog asistenta. Zato se prave jarboli, gondole, stavlja novogodišnja rasveta u septembru… Pare se troše na besmislene projekte, a Beograd je nikad prljaviji. Skoro svaki dan imamo pucnjavu, ubistva, automobile lete u vazduh. A Vesić, Vučić i ekipa se hvale „Beogradom na vodi“ i do sada izgrađene čak dve zgrade.   

Hajde da odmrznemo ‘zamrznuti’ konflikt

„O čemu mi danas pričamo kad govorimo o Kosovu? Kakav zamrznuti konflikt? Zašto se to tako zove? Istina je, mi smo se posle bombardovanja gledali preko nišana: nije bilo nikakvih razgovora, komunikacije, ničeg… Danas Srbi idu na Kosovo, Albanci nesmetano dolaze u Beograd ili Niš i lete sa aerodroma, trgovina i privredna saradnja funkcionišu; danas postoji politički dijalog koji je započet za vreme Borisa Tadića. Dakle, konflikt nije zamrznut jer se na njegovom rešenju radi. Međutim, problem je mnogo težak, nije od juče i vuče se dugo kroz istoriju.

Zašto se ne rasvetli ubistvo Olivera Ivanovića? Hajde da odmrznemo taj famozni ‘zamrznuti’ konflikt tako što ćemo otkriti ubice čoveka koji je hrabro govorio o kriminalu koji postoji na severu, ali i u drugim delovima Kosova. Ovo su osnovne stvari i tek kada se one reše, možemo da tragamo za trajnim rešenjem statusa Kosova“.

• Kad već govorimo o taocima… Opterećuju li vlasti građane Srbije pitanjem Kosova? I kakav je Vaš stav o pitanju nezavisnosti Kosova (ako se ne varam, govorite da je ‘Kosovo deo Srbije’), pričama o promjenama granica i zamjeni teritorija?

– Vlast se često služi pitanjem Kosova da maskira druge probleme u društvu: prodaju zemlje i rudnih bogatstava, nepostojanje ekonomskog rasta, odlazak stotina hiljada ljudi, kriminal na svakom koraku, vidljivo bogaćenje državnih funkcionera…..   

• Kakvo biste rješenje, da je Savez za Srbiju na vlasti, predložili za Kosovo?

– Mi se zalažemo za postizanje pravednog i održivog rešenja kroz dijalog sa kosovskim Albancima, uz poštovanje Ustava Srbije i Rezolucije 1244. Potrebno je raditi na pomirenju dva naroda, promovisati Srbe koji su tokom rata štitili Albance i Albance koji su tada, ali i posle rata štitili Srbe. Dosta više priča o ratnim zločincima, dajte da pričamo o pravim herojima. Dajte da omogućimo potpuno slobodan protok ljudi, roba i usluga, omogućimo da mladi upoznaju jedni druge i počnu da grade neke nove odnose albanskog i srpskog naroda… Ali pre svega toga, pre rešavanja ovog višedecenijskog problema, ono što svima nama duguju i Beograd i Priština, to je odgovor na pitanje – ko je ubio Olivera Ivanovića?

• Mislite li da je ljudima, pogotovo mladima, dosta Kosova, svađe sa susjedima (mislim na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu), politike i političara, lažnih obećanja i(prekovremenog) rada za 200 eura mjesečno i da ih treba razumjeti kad masovno odlaze na Zapad?

– Najveći problem ove zemlje što njeni građani ne vide ovde svoju budućnost. Nama odlaze ne samo mladi, već se iseljava i srednja generacija, odlaze čitave porodice. Nisu svima razlozi finansijske prirode. Ljudima je potrebna uređena država. Potrebne su im institucije koje su nezavisne i kojima mogu da se obrate za pomoć, pravosuđe koje će ih zaštititi, zaposlenje bez partijske knjižice, kvalitetno obrazovanje, čiste ulice. Ljudima je potrebno da se država prema njima odnosi sa poštovanjem, a ne da ih ponižava pri svakom koraku.   

• Za one koji ipak ostanu predlažete minimalna mjesečna primanja od 350 eura koje, kao uvjet za otvaranje pogona, moraju ispuniti strani investitori. Da li bi to, u konačnici, garantiralo da radnici neće raditi za režije i doprinose? I od koga se očekuje da postavi takav uvjet?

– Država mora da postavi jasna pravila, ona je ta koja mora da šiti građane a ne samo investitore. Mi danas imao situaciju da Vlada subvencioniše strane investitore sa hiljadama evra po radnom mestu, a da ti radnici primaju minimalac. Ta praksa je pogrešna, moraju se subvencionisani investitori usloviti da minimalna plata ne može biti ispod 350 evra. Sadašnja vlast ne shvata da niko ne dolazi u Srbiju da bi nama učinio uslugu nego da zaradi novac. I mi treba da mu pomognemo u tome, ali ne po cenu kolonizacije Srbije i pretvaranja naših radnika u moderne robove. Ako u Mađarskoj za isti osao plaćaju preko 700 evra, pa šta je problem da našem radniku plate bar 350? Ništa. Zato je današnji model pogrešan i mi ćemo ga promeniti.

Izvor: Al Jazeera