Albanske fudbalerke u srpskoj reprezentaciji

Uprkos činjenici da i dalje postoji izuzetno velika podela između dva naroda – albanskog i srpskog – sport ih je konačno ujedinio. Tri albanske fudbalerke iz Preševa, Edona Aguši, Riona Duraj i Erda Ališani, koje su bile pozvane da igraju za Nacionalnu selekciju Srbije, pišu istoriju uspeha naroda koji teškim mukama pokušava da se institucionalno integriše u Srbiju.

Iz jednog, do skora, anonimnog kluba u Preševu, koji okuplja Albanke, Srpkinje i Romkinje, niču imena najboljih talenata ženskog fudbala u Srbiji. Ovaj klub broji oko 40 aktivnih fudbalerki starosne grupe U-13 i U-15.

Albanske fudbalerke odigrale su dve pripremne utakmice sa reprezentacijom Srbije u Nišu. U suštini, ovo označava istoriju uspeha Albanki, koje su postale poznate u sportu, a koji je kod Albanaca bio poznat samo kao muški sport.

Tokom vikenda posetili smo Ženski fudbalski klub „Presheva“ u Preševu, gde smo upoznali trenera kluba Šerifa Jonuzija i 20 mladih devojaka, koje su uprkos kišovitom vremenu trenirale bez prestanka, želeći da slede put svojih saigračica, čija su imena već bila ispisana u dresovima reprezentacije.

Trener, koji je inače i osnivač kluba, tokom naše posete, izjavio je da njegov klub, uprkos mnogim izazovima i problemima sa kojima se suočava, nastavlja da stvara fudbalske talente za kojima drugi žude.

Patrijarhalni odnosi

Upitan kako je došlo do ideje osnivanja prvog ženskog fudbalskog kluba u Prevešvskoj dolini i šire, i to u sredini gde su i dalje prisutni patrijarhalni odnosi u porodici, rekao nam da je ideja potekla od interesovanja samih roditelja i devojčica, željnih da što pre nude ovoj sredini novo iskustvo, novu priliku i novi pogled na svet iako se Preševo danas nalazi na perifieriji svih važnih dešavanja, pogotovo u sportu. Saradnju sa njima je započeo 2014. godine, dok je registraciju kao klub obavio 2018. godine.

Šerif Jonuzi, koji je licencirani trener sa licencama B i C, takođe nam je rekao da u njegovom klubu treniraju i srpske i romske devojke koje dolaze iz različitih gradova Srbije, ostavivši po strani predrasude koja su i dalje primetne u ovom regionu. To im je pomoglo da se u ovom klubu i u ovoj sredini osećaju kao u svom domu .

„One dolaze u naš klub jer, u njihovim gradovima ne postoje ženske fudbalske ekipe, tako da u našem klubu dolaze srpkinje iz Vranja i Bujanovca i uvek su dobrodošle“ – kaže Šerifi.

Spominje srpsku fudbalerku koja dnevno putuje desetine kilometara da bi trenirala sa svojim vršnjakinjama u ovom klubu.

„Imamo Anitu Antić koja putuje iz Vranja (oko 50 kilometara od Preševa) i ima izvanredan talenat za fudbal. Ona jednostavno voli fudbal“, rekao je Jonuzi.

Ono što je za nas kao novinare, bez sumnje, bilo najvažnije je činjenica kako su albanske devojke pozvane od selektora Srbije i da li su ove informacije tačne?!

„Da, informacije su tačne. Tokom sezone 2018/19 selektori ženskih grupa uzrasta U-13 i U-15 pozvali su nas da pošaljemo naša tri fudbalerke, Edonu Aguši, Rionu Duraj i Erdu Ališani, na pripremnu utakmicu “, ,kaže trener Jonuzi.

Najbolji strijelac lige

Na pitanje zašto su selektori izabrali ta imena i kako su upoznali ove fudbalerke, trener Šerif Jonuzi, smeškajući nam se, odgovara:

„Da, naravno selektori i vođe Druge razvojne lige, pa i tamo gde se takmičimo kao klub, pratili su naše devojke tokom mečeva i nesumnjivo primetili njihov talenat. Ne zaboravimo da je Edona Aguši bila najbolji golgeter lige, dok Erda Ališani i danas ostaje nekonkurentni golman u svojoj starosnoj grupi U-13 “, kaže trener Jonuzi.

Dalje objašnjava da: „Na zahtev selektora, fudbalerke su sa roditeljima otputovale uNiš, gde su odigrale dve pripremne utakmice sa najboljim fudbalerkama Srbije, što je za nas bilo izuzetno iskustvo“, kaže Jonuzi.

Dalje dodaje da je njegov tim zainteresovan za takmičenje u Ženskoj fudbalskoj ligi na Kosovu, tvrdeći da za odigravanje određenih mečeva u Srbiji, problem predstavlja putovanje i do 800 kilometara daleko, što je jako naporno, a i finansijski neodrživo. Međutim, ovo ostaje samo želja glavnog trenera Jonuzija.

S druge strane, devojke koje je pozvao predstavnik Srbije, izražavaju oduševljenje mečevima odigranim u Nišu.

Posebna emocija

Jedna od njih je 15-godišnja Riona Duraj, poreklom iz Prizrena (Kosovo), koja živi u Preševu. Kaže da je poziv selektora reprezentacije za nju je bila posebna emocija. Ona navodi da ni u jednom trenutku nije se osetila bilo kakva podele između igrača na nacionalnoj osnovi i da je to bio dobar prijem od svih zaposlenih u nacionalnoj selekciji.

„Da, veoma sam srećan što su me izabrali da budem deo reprezentacije. Naravno, posle sjajnog posla koji radimo u klubu, zaslužujemo da budemo deo elitnih fudbalerki naših starosnih grupa”, navodi Duraj.

Ona se žali na uslove u kojima se klub nalazi, jer njena želja je da se popravi teren i da imaju veću institucionalnu podršku.

U međuvremenu, golman Erda Ališani, koja putuje iz sela Letovica (opština Bujanovac) u Preševo, veoma je srećna što je dobila poziv od srpske selekcije.

„Pozvana sam da budem deo reprezentacije U-13. Bila sam srećna što sam otišla u Niš i odigrala meč za srpsku selekciju“, rekla je ona.

Otac Erde, Hevzi Ališani, dok je čekao da njegova ćerka završi trening, rekao nam je da je poziv selektora reprezentacije Srbije upućen ovim devojkama da se priključe elitnim fudbalerkama, smatra kao veliki događaj.

„Bez obzira na okolnosti u kojima živimo (politika), Erdina ljubav prema fudbalu prevazilazi sve prepreke“ – kaže Hevzi Ališani.

„Bio sam sa ćerkom u Nišu i tamo smo bili lepo prihvaćeni. Uprkos svemu, nadam se da će moja ćerka ponovo biti pozvana u nacionalnu selekciju i da se san Erde da postane poznata fudbalerka neće ostati na pola puta“, kaže Ališani.

Klubu prijeti opasnost od zatvaranja

U svojoj dugoj priči trener Šerif Jonuzi, između ostalog, rekao nam je da njegovom klub preti zatvaranje iz finansijskih razloga.

„Zvanično smo registrovani kao ženski fudbalski klub početkom 2018. godine, ali sada preti zatvaranje. Ove godine nemamo podršku. Prošle godine smo imali finansijsku podršku albanske dijaspore u Evropi i nekih lokalnih preduzeća u Preševu, dok ove godine nismo uživali nikakav vid pomoći, možda i zbog krize izazvane pandemijom COVID-19”, izjavljuje trener Jonuzi.

„Jedna stvar je zanimljiva. Klubove koji se takmiče u našoj ligi, njihove opštine podržavaju sa od 5 do 10 miliona dinara (42 – 84 hiljade evra), dok nas kao klub, Opština Preševo, ove godine podržala sa samo 100 hiljada dinara (oko 800 evra), da ne možemo pokriti ni troškove putovanja.

I Erdin roditelj, Hevzi Ališani, kaže da su uslovi u klubu teški.

„Jednostavno primoran sam da ćerku i neke od njenih saigračica prevezem svojim privatnim automobilom, a da niko ne pokrije moje troškove. Takođe o svom trošku, prevozimo devojke u mesta gde treba da odigravaju utakmice, po različitim gradovima Srbije. Grehota je to što ove devojke ne dobijaju zasluženu podršku“.

Nefail Jonuzi koji je takođe čekao da njegova ćerka Medina Jonuzi završi trening, kaže da lokalne institucije ne pomažu ovaj klub samo iz političkih razloga, koji su u Preševu već poznati.

I Nefail, kao roditelj dobrovoljac, vozi svojim kolima fudbalerke kluba „Preševa“ na mečeve koje igraju u okviru Druge razvojne lige.

Međutim, i trener i roditelji devojčica, kao i same devojčice, optimisti su da će se stvari promeniti nabolje za njihov klub i da će sledeća godina biti drugačija od sadašnje.

Preševo kao opština ?!

Opština Preševo nezvanično broji oko 45 hiljada stanovnika. Oko 95% stanovništva su Albanci, 3% Srbi i 2% Romi. Inače, Preševo je poznato i kao najnerazvijenija opština u Srbiji, gde je broj nezaposlenih oko 68%. Nalazi se u trouglu jug Srbije – Kosovo – Makedonija, koji leži duž Koridora 10, koji povezuje Beograd sa Solunom. Na njenu nesreću, danas ova opština sa albanskom većinom nema ni sud ni autobusku stanicu.

Zato mladi ovog područja odlaze u zapadnoevropske zemlje.

Izvor: Al Jazeera