Oglasi

Berlinski skup: Sporazum Srbije i Kosova ključan za put u EU

Učesnici samita u Berlinu ocijenili da je Prespanski sporazum izvanredan primjer uspješnog rješavanja sukoba.
Svi učesnici su potvrdili svoju posvećenost suradnji u okviru Berlinskog procesaTanjug/Marina Maksimović

Beograd i Priština su se složili da nastave sa naporima da implementiraju postojeće sporazume i da se konstruktivno uključe u dijalog za normalizaciju odnosa, kroz EU, sa ciljem postizanja sveobuhvatnog i konačnog sporazuma, jedan je od zaključaka skupa u Berlinu, objavljenih na zvaničnom sajtu nemačke kancelarke.

Berlinski skup su inicirali nemačka kancelarka i francuski predsednik, Angela Merkel i Emmanuel Macron, a u zaključima stoji da je naglašen značaj konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma o, kako se navodi, potpunoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Takav sporazum je, ističe se, ključan za put Srbije i Kosova u Evropu.

Učesnici su se, navodi se, složili da takav sporazum treba da bude sveobuhvatan i politički održiv i da doprinese stabilnosti u regionu.

Naglašan je značaj inkluzivnog i transparentnog pregovaračkog procesa, koji bi trebao da bude praćen merama za izgradnju poverenja.

Učesnici su pohvalili uspešno zaključeni sporazum Grčke i Severne Makedonije o imenu i konstatovali da je taj sporazum izvanredan primer uspešnog rešavanja sukoba.

Berlinskom skupu su prisustvovali lideri zemalja Zapadnog Balkana i Prištine zajedno sa premijerima Hrvatske i Slovenije i visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednikom Evropske komisije.

Evropska perspektiva Zapadnog Balkana

Na skupu je bilo reči o zajedničkoj evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Učesnici su se, stoji u saopštenju, složili da pojačaju svoje napore na uspostavljanju regionalne ekonomske oblasti u skladu sa izjavom Samita u Sofiji za 2018. i zaključcima Predsedništva o samitu Zapadnog Balkana 2018.

Svi učesnici su potvrdili svoju posvećenost saradnji u okviru takozvanog Berlinskog procesa.

Povezanost, ekonomska saradnja, slobodna trgovina, bezbednosna saradnja, razmene mladih i pomirenje su centralni elementi procesa.

Na berlinskom skupu ponovo je potvrđena podrška lidera zemalja Zapadnog Balkana Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (RICO).

Napominje se da će predstojeći samit biti održan u Poznanu, u Poljskoj.

Učesnici su se, takođe, složili da prošire svoju saradnju kako bi sprečili radikalizaciju i borbu protiv terorizma, nedozvoljene trgovine SALV i ilegalne migracije.

Naglasili su, stoji u saopštenju, učesnici svoju nepokolebljivu posvećenost demokratiji, uključujući centralnu ulogu izbora i parlamentarnih institucija, vladavinu prava i dobru upravu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, te ulogu civilnog društva i nezavisnih medija.

Brnabić: Iskren dijalog, bez rukavica

Složili su se da su održive reforme ključne za evropsku perspektivu regiona i za jačanje otpornosti društava na unutrašnje i vanjske izazove našeg vremena.

Učesnici skupa u Berlinu potvrdili su svoju posvećenost stabilnosti regiona.

U tom cilju, učesnici su pozdravili nameru Hrvatske da organizuje samit EU za zapadni Balkan tokom svog predsedavanja EU 2020.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da Srbiju na sastanku u Berlinu niko nije naterao da nastavi dijalog bez ukidanja taksi i da Srbija po pitanju Kosova i Metohije nije izgubila svoju poziciju.

Upitana da li misli da je propao dijalog, rekla je da je srpska strana imala realistična očekivanja, odnosno da nije bilo velikih očekivanja u smislu rezultata.

"Očekivali smo dobre razgovore i iskren dijalog i to smo i dobili, bez rukavica. To je velika stvar koju možete da dobijete u politici", kazala je Brnabić i dodala je bio otvoren razgovor bez toga da se neko oseća uvređen i zahvalila Merkelovoj i Macronu na fer i odgovornom odnosu.

Kazala je da su Merkel i Macron pokazali hrabrost da preuzmu deo odgovornsoti da se nastavi dijalog.

Dačić: Neće biti novog Rambujea

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je na pitanje kakva će biti strategija Beograda do sledećeg sastanka, početkom jula u Parizu, rekao da ta zemlja želi da se predstavi kao ozbiljan i kredibilan partner, koji želi rešenje i ne stvara probleme.

Dačić kaže da mnogi misle da će se ponoviti Rambuje i da će na Srbiju moći da se vrše pritisci da prihvati nešto što nije u skladu sa njenim interesima, ali ističe da toga više nema.

Komentarišući izjavu predsednika Kosova Hashima Thacija da se EU pokazala kao nepouzdan pregovarač, Dačić kaže da je to vređanje EU.

"Mi imamo primedbe da postoje dupli standardi, tamo svi govore da nema prekrajanja granica, a prekrajali su granice Srbije. Bože ima li te? Dokle je stigla ta ludost, cinizam i dvostruki standardi", rekao je Dačić za Prvu televiziju.

Dodao je i da dogovoreni nastavak razgovora sastanak u Parizu, predstavlja i neku vrstu pritiska da se ne dešavaju incidenti i da se dve strane suzdržavaju od jednostranih akata.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da su ključne poruke belrinskog bile usmerene ka pokušaju deblokiranja zastoja u dijalogu Beograda i Prištine, čiji su stavovi, kako je naveo, prilično udaljeni.

"Bilo je nekoliko ideja, međutim u ovom trenutku se nisu približili stavovi po pitanju ukidanja kosovskih taksi, niti da Beograd načini neki korak koji bi u ovoj fazi vodio prema priznanju", kazao je Plenković, prenosi Hina.

Napominjući da je dogovoreno da se dijalog po tom pitanju nastavi početkom jula, Plenković je rekao da će "napor Nemačke, Francuske a i šire evropske diplomatije verovatno zahtevati još razgovora kako bi se situacija deblokirala".

On je dodao da je u Berlinu istakao i koje su ambicije Hrvatske za sledeću godinu kada će u prvih šest meseci ta zemlja predsedavati EU.

"Pokušaćemo da kombinujemo političke teme koje su otvorene između država jugoistočne Evrope kao i institucionalni deo približavanja EU", naveo je Plenković.

Đukanović: Sudbonosan trenutak za srpsko-albanske odnose

Crnogorski predsednik Milo Ðukanović izjavio je da su razgovori u Berlinu pomogli da se otvori put za prevazilaženje blokade u dijalogu Beograda i Prištine i da je ovo sudbonosan trenutak da se prevaziđe, kako je naveo, prastari problem komplikovanih srpsko-albanskih odnosa.

Ðukanović je posle sastanka o Zapadnom Balkanu, rekao da je dogovoreno da dijalog i dalje bude pod pokroviteljstvom Evropske unije, te da se sad neposredno uključe i Francuska i Nemačka.

"Na taj način bi se obezbedio dovoljno dobar kvalitet i intenzitet tog dijaloga i pokazalo, u narednih nekoliko meseci, da li imamo potencijal da u ovoj generaciji to pitanje rešimo", kazao je Ðukanović, prenosi portal CdM.

Ðukanović je dodao da je na samitu podsetio da je stav Crne Gore da je stabilnost jednako integracija na Zapadnom Balkanu.

"A stabilnost je kategorija za koju nismo zainteresovani samo mi na Zapadnom Balkanu, jer je reč, zapravo, o stabilnosti Evrope", istakao je Ðukanović.

On je naveo da je važno da se ostvare standardi, ali istovremeno i da EU mora da otkloni neke nesaglasnosti u stavovima u odnosu na region Zapadnog Balkana.

Izvor: Agencije

 

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.