Budućnost Evrope ovisi o nama

Piše: Michael Barnier

Nedaleko od mog briselskog ureda, nalazi se velika freska sa natpisom „Budućnost je Evropa“. Nekada je to bila duboka istina među većinom Evropljana, a ovo uvjerenje danas sve više izazivaju.

Naravno, pesimizam lagano dolazi ovih dana. Dok se štetni efekti klimatskih promjena odvijaju pred našim očima, jednostranost kao izbor SAD-a, uspon Kine, i eskalirajuće geopolitičke tenzije drugdje postavljaju nove izazove evropskom prosperitetu i sigurnosti. To čini i širenje dezinformacija i terorističkih napada u srcu naših gradova, kao što smo vidjeli ponovo ove božićne sezone u Strasbourgu, u Francuskoj.

Pa ipak, ovo nije vrijeme za defetizam. Sada više nego ikada, mi Evropljani trebamo kolektivnu akciju u odbrani naših vrijednosti i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Ovo bi mogao biti evropski trenutak, zasnovan na snažnijoj i odlučnijoj Evropskoj uniji, kako je njemačka kancelarka Angela Merkel nedavno pozvala. Da bi ovo postigli Evropljani će se morati udružiti da rješavaju izazove našem suverenitetu i da osiguraju odgovarajuću upravu. To znači uspostavljanje i nacionalnog i evropskog suvereniteta u trgovini, odbrani i digitalnom sektoru, kako na kraju Kina i SAD ne bi nametnule svoja pravila nama. To znači dovođenje nacionalnih vlada i institucija Evropske unije bliže evropskim građanima. Kao što su Brexit i protesti „žutih prsluka“ pokazali, linije razdvajanja koje presijecaju evropska društva ne mogu više biti ignorisane.

Izgradnja ‘zelene Evrope’

Da bi iskoristili trenutak u 2019, evropski lideri bi se trebali fokusirati na četiri ključna prioriteta. Prvi je izgraditi „zelenu Evropu“. Da svaka država na svijetu ima isti ekološki otisak kao većina evropskih država, svijet bi trebao tri puta više resursa da podmiri sviju. Ovo nije samo problem za buduće generacije. Svjetska zdravstvena organizacija je procijenila da je zagađenje zraka odgovorno za više od 3,4 miliona godina izgubljenog života širom Evropske unije godišnje.

Sveobuhvatan odgovor na ovaj izazov bi trebao koristiti sve dostupne političke prednosti, od podržavanja zelenih finansija do reduciranja otpada i obeshrabrivanja planiranog zastarijevanja od strane proizvođača. Ali mi isto tako trebamo razmišljati i djelovati hrabro, u duhu onih u SAD-u koji sada pozivaju na „Zeleni nju dil“. Evropa bi mogla biti globalni lider u razvijanju cirkularne ekonomije i u postajanju punim električnim kontinentom do 2030. zasnovanom na čistom transportu i električnim vozilima.

Štaviše, mjere da se postignu ovi ciljevi ne trebaju biti socijalno regresivne. Ako politike budu fer i dobro osmišljene, one mogu poboljšati našu kolektivnu dobrobit i stimulisati ekonomski razvoj bez nametanja preteškog tereta onima koji su najmanje sposobni da ga nose.

Drugi prioritet je izgraditi ekonomiju koja služi svima. Kako stvari stoje, i dalje ima oko 17 miliona nezaposlenih ljudi u Evropi, uključujući 35 posto ili više mladih ljudi u Italiji, Grčkoj i Španiji. Budući da prihodi u mnogim državama članicama Evropske unije ne uspijevaju biti u rangu sa prosjekom u Evropskoj uniji, ekonomsko konvergiranje je zakazalo.

U svijetu sve veće geo-ekonomske konkurencije, moramo učvrstiti naše osnove ako želimo sačuvati socijalni model tržišta. To znači produbljivanje jednog tržišta i osiguravanje da nema duplih standarda u načinu na koji građane i kompanije širom Evropske unije tretiraju. Dalje od tog, moramo dodatno ojačati Evropsku monetarnu uniju, osnažiti međunarodnu ulogu eura, i usmjeriti velike investicije prema strateškim tehnologijama, posebno u digitalnom sektoru.

Upravljanje globalizacijom

Upravljanje globalizacijom znači da niko ne bi trebao biti ostavljen bez ekonomskih prilika ili pristupa javnim uslugama. Da bi odgovorili na finansijske i demografske pritiske, moramo modernizirati naše socijalne i obrazovne politike. Možemo početi mapiranjem vještina i poslova koji će biti potrebni 2030, kako bismo preduhitrili promjene koje nas čekaju. Ali mi također moramo osigurati da multinacionalne kompanije plate svoj udio poreza i da je konkurencija u digitalnom dobu poštena. Kao što je Guy Verhofstadt iz Evropskog parlamenta nedavno istakao, to znači smatrati velike tehnološke kompanije odgovornim.

Treći prioritet je kontrola naših granica i bavljenje izazovima migracija. Naš odgovor ne smije biti zasnovan na strahovima i mitovima, ali ne možemo ni ignorisati nacionalne debate i identitete. Trebamo se fokusirati na mehanizme koji zaista djeluju. Osim učvršćivanja sistema upravljanja granicama Frontex i kreiranja zajedničkih žarišnih tačaka na našim vanjskim granicama i šire, moramo također harmonizirati migraciju na nacionalnom nivou i politike davanja azila koliko god je moguće.

Jednako važno, trebamo ojačati mehanizme solidarisanja sa i kompenziranja državama članicama koje su relativno više od drugih izložene efektima migracije. I moramo raditi s našim partnerima izvan Evropske unije, ponajprije razvijajući sveobuhvatno partnerstvo sa Afrikom o ekonomskom razvoju i upravljanom migracijom. Ipak će do 2050, Afrika biti dom za 2,5 milijardi ljudi, polovina od njih mlađih od 25 godina.

Posljednje, ali ne i manje važno, Evropa više ne može priuštiti da izvozi svoj sigurnosni aparat. Sve u svemu, Evropa je druga po potrošnji na odbranu, ispred nje je samo SAD. Ali naše investicije su pojedinačne. Primjera radi, mi proizvodimo 17 različitih modela tenkova, dok se SAD oslanja prvenstveno na samo jedan. Ova vrsta vojnog umnožavanja košta Evropu 20 milijardi eura (23 milijarde dolara) godišnje.

Politička hrabrost

Niko za nas neće uraditi ono što nećemo uraditi sami za sebe. Srećom, pod vođstvom predsjednika Evropske komisije Jean-Claudea Junckera, već smo ostvarili napredak prema zajedničkoj proizvodni opreme i tehnologija kroz Evropski odbrambeni fond, okončavši konkurenciju između EU i NATO-a, i stimulirajući saradnju među industrijama nacionalne odbrane. Sada moramo graditi na temeljima ovih inicijativa i ići dalje, jačanjem svojih alata za upravljanje krizama i razvijanjem zajedničke strateške kulture zasnovane na zajedničkim snagama i ujedinjenim nacionalnim sposobnostima.

Odgovor na evropske izazove će zahtijevati političku hrabrost na nacionalnom i nivou Evropske unije. Ali će zahtijevati transparentnost, debate na terenu (a ne samo u glavnim gradovima), efikasno i odgovorno vođstvo, i nove načine uključivanja građana. Samo tada će ljudi zaista vjerovati da je Evropa budućnost, a ne samo puste želje.

Ovaj tekst je skraćena verzija govora održanog na konferenciji u Briselu, 5. novembra 2018.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Project Syndicate