Beli orlovi ponovo lete: Bokanov lov na izdajnike srpstva

“Postoji opravdan strah da u bližoj ili daljoj budućnosti, pošto završimo rat sa spoljnim neprijateljem, otvorimo unutrašnji front. Moj verni pas ‘Tigar’ po njuhu prepoznaje sve srpske izdajnike u Beogradu i u Bosni” – tako je 1992. godine govorio Dragoslav Bokan, vođa paravojne formacije Beli orlovi, u vreme najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom u susedstvu. Danas su došla neka čudna, mirnodopska vremena, ali Bokan ne odustaje od otvaranja unutrašnjeg fronta i potrage za izdajnicima srpstva. Da li mu u prepoznavanju nepodobnih pomaže neki pas ili se oslanja na sopstveno čulo mirisa, nije nam poznato, ali je očigledno da mu inkvizitorska rabota ide od ruke.

Najnoviju metu Bokan je pronašao u Anji Kožul, novinarki nedeljnika srpske manjine Novosti, koji izdaje Srpsko narodno vijeće (SNV) u Zagrebu. Okomio se ražalovani beli orao i na novinarku, i na nedeljnik, i na SNV, bljujući mržnju, uvrede i pretnje. Njegov pravednički bes izazvao je kratak tekst “Od islamofoba do državnog funkcionera” o Arnou Gujonu, kog je nedavno novi ministar spoljnih poslova Srbije postavio za direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Istina, najljući neprijatelj nacionalista

U tom tekstu Anja Kožul je podsetila da je Gujon bio pripadnik “francuske ekstremno-desne islamofobne organizacije Identitarni blok” te da njegova humanitarna fondacija Solidarnost za Kosovo usmerava pomoć jednonacionalno i “ni u jednom segmentu ne zagovara mogućnost suživota Srba i Albanaca”. Podsetila je i na Gujonove islamofobne izjave iz 2011. godine, kad je bio potencijalni kandidat za predsednika Francuske ispred Identitarnog bloka. Tada je govorio “da pripada ‘svemu europskom’, odnosno naciji, kulturi i krvi, te naglasio da je on ‘autohtonog soja’. Citirala je i Gujonove reči kojima je širio paranoju od “orijentalizacije Evrope”: “Ako započne izgradnja džamije u vašoj blizini, na Francuzima je da uzmu stvar u svoje ruke, zajedno sa stanovnicima četvrti, da se ta izgradnja zabrani.”

Šta je samozvanom čuvaru srpstva zasmetalo u ovim činjenicama? Pa upravo to što je reč o činjenicama, a istina je najljući neprijatelj svakog poštenog nacionaliste. Svašta je u svojoj poternici Bokan nadrobio, narečeni članak je za njega “zločinački”, “zlobni i klevetnički tekst”, “srbofobni i autošovinistički pamflet”, ali i “skandal i ozbiljan razlog za hitno reagovanje svakog časnog srpskog rodoljuba”. Kakvo hitno reagovanje? Onakvo kakvo su praktikovali Beli orlovi diljem okolnih zemalja, sejući patnju i smrt?

Diktatorske fantazije belog orla

Beli orao novinarku naziva “formalno srpskom Anjom”, te zahteva da joj se zatvore sva vrata i javno oduzme “nezasluženo dobijeni crkveni orden” koji je dobila od Mitropolije ljubljansko-zagrebačke SPC. Posebno ga pogađa što je tekst napisan “bez trunke stida i svesti o našim nacionalnim interesima”. Za Novosti veli da su “prohrvatski, ekstremno levičarski i jugoslovenski orijentisani, titoistički saradnik srpskih neprijatelja”. Na kraju poručuje nepoznatim adresatima, valjda osobama koje sebe smatraju rodoljubima zato što ličnu mržnju na ceo svet brkaju sa nekakvim patriotskim osećanjima: “Zauvek pamtite njeno lice i ne dopustite joj da glumi Srpkinju nakon ovoga!” A tu je i staro dobro otvaranje unutrašnjeg fronta: “Ona je naš neprijatelj, nakaza i izdajica, najjadnija – koja čini sve što joj se kaže za šaku kuna.”

Dakle, prema očerupanom belom orlu, novinarima nije posao da pišu istinu, već da služe nekakvom nacionalnom interesu. Taj bizarni pojam pesnik Miša Stanisavljević prekrstio je u nacint, po modelu skraćenica iz Staljinovog doba. U ime tog fantomalnog pojma devedesetih su Bokanovi istomišljenici masovno ubijali nesrbe, uništavali sela i gradove, spaljivali knjige i žive ljude, pljačkali belu tehniku, a danas bi trebalo sprovoditi cenzuru nad novinarima koji profesionalno rade svoj posao. Iz čega logički sledi da je srpski nacionalni interes laž, a ne istina. Idolu nacionalnog interesa se služi tako što pretiš novinarima, vređaš, širiš mržnju, klevećeš i pozivaš takozvane rodoljube na akciju.

Dakle, sloboda govora i mišljenja nisu u srpskom nacintu. Ko se ne uklapa u Bokanovu viziju srpstva, taj ne može da bude Srbin ili Srpkinja. Eto dokle smo stigli, da nekadašnji paramilitarac i večiti huškač određuje ko je srpske nacionalnosti, a ko nije. Kad već nije mogao da otvori onaj priželjkivani unutrašnji front, pa da naoružane bande istrebe sve “formalne Srbe i Srkpinje” koji misli drugačije od zlikovaca, ostalo mu je da bar po društvenim mrežama besni, preti i proklinje.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

A otkud uopšte beli orao zna da postoji nacionalni interes, da je on jedinstven za sve ljude koji su srpske nacionalnosti i da baš on zna šta je to što je svima u interesu? Otkud njemu pravo da glumi jednočlanu komisiju za određivanje nacionalne pripadnosti? Pa sam je sebi dao to pravo i sam je sebe ovlastio da sopstvene diktatorske fantazme proglašava za opšte dobro. Njegova idealna država je ona u kojoj on može da određuje ko je Srpkinja a ko nije, ko je izdajnik a ko patriota, ko može da živi a ko treba da umre.

Ko može da bude Srbin?

Bokanove izlive besa prenosili su razni “patriotski” portali, u kampanju mržnje uključio se i tabloid Kurir, a nadovezale su se i Večernje novosti koje vodi Milorad Vučelić, nekadašnja Miloševićeva propagandna perjanica. I Vučelićev kolumnista Filip Rodić bi da određuje ko je Srbin, a ko nije, pa njegov tekst nosi naslov “Ima li Srba u SNV?” Maštoviti stručnjak za određivanje nacionalnosti optužuje Anju Kožul da je u svom tekstu zauzela stav da su “Srbi islamofobi i ekstremisti”, te kako “Srbe može voleti samo neki ludak i jedini motiv mu može biti zajednička mržnja”. To je čist falsifikat, u tekstu nema ni primisli o tome, a to što je Gujon islamofob i desni ekstremista je njegov lični izbor, za šta niko drugi ne snosi odgovornost.

Okomio se na Novosti i SNV ovaj samozvani patriota Bokanovog tipa, nisu to Srbi kakve on zamišlja, ne rade onako kako on misli da treba, a svako ko se drznuo da postoji na način koji Rodić &Bokan & co. smatraju neprimerenim, taj je izdajnik srpstva. Nije se tu zaustavio kolumnista, već je podelio lekcije saradnicima Novosti kako treba da pišu, konkretno Sinanu Gudževiću i Borisu Dežuloviću. Gudževiću je spočitao što ne brani ćirilicu, a Dežuloviću što se, umesto da brani SPC u Hrvatskoj, sprda sa odbranom srpskih svetinja u Crnoj Gori. Prava je šteta što se Vučelićev saradnik ovde zaustavio, mogao je da nastavi u istom duhu, pa da udeli neki savet Novaku Đokoviću kako da igra tenis, Stivenu Hokingu kako da se bavi fizikom ili Bobu Dilanu kako se komponuje pesma. Kad čovek umisli da je mera svih stvari, da može da određuje ko je zaslužio da bude Srbin, a ko nije – nakon toga samo je nebo granica.

Nacionalistički ideolozi pod jednom šljivom

Napade na Anju Kožul osudila su brojna profesionalna udruženja u regionu i svetu: Hrvatsko novinarsko društvo i Sindikat novinarskog društva, Mreža Safe Journalists, Reporteri bez granica, Evropska federacija novinara, Međunarodni institut za štampu, Evropski centar za slobodu štampe i medija. Pretnje su prijavljene policiji, a istraga je u toku. “Sigurnost Anje Kožul je ugrožena. Državne institucije trebale bi je zaštititi i pozivamo srpske vlasti da aktivno osude i bore se protiv govora mržnje i uznemiravanja novinara i medija”, objavile su Evropska federacija novinara, Međunarodni institut za štampu i Evropski centar za slobodu štampe i medija, koje su članice platforme Brzi odgovor za slobodu medija.

Videćemo kako će srpske vlasti odgovoriti, ali s obzirom da je Bokan nedavno angažovan da režira zvaničnu komemoraciju žrtvama Oluje u Sremskoj Rači, te da je Vučićevom odlukom Milorad Vučelić instaliran za šefa Večernjih novosti – male su šanse da će nešto preduzeti. Jer svi ti presvučeni radikali intimno misle ono što ovi huškači i mrzitelji celog sveta govore.

Nacionalističke bukače najviše nervira što su se neki tamo Srbi poput Milorada Pupovca, Borisa Miloševića, Srpskog narodnog vijeća drznuli da se ponašaju drugačije od onoga što su propisali samozvani rodoljubi iz Beograda. Našim nacionalističkim ideolozima Srbi u regionu služe kao moneta za potkusurivanje, oni ima da se povinuju naredbama iz centrale, a ne da vode nezavisnu politiku u skladu sa svojim interesima. Nacionalističke perjanice dovodi do besa čak i pomisao na miran suživot Srba sa pripadnicima drugih naroda.

Da se oni pitaju, Srbija bi sa svim okolnim narodima ratovala do istrebljenja. I to je samo prvi deo ostvarenja njihovog kvazinacionalnog programa. Drugi deo je onaj koji se tiče “unutrašnjeg fronta”, dakle borba protiv svih pripadnika sopstvenog naroda za koje nacionalisti procene da nisu dovoljno patriote, da su drugačiji, da ne misle kao oni, da su naprosto izdajnici sumanuto zamišljenog srpstva. Pa kad se ta istraga izdajica okonča, onda bi prešli na dalju diferencijaciju i istrebljivanje novih kategorija nepodobnih građana. Sve dok pod onom poslovičnom šljivom ne ostanu samo Bokan i Rodić. A onda bi njih dvojica morali da odrede ko je tu formalni, a ko pravi Srbin. Osim ako se odnekuda ne pojavi verni pas “Tigar” i nanjuši izdajnika.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera